Pitanje orezivanja i skraćivanja balkanske scile često zbunjuje baštovane, posebno početnike. Kratak i jasan odgovor je: balkanska scila ne zahteva klasično orezivanje u smislu oblikovanja ili podsticanja grananja, kao što je to slučaj sa drvenastim biljkama ili nekim trajnicama. Njen životni ciklus, kao i kod većine lukovičastih biljaka, diktira veoma specifičan i ograničen set intervencija koje se svode na uklanjanje određenih delova biljke u tačno određeno vreme. Pogrešno ili prerano uklanjanje delova biljke, posebno listova, može naneti više štete nego koristi i ozbiljno ugroziti njeno zdravlje i cvetanje u narednoj sezoni. Stoga je ključno razumeti funkciju svakog dela biljke – cveta i lista – kako bi se znalo šta, kada i zašto treba (ili ne treba) ukloniti.
Glavna intervencija koja se može smatrati nekom vrstom „orezivanja“ kod balkanske scile je uklanjanje precvetalih cvetova, proces poznat kao „deadheading“. Ova praksa ima svoje prednosti i mane i nije apsolutno neophodna za opstanak biljke. S jedne strane, uklanjanje uvelih cvetova poboljšava estetski izgled biljke, čineći da busen izgleda urednije. Takođe, sprečavanjem formiranja semena, biljka se podstiče da svu svoju energiju usmeri nazad u lukovicu, umesto da je troši na proizvodnju semena. Ovo teoretski može rezultirati jačom lukovicom i obilnijim cvetanjem sledeće godine.
S druge strane, neki baštovani preferiraju da ostave cvetove da formiraju seme. Ovo omogućava biljci da se prirodno samostalno rasejava po vrtu, stvarajući vremenom spontan i naturalistički izgled. Ako želiš da se tvoje scile prošire i formiraju veće kolonije, ostavljanje cvetova da proizvedu seme je dobar način da se to postigne, mada je proces širenja na ovaj način sporiji nego deljenjem lukovica. Odluka o tome da li ćeš uklanjati precvetale cvetove zavisi isključivo od tvojih estetskih preferencija i ciljeva u dizajnu vrta.
Apsolutno najvažnije pravilo, koje se nikada ne sme prekršiti, odnosi se na listove. Listove balkanske scile ne smete seći, kositi ili na bilo koji drugi način uklanjati dok potpuno prirodno ne požute i ne uvenu. Listovi su vitalni organ biljke koji nakon cvetanja preuzima ključnu ulogu u obnavljanju energije lukovice. Prerano uklanjanje listova je siguran put ka slabljenju biljke i garantovanom izostanku cvetanja u narednoj sezoni. Strpljenje je ovde ključna vrlina svakog uspešnog baštovana.
Uklanjanje precvetalih cvetova
Uklanjanje precvetalih cvetova, poznato i kao „deadheading“, je postupak koji se sprovodi nakon što cvetovi izgube svoju dekorativnu vrednost, uvenu i počnu da se suše. Glavni cilj ovog postupka je da se spreči formiranje semena. Proizvodnja semena je energetski veoma zahtevan proces za biljku. Uklanjanjem cvetne glavice pre nego što se seme formira, sva energija koju bi biljka uložila u seme preusmerava se na jačanje i rast lukovice. Ovo je posebno korisno za mlade biljke i novoposađene lukovice, jer im pomaže da se brže uspostave i ojačaju.
Još članaka na ovu temu
Postupak je veoma jednostavan. Kada cvetovi na cvetnoj dršci uvenu, možeš ih odseći oštrim makazama ili ih jednostavno otkinuti prstima. Najbolje je odseći celu cvetnu dršku u njenoj osnovi, blizu nivoa zemlje, pazeći da se pri tome ne oštete listovi. Važno je naglasiti da se uklanjaju samo cvetne drške, dok svi listovi moraju ostati netaknuti. Ovaj posao je najbolje obavljati redovno, kako cvetovi venu, kako bi biljka konstantno izgledala uredno.
Odluka o uklanjanju cvetova zavisi od željenog efekta. Ako gajiš balkansku scilu u formalnoj leji ili u prvom planu bordure, gde je urednost na prvom mestu, onda je uklanjanje precvetalih cvetova preporučljivo. To će održati biljke vizuelno privlačnim duži period. Takođe, ako želiš da maksimiziraš veličinu i snagu lukovica za narednu godinu, „deadheading“ je korisna tehnika. To može rezultirati većim brojem cvetova i jačim biljkama u budućnosti.
Međutim, ako težiš naturalističkom, livadskom izgledu vrta, onda je bolje preskočiti ovaj korak. Ostavljanjem cvetova da formiraju i raspu seme, omogućavaš biljci da se samostalno širi. Vremenom će se pojaviti nove, mlade biljčice na neočekivanim mestima, doprinoseći spontanom i prirodnom šarmu vrta. Takođe, zrele semene čaure mogu imati i sopstvenu dekorativnu vrednost za neke baštovane. Na kraju, izbor je tvoj i zavisi od vizije koju imaš za svoj vrt.
Značaj ostavljanja listova da uvenu
Apsolutno najvažniji aspekt „orezivanja“ balkanske scile, ili bolje rečeno, ne-orezivanja, tiče se njenih listova. Nakon što cvetovi uvenu, listovi preuzimaju glavnu ulogu. Oni postaju fabrike hrane za biljku, koristeći sunčevu svetlost za proces fotosinteze. Tokom ovog procesa, koji traje nekoliko nedelja, proizvode se ugljeni hidrati (šećeri) koji se transportuju i skladište u lukovici. Ova uskladištena energija je od vitalnog značaja za opstanak lukovice tokom perioda mirovanja i za formiranje cvetnih pupoljaka za narednu prolećnu sezonu.
Još članaka na ovu temu
Prerano sečenje, košenje ili uklanjanje zelenih listova je najčešća greška koju baštovani prave i koja direktno dovodi do propadanja biljke. Uklanjanjem listova, ti bukvalno prekidaš dotok hrane lukovici. Lukovica se neće moći „napuniti“ za sledeću godinu, što će rezultirati slabim ili nikakvim cvetanjem. Ako se ova greška ponavlja iz godine u godinu, lukovica će se postepeno smanjivati i na kraju potpuno iscrpeti i uginuti.
Zbog toga je neophodno imati strpljenja i dozvoliti listovima da završe svoj posao. Proces venuća može trajati i do šest nedelja nakon cvetanja. Tokom ovog perioda, listovi će postepeno menjati boju iz zelene u žutu, a zatim u smeđu, pre nego što se potpuno osuše. Tek kada su listovi potpuno suvi i lako se odvajaju od osnove blagim povlačenjem, bezbedno je da ih ukloniš. Do tada, oni aktivno rade za dobrobit biljke.
Problem neuglednog izgleda venućih listova može se rešiti pametnim planiranjem sadnje. Posadi balkansku scilu između ili ispred kasnijih trajnica, kao što su hoste, geranijumi ili ukrasne trave. Kako se ove biljke razvijaju tokom kasnog proleća, njihovo bujno lišće će prirodno prekriti i sakriti venuće listove scile. Na ovaj način, gredica ostaje dekorativna, a scila može nesmetano da završi svoj prirodni ciklus.
Kada i kako ukloniti osušene delove
Pravo vreme za uklanjanje nadzemnih delova balkanske scile je tek nakon što su oni potpuno završili svoju funkciju. Što se tiče cvetnih drški, kao što je već pomenuto, one se mogu ukloniti odmah nakon što cvetovi uvenu, ako se odlučiš za „deadheading“. Ovaj postupak nema negativnih posledica po zdravlje biljke, već samo estetsku i potencijalno energetsku korist. Koristi oštre makaze ili nokte da presečeš dršku što niže, pazeći da ne oštetiš okolne listove.
Kada je reč o listovima, pravilo je jasno: čekaj dok potpuno ne požute i ne osuše se. Proces odumiranja listova je postepen i signalizira da se sve hranljive materije uspešno premeštaju iz lišća u lukovicu. Kada su listovi konačno suvi i podsećaju na slamu, mogu se lako ukloniti. Obično je dovoljno samo ih nežno povući rukom i oni će se odvojiti od osnove. Alternativno, možeš ih odseći makazama u nivou zemlje.
Ovaj finalni korak „čišćenja“ obično se dešava u rano leto. Uklanjanje suvih ostataka nije samo estetska mera; ono takođe doprinosi higijeni u vrtu. Stari, mrtvi biljni materijal može postati mesto gde se razvijaju gljivice ili skrivaju štetočine. Održavanjem uredne površine smanjuješ rizik od potencijalnih problema. Nakon uklanjanja lišća, lokaciju na kojoj se nalaze lukovice možeš prekriti tankim slojem komposta ili malča.
Važno je zapamtiti da ovaj proces ne treba požurivati. Otpornost na iskušenje da se neuredni žuti listovi prerano iseku je test strpljenja svakog baštovana. Nagrada za to strpljenje je zdravlje lukovica i garancija prelepog cvetanja sledećeg proleća. Tretiraj venuće lišće ne kao problem, već kao vitalni deo životnog ciklusa koji osigurava buduću lepotu tvoje biljke.
Orezivanje u svrhu kontrole širenja
Iako se balkanska scila ne orezuje u klasičnom smislu, određene „rezidbene“ tehnike mogu se koristiti za kontrolu njenog širenja, posebno kada se razmnožava deljenjem lukovica. Balkanska scila ima tendenciju da se vremenom širi stvaranjem novih lukovica i formiranjem gustih busena. Iako je ovo često poželjno, ponekad buseni mogu postati preveliki za prostor u kojem rastu ili početi da zadiru u prostor drugih biljaka. U tom slučaju, „orezivanje“ busena postaje neophodno.
Ovaj proces se sprovodi iskopavanjem i deljenjem. Najbolje vreme za to je u periodu mirovanja, u rano leto nakon što listovi uvenu ili u ranu jesen. Ašovom ili vilama pažljivo okopaj i izvadi ceo busen. Zatim, oštrim i čistim ašovom ili nožem, možeš odseći delove busena koje želiš da ukloniš, efektivno „orezujući“ njegovu veličinu i oblik. Ostatak busena vrati u zemlju na prvobitno mesto.
Odsečeni delovi ne moraju biti bačeni. Oni predstavljaju savršen materijal za razmnožavanje. Možeš ih posaditi na drugoj lokaciji u vrtu, pokloniti prijateljima ili posaditi u saksije. Na ovaj način, kontrola širenja istovremeno postaje i metoda propagacije. Ovo periodično podmlađivanje je takođe korisno za zdravlje samog busena, jer smanjuje gustinu i kompeticiju među lukovicama, što rezultira jačim biljkama i boljim cvetanjem.
Druga metoda kontrole širenja odnosi se na sprečavanje samostalnog rasejavanja. Kao što je ranije objašnjeno, ako redovno uklanjaš precvetale cvetove pre nego što formiraju seme, sprečićeš pojavu novih biljaka na neželjenim mestima. Ova metoda je korisna u formalnijim delovima vrta gde se želi održati precizan raspored biljaka. Kombinacijom deljenja busena i uklanjanja cvetova, imaš potpunu kontrolu nad time gde i koliko će se tvoja balkanska scila širiti.
