Balkanska scila je izuzetno otporna biljka, savršeno prilagođena hladnim zimskim uslovima kontinentalne klime. Njeno prirodno stanište na planinskim livadama Balkana pripremilo ju je da izdrži niske temperature i snežni pokrivač. Zbog ove urođene otpornosti, prezimljavanje balkanske scile u bašti je uglavnom jednostavan proces koji ne zahteva previše posebnih mera. Lukovice poseduju mehanizme koji im omogućavaju da prežive smrzavanje tla, ulazeći u duboko mirovanje tokom zimskih meseci. Ipak, nekoliko jednostavnih koraka preduzetih u jesen može dodatno osigurati njihovu zaštitu i doprineti bujnijem cvetanju kada stigne proleće. Pravilna priprema za zimu fokusira se na zaštitu od ekstremne vlage i naglih promena temperature.
Osnovni preduslov za uspešno prezimljavanje je da su lukovice posađene u dobro drenirano zemljište. Ovo je najvažniji faktor, jer je zimska vlaga, a ne sama hladnoća, najveći neprijatelj lukovica. U zemljištu koje je natopljeno vodom, lukovice su podložne truljenju i gljivičnim oboljenjima, a takođe postoji rizik od fizičkog oštećenja usled širenja leda. Zbog toga se sva briga o prezimljavanju zapravo zasniva na merama koje su preduzete mnogo ranije, još prilikom sadnje i pripreme tla. Ako je drenaža dobra, veći deo posla je već obavljen.
Nakon što biljka završi svoj vegetativni ciklus i listovi potpuno uvenu krajem proleća ili početkom leta, lukovica ulazi u period mirovanja. Tokom leta i jeseni, ona miruje pod zemljom, čekajući signal za novi rast. Važno je u ovom periodu ne uznemiravati tlo na mestu gde se nalaze lukovice. Označavanje lokacije može pomoći da se izbegne slučajno prekopavanje ili sađenje drugih biljaka direktno iznad njih. Održavanje lokacije čistom od korova i tokom jeseni je korisno, jer se time smanjuje konkurencija i potencijalno stanište za štetočine.
Iako je biljka otporna, u područjima sa izuzetno oštrim zimama bez snežnog pokrivača, dodatni sloj zaštite može biti koristan. Sneg deluje kao prirodni izolator, štiteći tlo od dubokog smrzavanja i ekstremnih temperaturnih oscilacija. U nedostatku snega, ovu ulogu može preuzeti sloj organskog malča. Razumevanje ovih osnovnih principa omogućiće ti da bez brige uživaš u zimskom periodu, znajući da tvoje balkanske scile bezbedno spavaju pod zemljom, spremne za prolećnu predstavu.
Priprema za period mirovanja
Priprema balkanske scile za zimski period mirovanja započinje mnogo pre prvih mrazeva, još u periodu nakon cvetanja. Najvažniji zadatak u kasno proleće je omogućiti listovima da potpuno prirodno uvenu. Kroz proces fotosinteze, listovi stvaraju hranu (ugljene hidrate) koja se skladišti u lukovici i predstavlja rezervu energije za prezimljavanje i rast u narednoj sezoni. Prerano uklanjanje, košenje ili vezivanje listova u čvorove drastično smanjuje ovu rezervu, slabi lukovicu i može dovesti do izostanka cvetanja sledeće godine. Strpljivo sačekaj da listovi potpuno požute i osuše se pre nego što ih ukloniš.
Još članaka na ovu temu
Nakon što listovi uvenu, biljka ulazi u letnju dormanciju. U ovom periodu treba prekinuti svako dodatno zalivanje. Prirodne padavine su obično dovoljne, a previše vlage tokom leta može izazvati truljenje lukovica ili ih podstaći na prerani rast. Održavaj područje čistim od korova kako bi se sprečila konkurencija za preostalu vlagu i hranljive materije u tlu. Čisto okruženje takođe smanjuje mogućnost da se štetočine i bolesti nastane u blizini uspavanih lukovica.
Jesen je vreme za završne pripreme. Pre nego što zemlja počne da se smrzava, važno je ukloniti sve preostale biljne ostatke i opalo lišće sa površine gredice. Iako tanak sloj lišća može delovati kao prirodni malč, debeli, vlažni slojevi mogu stvoriti anaerobne uslove, podsticati razvoj gljivičnih bolesti i pružiti utočište puževima i drugim štetočinama. Čista površina omogućava bolje prodiranje vazduha i smanjuje rizik od problema tokom zime.
Ovo je takođe poslednji trenutak za sadnju novih lukovica ili za presađivanje i deljenje postojećih busena. Jesenja sadnja omogućava lukovicama dovoljno vremena da razviju korenje pre nego što se tlo potpuno smrzne. Dobro ukorenjene lukovice su mnogo otpornije na zimske uslove. Ako primenjuješ đubrivo, jesen je idealno vreme za dodavanje spororazlažućeg organskog đubriva, poput komposta ili koštanog brašna, koje će hraniti biljke u rano proleće.
Uloga zimskog malča
Zimski malč služi kao zaštitni pokrivač koji pomaže u ublažavanju ekstremnih zimskih uslova. Njegova primarna uloga nije da zagreje tlo, već da ga izoluje i održi temperaturu što stabilnijom. Sprečavanjem naglih ciklusa smrzavanja i odmrzavanja, malč štiti lukovice od „izbacivanja“ na površinu usled pomeranja tla. Takođe, u zimama bez snega, malč preuzima ulogu snežnog pokrivača, štiteći tlo od dubokog prodiranja mraza i isušivanja od strane zimskih vetrova.
Još članaka na ovu temu
Najbolje vreme za postavljanje zimskog malča je u kasnu jesen, nakon prvih jačih mrazeva, kada se površina tla već malo ohladi. Postavljanje malča prerano, dok je zemlja još topla, može privući glodare poput miševa i voluharica da naprave gnezda u rastresitom materijalu i hrane se tvojim lukovicama tokom zime. Sačekaj da se glodari sklone na druga mesta pre nego što postaviš zaštitni sloj.
Za zimsko malčiranje koriste se laki, prozračni materijali koji ne zadržavaju previše vlage. Suvo lišće (hrastovo je odlično jer se sporo razlaže), slama, borove iglice ili usitnjena kora drveta su idealni izbori. Nanesi sloj debljine oko 5 do 10 centimetara preko površine gde su posađene lukovice. Izbegavaj teške i sabijene materijale poput vlažnog komposta ili pokošene trave, jer oni mogu zadržati previše vode i izazvati truljenje.
U rano proleće, kada opasnost od jakih mrazeva prođe i kada primetiš prve znake nicanja biljaka, malč treba pažljivo ukloniti ili razgrnuti. Ovo omogućava sunčevim zracima da brže zagreju tlo i podstaknu rast. Ako ostaviš malč predugo, on može usporiti nicanje i stvoriti previše vlažno okruženje oko mladih izdanaka, čineći ih podložnim bolestima. Pravilna upotreba zimskog malča je jednostavna, a efikasna tehnika za dodatnu sigurnost tvojih biljaka.
Zaštita od zimske vlage i glodara
Zimska vlaga je daleko veći neprijatelj balkanske scile od niske temperature. Lukovice koje provode zimu u hladnom i mokrom tlu su izuzetno podložne truljenju. Najvažnija mera zaštite od prekomerne vlage je osiguravanje besprekorne drenaže još prilikom sadnje. Ako se voda zadržava na površini nakon kiše, to je siguran znak da je potrebno preduzeti korake za poboljšanje odvodnjavanja, kao što je dodavanje peska ili sadnja u uzdignutim lejama. Ovo je dugoročno rešenje koje sprečava probleme iz godine u godinu.
Tokom zime, izbegavaj hodanje po površinama gde su zasađene lukovice, posebno kada je tlo vlažno ili zaleđeno. Gaženje dovodi do sabijanja tla, što dodatno pogoršava drenažu i smanjuje količinu kiseonika dostupnog korenu. Takođe, izbegavaj nagomilavanje snega sa staza na gredice sa lukovicama. Iako je sneg dobar izolator, prevelike gomile mogu dovesti do prekomernog zadržavanja vlage tokom otapanja u proleće, stvarajući idealne uslove za razvoj bolesti.
Glodari, kao što su poljski miševi i voluharice, mogu predstavljati problem tokom zime, jer traže izvore hrane i mogu se hraniti lukovicama. Postoji nekoliko načina da se smanji rizik od štete. Kao što je već pomenuto, odlaganje postavljanja zimskog malča do prvih jačih mrazeva može pomoći. Takođe, sadnja lukovica koje su prirodno odbojne glodarima, poput narcisa i ukrasnog luka (allium), u blizini balkanske scile može delovati kao barijera.
Za dodatnu zaštitu, prilikom sadnje, lukovice se mogu postaviti u žičane korpe napravljene od mreže sa sitnim okcima. Ove korpe omogućavaju normalan rast korena i biljke, ali fizički sprečavaju glodare da dođu do lukovica. Ovo je posebno korisno u područjima gde je poznato da su glodari veliki problem. Redovno proveravanje okoline tokom zime na prisustvo rupa i tunela takođe može pomoći u ranom otkrivanju problema.
Prezimljavanje u saksijama
Gajenje balkanske scile u saksijama i kontejnerima je odlična opcija za balkone, terase ili male vrtove. Međutim, prezimljavanje biljaka u saksijama zahteva malo više pažnje nego onih u bašti. Korenov sistem u saksiji je mnogo izloženiji niskim temperaturama jer nije izolovan velikom masom zemlje. Zbog toga su lukovice u saksijama podložnije smrzavanju i oštećenju usled naglih promena temperature.
Najvažniji korak je odabir saksije koja je otporna na mraz, poput onih od kvalitetne plastike, fiberglasa ili drveta. Glinene i terakota saksije mogu popucati usled ciklusa smrzavanja i odmrzavanja vode u zemlji. Saksija takođe mora imati adekvatne drenažne otvore kako bi se sprečilo zadržavanje vode. Pre sadnje, na dno saksije postavi sloj šljunka ili lomljene keramike kako bi se osigurala nesmetana drenaža.
Tokom jeseni, nakon što listovi uvenu, smanji zalivanje i dozvoli da se zemlja blago prosuši. Pre dolaska jakih mrazeva, saksije treba premestiti na zaštićeno mesto. Idealna lokacija je negrejana garaža, podrum, šupa ili zastakljena terasa, gde će temperatura biti niska, ali iznad tačke smrzavanja. Na ovaj način, lukovice će proći kroz neophodan period hladnoće, ali će biti zaštićene od ekstremnih uslova. Tokom zime, potrebno je povremeno, vrlo oskudno zaliti zemlju, tek toliko da se ne isuši u potpunosti.
Ako nemaš adekvatnu zatvorenu prostoriju, saksije možeš zaštititi i napolju. Grupiši saksije jednu uz drugu uz zaštićeni zid kuće. Zatim ih „utopli“ tako što ćeš ih obmotati jutanim vrećama, agrotekstilom ili folijom sa mehurićima. Prostor između saksija možeš ispuniti suvim lišćem ili slamom za dodatnu izolaciju. Takođe je korisno podići saksije sa hladne betonske podloge postavljanjem na drvene letvice ili stiropor. Ovim merama se ublažavaju temperaturni šokovi i štiti koren od smrzavanja.
