Kada se govori o nezi engleskog plavog zvončića, termin „orezivanje“ može zvučati zbunjujuće, jer se radi o zeljastoj, lukovičastoj biljci, a ne o drvetu ili žbunu. Ipak, određene prakse uklanjanja delova biljke, kao što su precvetali cvetovi ili uvelo lišće, mogu se smatrati oblikom podrezivanja ili sanitarnog orezivanja. Važno je razumeti šta treba, a šta nikako ne treba uklanjati, i kada je pravo vreme za to. Pravilan pristup ovim zadacima nege ključan je za usmeravanje energije biljke tamo gde je najpotrebnije – u jačanje lukovice za cvetanje sledeće godine – i za održavanje urednog izgleda vrta bez ugrožavanja zdravlja biljke.
Da li je orezivanje uopšte potrebno?
Za razliku od mnogih drugih baštenskih biljaka, engleski plavi zvončić zahteva vrlo malo ili nimalo orezivanja u klasičnom smislu. Ne postoji potreba za oblikovanjem, podsticanjem grananja ili kontrolom veličine na način na koji se to radi kod drvenastih biljaka. Glavni princip u nezi ove biljke je minimalno ometanje i puštanje da sledi svoj prirodni životni ciklus. Većina intervencija koje bismo mogli nazvati orezivanjem svodi se na uklanjanje delova biljke koji su završili svoju funkciju.
Osnovno pitanje koje se postavlja jeste zašto bismo uopšte uklanjali bilo koji deo biljke. Postoje dva glavna razloga: estetski i hortikulturni. Estetski razlozi se odnose na održavanje urednog izgleda gredice nakon što cvetovi uvenu. Hortikulturni razlozi su usmereni na poboljšanje zdravlja i vitalnosti biljke, pre svega na preusmeravanje njene energije sa proizvodnje semena na jačanje lukovice.
Važno je naglasiti da je najštetnija praksa „orezivanja“ kod plavih zvončića prerano uklanjanje lišća. Mnogi baštovani, u želji da što pre urede vrt nakon prolećnog cvetanja, prave grešku i seku ili kose još uvek zeleno lišće. Ovo je pogubno za biljku jer je lišće organ za fotosintezu koji hrani lukovicu i priprema je za sledeću sezonu. Bez lišća, lukovica gladuje, slabi i sledeće godine neće imati snage da cveta.
Dakle, odgovor na pitanje da li je orezivanje potrebno je – samo u ograničenom obimu i sa jasnim ciljem. Glavni zadaci su uklanjanje precvetalih cvetova (opciono) i uklanjanje lišća, ali tek nakon što je ono potpuno prirodno uvelo. Svaka druga intervencija je najčešće nepotrebna, a može biti i štetna za ovu prelepu i otpornu biljku.
Još članaka na ovu temu
Uklanjanje precvetalih cvetova
Praksa uklanjanja uvelih cvetova, poznata kao „deadheading“, jedna je od retkih intervencija koja može biti korisna za engleske plave zvončiće. Nakon što cvetovi na stabljici uvenu i izgube svoju dekorativnu vrednost, biljka prirodno počinje da ulaže energiju u formiranje semenskih čaura. Ako se cvetna stabljika u ovom trenutku ukloni, biljka će tu energiju, koja bi inače otišla u proizvodnju semena, preusmeriti nazad u lukovicu.
Ovo preusmeravanje energije rezultira jačom i krupnijom lukovicom, što direktno utiče na kvalitet i obilje cvetanja u narednoj prolećnoj sezoni. Jača lukovica takođe ima veću sposobnost da stvara nove, manje lukovice, čime se podstiče vegetativno razmnožavanje i brže širenje kolonije. Zbog toga se „deadheading“ preporučuje, posebno kod mlađih zasada ili ako želiš da maksimiziraš cvetni potencijal svojih biljaka.
Postupak je jednostavan. Kada svi cvetovi na jednoj cvetnoj dršci uvenu, odseci celu dršku pri njenoj osnovi, blizu nivoa zemlje. Koristi oštre makaze ili nož kako bi rez bio čist i kako bi se izbeglo gnječenje tkiva. Važno je paziti da se prilikom sečenja cvetne drške ne ošteti okolno lišće, jer je ono od vitalnog značaja za biljku i mora ostati netaknuto.
Međutim, uklanjanje precvetalih cvetova nije uvek poželjno. Ako je tvoj cilj naturalizacija i želiš da se zvončići šire ne samo deljenjem lukovica već i putem semena, onda treba ostaviti cvetne drške da sazru. Biljke će formirati semenske čaure koje će se, kada sazru, otvoriti i rasuti seme po okolini. Iako je proces dobijanja cvetajuće biljke iz semena dugotrajan (traje i do pet godina), ovo je prirodan način širenja koji doprinosi stvaranju guste, samoodržive kolonije.
Još članaka na ovu temu
Upravljanje lišćem nakon cvetanja
Upravljanje lišćem nakon cvetanja je najkritičniji aspekt „orezivanja“ engleskih plavih zvončića i tačka na kojoj se pravi najviše grešaka. Nakon što cvetovi uvenu, lišće nastavlja svoju vitalnu funkciju još otprilike šest do osam nedelja. Tokom ovog perioda, ono deluje kao solarni panel, upijajući sunčevu svetlost i kroz fotosintezu stvarajući hranu koja se skladišti u lukovici. Ova uskladištena energija je gorivo za rast i cvetanje sledeće godine.
Apsolutno je neophodno odupreti se iskušenju da se lišće, koje postepeno počinje da žuti i izgleda neuredno, iseče ili pokosi. Vezivanje lišća u čvorove, što je praksa koja se ponekad viđa kod narcisa, takođe nije preporučljivo, jer se time smanjuje površina lista izložena svetlosti i ometa proces fotosinteze. Najbolji pristup je pustiti prirodu da odradi svoj posao i dozvoliti lišću da potpuno požuti, smežura se i uvene prirodnim putem.
Ako ti neuredan izgled venućeg lišća smeta, postoji nekoliko strategija za njegovo prikrivanje. Jedna od najefikasnijih je sadnja zvončića u mešovitim gredicama, zajedno sa drugim višegodišnjim biljkama koje kasnije razvijaju svoju lisnu masu. Hoste, paprati, geranijumi ili širokolisne heuchere su odličan izbor. Njihovo lišće će izrasti i raširiti se baš u vreme kada lišće zvončića počinje da vene, efikasno ga prekrivajući i održavajući gredicu vizuelno privlačnom.
Tek kada lišće postane potpuno suvo, smeđe i lako se odvaja od osnove povlačenjem, možeš ga bezbedno ukloniti. U ovom trenutku, ono je završilo svoju funkciju i njegovo uklanjanje neće naštetiti biljci. Sakupljanje i kompostiranje ovog suvog lišća je dobra praksa koja pomaže u održavanju urednosti i smanjuje potencijalno skrovište za puževe i druge štetočine.
Značaj ostavljanja lišća da prirodno uvene
Ponavljanje važnosti ostavljanja lišća da prirodno uvene je neophodno jer je to temelj zdravlja lukovice. Svaki zeleni list je mala fabrika koja radi punom parom kako bi osigurala budućnost biljke. Proces fotosinteze se ne zaustavlja sa završetkom cvetanja; naprotiv, tada počinje najvažniji period prikupljanja resursa. Biljka zna da ulazi u period mirovanja i ulaže sve napore da se za njega što bolje pripremi.
Prerano sečenje lišća je kao da isključite mašine u fabrici pre nego što je proizvodnja završena. Lukovica će ostati „gladna“ i nedovoljno napunjena energijom. Posledice se možda neće videti odmah, ali će se sigurno ispoljiti sledećeg proleća. Biljka će ili proizvesti samo nekoliko slabih listova bez cveta, ili u najgorem slučaju, uopšte neće niknuti. Ponovljeno uklanjanje lišća iz godine u godinu siguran je način da se uništi čak i najsnažnija kolonija zvončića.
Proces venuća lišća je postepen. Ono prvo gubi svoju čvrstinu i polegne po zemlji, zatim postepeno menja boju iz zelene u žutu, i na kraju u smeđu. Ova promena boje je vizuelni pokazatelj da se hlorofil razgrađuje, a hranljive materije i energija prenose iz lišća u organ za skladištenje – lukovicu. Tek kada je list potpuno suv i beživotan, proces je završen.
Strpljenje je, dakle, ključna vrlina u nezi engleskih plavih zvončića. Treba prihvatiti da period venuća lišća, iako možda ne najlepši, predstavlja neizostavan i vitalan deo njihovog životnog ciklusa. Planiranje vrta tako da druge biljke preuzmu glavnu ulogu u ovom periodu najbolji je način da se premosti ova faza i osigura da će se predivni plavi tepih pojaviti u punom sjaju i sledećeg proleća.
Orezivanje u svrhu kontrole širenja
Iako se engleski plavi zvončić ne smatra invazivnom vrstom, u idealnim uslovima može se prilično entuzijastično širiti, kako vegetativno (preko lukovica), tako i generativno (putem semena). Ako želiš da zadržiš koloniju u strogo određenim granicama, određeni oblici „orezivanja“ mogu pomoći u kontroli njenog širenja. Ovo je posebno važno u manjim vrtovima ili u formalnim lejama gde je preciznost važna.
Najefikasniji način da se spreči širenje putem semena je već pomenuti „deadheading“ – uklanjanje cvetnih drški odmah nakon cvetanja. Time se fizički onemogućava formiranje, sazrevanje i rasipanje semena. Ova metoda je veoma efikasna i jednostavna za primenu. Ako dozvoliš da se seme formira, a zatim pokušaš da ga ukloniš, rizikuješ da se ono ipak raspe tokom procesa, pa je rana intervencija ključna.
Kontrola vegetativnog širenja je nešto zahtevnija i podrazumeva fizičko ograničavanje prostora za rast. To se može postići postavljanjem podzemnih barijera oko željene površine pre sadnje, slično kao što se radi za kontrolu bambusa, mada je za zvončiće dovoljna i plića barijera. Barijera od plastike ili metala, ukopana 20-25 cm u zemlju, sprečiće širenje lukovica van predviđenog prostora.
Druga metoda za kontrolu vegetativnog širenja je redovno iskopavanje lukovica koje su se proširile izvan željenih granica. Ovo se najbolje radi u kasno leto ili jesen, kada su lukovice u fazi mirovanja i lako ih je pronaći i ukloniti. Iskopane lukovice ne moraš baciti; možeš ih pokloniti prijateljima ili posaditi na drugo, pogodnije mesto u vrtu. Ovaj vid kontrole zahteva redovan rad, ali omogućava precizno održavanje definisanih ivica cvetne leje.
