Sadnja i razmnožavanje trolisnog poncirussa

Uspešna sadnja i efikasno razmnožavanje trolisnog poncirussa temelj su za uzgoj zdravih i otpornih biljaka koje će godinama krasiti vrt ili služiti kao pouzdana podloga za druge citruse. Izbor pravog trenutka za sadnju, pravilna tehnika i priprema zemljišta presudni su za dobro ukorenjivanje i dalji napredak sadnice. Jednako je važno poznavati različite metode razmnožavanja, od setve semena do vegetativnih tehnika poput reznica i kalemljenja. Svaka od ovih metoda ima svoje prednosti i specifičnosti, a njihov pravilan odabir i primena omogućavaju dobijanje kvalitetnog sadnog materijala i širenje ove vredne biljne vrste.

Sadnja predstavlja kritičan trenutak u životu biljke, jer od uslova tokom i neposredno nakon sadnje zavisi njen dalji opstanak i razvoj. Greške napravljene u ovoj fazi teško se kasnije ispravljaju i mogu trajno ugroziti vitalnost biljke. Zbog toga je neophodno posvetiti punu pažnju svakom detalju, od dubine sadne jame do pravilnog pozicioniranja korena. Dobro pripremljeno zemljište, obogaćeno organskom materijom, pružiće sadnici neophodne hranljive materije i omogućiti joj brz početak rasta.

Razmnožavanje trolisnog poncirussa može se vršiti na više načina, što pruža fleksibilnost uzgajivačima. Generativno razmnožavanje putem semena je najjednostavniji i najčešći metod za dobijanje velikog broja biljaka, posebno kada se one koriste kao podloge. Biljke dobijene iz semena pokazuju prirodnu varijabilnost, ali zadržavaju ključne karakteristike vrste, kao što je otpornost na hladnoću. Ovaj metod zahteva strpljenje, jer je biljkama potrebno nekoliko godina da dostignu zrelost.

Sa druge strane, vegetativno razmnožavanje, kao što je ožiljavanje reznica, omogućava dobijanje biljaka koje su genetski identične matičnoj biljci. Ova metoda je korisna kada želimo sačuvati specifične karakteristike određene jedinke, poput izuzetne rodnosti ili dekorativnog izgleda. Kalemljenje, kao poseban vid vegetativnog razmnožavanja, predstavlja vrhunac hortikulturne veštine i omogućava spajanje otporne podloge poncirussa sa plemenitim sortama citrusa, stvarajući tako biljke koje objedinjuju najbolje osobine oba partnera.

Idealno vreme i uslovi za sadnju

Odabir pravog vremena za sadnju trolisnog poncirussa značajno utiče na uspeh ukorenjivanja i preživljavanje sadnice. Generalno, postoje dva optimalna perioda za sadnju: jesen i proleće. Jesenja sadnja, koja se obavlja od septembra do početka novembra, omogućava biljci da iskoristi zimsku vlažnost zemljišta i da se do proleća dobro ukoreni. Ovaj period je posebno pogodan u područjima sa blagim zimama, jer biljka ima dovoljno vremena da se adaptira pre letnjih vrućina. Važno je obaviti sadnju dovoljno rano da se koren aktivira pre dolaska jačih mrazeva.

Prolećna sadnja, od marta do maja, druga je povoljna opcija, posebno u regionima sa oštrim zimama. Sadnjom u proleće izbegava se rizik od izmrzavanja mlade i neadaptirane sadnice tokom zime. Biljka odmah ulazi u period aktivnog rasta, što joj omogućava da se dobro razvije i ojača tokom vegetacione sezone. Glavni izazov kod prolećne sadnje je obezbeđivanje dovoljne količine vlage tokom prvog leta, koje često može biti sušno. Zbog toga je neophodno redovno i obilno zalivanje nakon prolećne sadnje.

Pored vremena, ključni su i uslovi na sam dan sadnje. Idealno je sadnju obavljati po oblačnom i mirnom vremenu, kako bi se smanjio stres za biljku izazvan naglim promenama i gubitkom vode transpiracijom. Treba izbegavati sadnju po jakom suncu, vetru ili za vreme mraza. Koren sadnice je izuzetno osetljiv na isušivanje, pa ga je tokom celog procesa sadnje potrebno držati vlažnim. Sadnice kupljene sa golim korenom treba što pre posaditi, a do tada njihov koren držati umotan u vlažnu tkaninu ili potopljen u vodu.

Priprema sadnice pre sadnje takođe je važan korak. Ukoliko se sade sadnice golog korena, potrebno je pažljivo pregledati koren i oštrim makazama odrezati sve oštećene ili predugačke delove. Kontejnerske sadnice se pažljivo vade iz saksije, trudeći se da se ne ošteti korenov busen. Ako je koren previše isprepleten i kruži po dnu saksije, preporučuje se da se blago razrahli prstima kako bi se podstakao njegov rast u širinu nakon sadnje.

Korak po korak vodič za sadnju

Prvi korak u procesu sadnje je iskopavanje sadne jame odgovarajuće veličine. Jama bi trebala biti najmanje dvostruko šira od prečnika korenovog busena i za trećinu dublja. Šira jama omogućava lakše širenje korena u rastresitu zemlju i brže uspostavljanje biljke. Prilikom kopanja, gornji, plodniji sloj zemlje (ornicu) treba odvojiti na jednu stranu, a dublji, manje plodan sloj na drugu. Ovaj plodniji sloj će se kasnije koristiti za zatrpavanje jame.

Na dno iskopane jame postavlja se sloj dobro zgorelog stajnjaka ili komposta, koji se zatim prekrije tankim slojem zemlje kako koren sadnice ne bi došao u direktan kontakt sa koncentrovanim đubrivom. Ovo obezbeđuje rezervu hranljivih materija koje će biljka koristiti u narednom periodu. U teškim, nepropusnim zemljištima, na dno se može dodati i sloj šljunka ili peska radi poboljšanja drenaže. Time se sprečava zadržavanje vode u zoni korena, što je jedan od glavnih uzroka propadanja sadnica.

Sadnica se postavlja u sredinu jame, pazeći na dubinu sadnje. Mesto kalemljenja (ako je sadnica kalemljena) mora ostati najmanje 5-10 centimetara iznad nivoa zemlje kako bi se sprečilo ukorenjivanje plemke i pojava izdanaka iz podloge. Sadnica se postavlja tako da bude na istoj dubini na kojoj je rasla u rasadniku. Dok se sadnica drži u vertikalnom položaju, jama se postepeno popunjava onim plodnijim slojem zemlje koji je prethodno odvojen. Zemlju treba lagano pritiskati kako bi se popunile sve vazdušne šupljine oko korena.

Nakon što je jama popunjena, oko sadnice se formira uzdignuti prsten od zemlje, takozvana „činija“ za zalivanje. Ovaj prsten zadržava vodu i usmerava je direktno ka korenovom sistemu. Odmah nakon sadnje, biljku je potrebno obilno zaliti sa najmanje 10-20 litara vode, čak i ako je zemlja vlažna. Ovo zalivanje pomaže da zemlja lepo nalegne oko korena i eliminiše preostale vazdušne džepove. Na kraju, preporučuje se postavljanje sloja malča (kora drveta, slama) oko sadnice kako bi se sačuvala vlaga i sprečio rast korova.

Generativno razmnožavanje semenom

Razmnožavanje trolisnog poncirussa semenom je najčešći, najlakši i najjeftiniji način za dobijanje velikog broja sadnica, koje se uglavnom koriste kao podloge za kalemljenje. Seme se sakuplja u jesen, kada plodovi sazru i dobiju intenzivno žutu boju. Plodove je potrebno ubrati, preseći i izvaditi semenke. Semenke treba dobro oprati kako bi se uklonila mesnata pulpa koja sadrži inhibitore klijanja. Nakon pranja, seme se mora odmah stratifikovati ili posejati, jer brzo gubi klijavost ako se osuši.

Stratifikacija je proces izlaganja semena hladnoći i vlazi kako bi se prekinula njegova dormancija i podstaklo klijanje. Semenke se pomešaju sa vlažnim supstratom, poput peska, treseta ili vermikulita, i stave u plastičnu kesu ili posudu. Kesa se zatim čuva u frižideru na temperaturi od 2 do 5 stepeni Celzijusa tokom 2-3 meseca. Redovno treba proveravati vlažnost supstrata i povremeno provetravati kesu kako bi se sprečila pojava plesni. Ovaj proces imitira prirodne zimske uslove.

Nakon perioda stratifikacije, u rano proleće, seme je spremno za setvu. Seje se u kontejnere, saksije ili direktno u leje u plasteniku ili na otvorenom. Supstrat za setvu treba da bude lagan, prozračan i dobro dreniran; mešavina treseta, peska i baštenske zemlje je dobar izbor. Seme se seje na dubinu od oko 1-2 centimetra i prekriva tankim slojem supstrata. Nakon setve, supstrat se dobro zalije i održava umereno vlažnim tokom celog perioda klijanja.

Klijanje obično počinje nakon nekoliko nedelja, u zavisnosti od temperature. Optimalna temperatura za klijanje je oko 20-25 stepeni Celzijusa. Mlade biljčice koje se razviju su prilično otporne, ali im je u početku potrebna zaštita od jakog sunca i redovno zalivanje. Kada biljke razviju nekoliko pravih listova i dovoljno ojačaju, mogu se presaditi u pojedinačne saksije ili na stalno mesto u vrtu. Biljke dobijene iz semena spremne su za kalemljenje obično nakon dve godine rasta.

Vegetativno razmnožavanje reznicama

Vegetativno razmnožavanje reznicama je metoda koja omogućava stvaranje klonova, odnosno biljaka koje su genetski identične matičnoj biljci sa koje su reznice uzete. Ovo je posebno korisno kada želimo da sačuvamo karakteristike nekog posebnog primerka trolisnog poncirussa. Postoje dve glavne vrste reznica koje se mogu koristiti: poluzrele i zrele (drvenaste) reznice. Izbor zavisi od doba godine i dostupnog materijala. Pravilna tehnika i uslovi su ključni za uspešno ožiljavanje.

Poluzrele reznice se uzimaju tokom leta, obično u julu ili avgustu, sa ovogodišnjih izbojaka koji su počeli da odrvenjavaju. Reznice treba da budu duge oko 10-15 centimetara, sa najmanje 2-3 lista. Donji listovi se uklanjaju, a gornji se mogu prepoloviti kako bi se smanjila transpiracija. Osnova reznice se pravi kosim rezom odmah ispod lisnog čvora. Pre sadnje, preporučuje se potapanje osnove reznice u hormon za ožiljavanje, što značajno povećava procenat uspešnosti.

Reznice se sade u supstrat koji je sterilan, vlažan i dobro dreniran, kao što je mešavina treseta i perlita ili peska. Sade se na dubinu od nekoliko centimetara, tako da barem jedan lisni čvor bude ispod površine supstrata. Nakon sadnje, posudu sa reznicama treba prekriti providnom folijom ili staviti u mini-plastenik kako bi se obezbedila visoka vlažnost vazduha, koja je neophodna za sprečavanje isušivanja dok se koren ne formira. Posudu treba držati na svetlom, ali ne direktno osunčanom mestu.

Zrele ili drvenaste reznice se uzimaju u kasnu jesen ili tokom zime, nakon što lišće opadne. Reznice se uzimaju sa jednogodišnjih grana i trebaju biti duge 15-20 centimetara. Tehnika je slična kao kod poluzrelih reznica, ali ožiljavanje traje duže. Zrele reznice se mogu saditi direktno u zemlju na otvorenom, u dobro pripremljene leje, ili u duboke saksije. Ožiljavanje obično počinje u proleće sa porastom temperature. Bez obzira na tip reznice, redovno proveravanje vlažnosti supstrata i strpljenje su ključni za uspeh.

Kalemljenje kao metoda za unapređenje sorti

Kalemljenje je napredna hortikulturna tehnika koja se široko primenjuje u uzgoju citrusa, a trolisni poncirus igra nezamenljivu ulogu kao podloga. Ova metoda omogućava spajanje dva dela različitih biljaka – podloge (u ovom slučaju poncirus) i plemke (grančica ili pupoljak željene sorte citrusa) – tako da one srastu i nastave da žive kao jedna biljka. Osnovni razlog za kalemljenje na poncirus je njegova izuzetna otpornost na niske temperature, bolesti korena i tolerantnost na teža zemljišta, čime se omogućava uzgoj osetljivijih sorti citrusa u nepovoljnijim uslovima.

Najbolje vreme za kalemljenje je period aktivne vegetacije, kada sokovi intenzivno kruže, što olakšava odvajanje kore i pospešuje srastanje. To je obično u kasno proleće (maj, jun) ili kasno leto (avgust, septembar). Podloga, odnosno sadnica trolisnog poncirussa, treba da bude stara najmanje godinu do dve dana i debljine olovke na mestu kalemljenja. Plemke se uzimaju sa zdravih i rodnih matičnih stabala željene sorte. One treba da budu sveže i da imaju dobro razvijene, ali mirujuće pupoljke.

Najčešće metode kalemljenja koje se koriste su okuliranje (kalemljenje na spavajući ili budni pupoljak) i kalemljenje spajanjem. Okuliranje podrazumeva umetanje jednog pupoljka sa delom kore plemke pod koru podloge. Na podlozi se napravi rez u obliku slova ‘T’, kora se pažljivo odvoji, umetne se pupoljak, a zatim se sve čvrsto uveže kalemarskom trakom, ostavljajući sam pupoljak slobodnim. Ovaj metod je veoma efikasan i štedi kalem-grančice.

Nakon kalemljenja, nega je ključna za uspeh. Kalemljenu biljku treba zaštititi od direktnog sunca i redovno zalivati. Kalemarsku traku treba ukloniti nakon 3-4 nedelje, kada dođe do srastanja, kako ne bi došlo do urezivanja u stablo. Svi izdanci koji se pojave ispod mesta kalemljenja (divlji izdanci iz podloge) moraju se redovno uklanjati, jer oni oduzimaju snagu kalemljenom delu. Kada se kalemljeni pupoljak aktivira i počne da raste, stablo podloge se skraćuje iznad mesta kalemljenja kako bi se sva energija usmerila u rast nove, plemenite sorte.