Sadnja i razmnožavanje engleske zdravice

Pravilna sadnja i efikasno razmnožavanje predstavljaju temelj za uspešan uzgoj i dugovečnost engleske zdravice u svakom vrtu. Iako se radi o izuzetno otpornoj i prilagodljivoj biljci, posvećivanje pažnje početnim koracima osigurava njen brz i zdrav razvoj, formiranje gustog pokrivača i obilno cvetanje u godinama koje dolaze. Uspeh započinje odabirom kvalitetnih sadnica i pripremom adekvatnog staništa koje će zadovoljiti osnovne potrebe ove svestrane perene. Razumevanje najboljih tehnika i optimalnog vremena za sadnju ključno je za izbegavanje početničkih grešaka i postizanje maksimalnog dekorativnog efekta.

Pre nego što se pristupi samoj sadnji, neophodno je pažljivo odabrati lokaciju u vrtu. Engleska zdravica preferira sunčane do polusenovite položaje sa dobro dreniranim zemljištem. Prekopavanjem i usitnjavanjem zemlje na dubinu od dvadesetak centimetara stvara se rahla struktura koja omogućava korenu da se lako širi. U ovoj fazi je preporučljivo obogatiti zemljište organskom materijom, kao što je kompost ili zreli stajnjak, što će poboljšati i vodno-vazdušni režim i nutritivnu vrednost supstrata, pružajući biljci sve što joj je potrebno za snažan početni rast.

Kada je stanište pripremljeno, sledi odabir sadnica. Bilo da se kupuju u rasadniku ili dobijaju deljenjem postojećih bokora, važno je da sadnice budu zdrave, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i svežim listovima. Kontejnerske sadnice se mogu saditi tokom čitave vegetacione sezone, mada su proleće i jesen najpovoljniji periodi jer umerene temperature i dovoljna količina vlage olakšavaju proces ukorenjivanja. Sadnice dobijene deljenjem bokora najbolje je saditi odmah nakon podele kako bi se izbeglo isušivanje korena.

Razmnožavanje engleske zdravice je relativno jednostavno i najčešće se obavlja vegetativnim putem. Najpopularnija i najefikasnija metoda je deljenje bokora, koja istovremeno služi i za podmlađivanje starijih biljaka. Pored deljenja, može se razmnožavati i reznicama, što je nešto složeniji proces, ali takođe daje dobre rezultate. Generativno razmnožavanje putem semena se ređe primenjuje u amaterskoj praksi jer je dugotrajnije i ne garantuje da će nove biljke zadržati sve karakteristike hibridnog roditelja, ali predstavlja izazov za strastvene vrtlare.

Priprema za sadnju

Uspešna sadnja počinje mnogo pre nego što se sadnica stavi u zemlju; ona započinje temeljnom pripremom zemljišta. Prvi korak je uklanjanje svih korova i biljnih ostataka sa odabrane površine, jer oni predstavljaju konkurenciju za vodu, hranljive materije i svetlost. Nakon čišćenja, zemljište treba duboko prekopati, idealno ašovom, do dubine od 25-30 centimetara. Ovaj postupak ne samo da rahli zemlju, već i poboljšava njenu aeraciju i drenažu, što su ključni faktori za zdrav razvoj korenovog sistema engleske zdravice.

Nakon prekopavanja, sledi analiza i poboljšanje strukture zemljišta. Ukoliko je zemljište teško i glinovito, sklono zadržavanju vode, neophodno je dodati materijale koji će poboljšati drenažu, kao što su pesak, sitni šljunak ili perlit. S druge strane, ako je zemljište previše peskovito i slabo zadržava vlagu, treba ga obogatiti organskom materijom. Dodavanje komposta, humusa ili treseta je najbolji način da se popravi struktura bilo kog tipa zemljišta, jer organska materija istovremeno povećava i propusnost i sposobnost zadržavanja vode.

Treći korak u pripremi je đubrenje. Pre sadnje, u zemljište je korisno uneti sporo otpuštajuće granulirano đubrivo sa izbalansiranim odnosom hranljivih elemenata (NPK). Naglasak treba staviti na fosfor, koji je ključan za razvoj snažnog korena, i kalijum, koji pospešuje otpornost biljke na stres i bolesti. Unošenjem đubriva u zonu korena pre sadnje osigurava se da biljka ima stalan izvor hrane tokom kritičnog perioda ukorenjivanja i početnog rasta, čime se postavlja temelj za njenu dugoročnu vitalnost.

Poslednji korak pre same sadnje je planiranje rasporeda. Engleska zdravica se širi i formira gust pokrivač, pa je važno ostaviti dovoljno prostora između sadnica. Preporučeni razmak sadnje je od 30 do 40 centimetara, u zavisnosti od željenog efekta i brzine formiranja tepiha. Manji razmak će brže zatvoriti površinu, ali može zahtevati češće deljenje u budućnosti, dok veći razmak daje biljkama više prostora za individualni razvoj. Jasno definisan plan sadnje olakšava rad i osigurava harmoničan i uredan izgled finalnog zasada.

Proces sadnje korak po korak

Kada su sve pripremne radnje završene, može se pristupiti samom činu sadnje. Najbolje vreme za sadnju je oblačan dan ili kasno popodne, kako bi se izbegao jak sunčev zrak koji može izazvati dodatni stres za tek posađenu biljku. Prvi korak je iskopavanje sadnih jama. Jame bi trebalo da budu nešto šire i dublje od saksije ili busena korena sadnice, kako bi korenje imalo dovoljno rastresite zemlje za početno širenje. Na dno jame može se dodati šaka komposta ili sporootpuštajućeg đubriva za dodatnu ishranu.

Sledeći korak je pažljivo vađenje sadnice iz saksije. Saksiju treba blago stisnuti sa svih strana i okrenuti je naopačke, pridržavajući biljku, kako bi sadnica lako iskliznula. Važno je ne vući biljku za stablo, jer se tako može oštetiti. Ako je korenov sistem gusto isprepleten i formirao je „klupko“ na dnu saksije, preporučljivo je prstima nežno razmrsiti spoljne korenčiće. Ovaj postupak podstiče koren da krene da raste u širinu, u novo zemljište, umesto da nastavi da raste ukrug.

Sadnica se zatim postavlja u centar pripremljene jame. Gornja površina busena korena treba da bude u istom nivou sa okolnim zemljištem. Sadnja preduboko može dovesti do truljenja osnove stabla, dok preplitka sadnja izlaže koren isušivanju. Nakon pozicioniranja, jama se popunjava pripremljenom zemljom, blago je pritiskajući oko busena kako bi se eliminisali vazdušni džepovi i ostvario dobar kontakt između korena i zemljišta. Prejako nabijanje zemlje treba izbegavati jer to može otežati prodiranje vode i vazduha do korena.

Završni i veoma važan korak je temeljno zalivanje. Odmah nakon sadnje, svaku biljku treba obilno zaliti, čak i ako je zemlja vlažna. Ovo pomaže da se zemlja slegne oko korena i uspostavi neophodna vlažnost za početak rasta. U prvim nedeljama nakon sadnje, redovno zalivanje je ključno za uspešno ukorenjivanje. Potrebno je pratiti stanje biljke i vlažnost zemljišta, i ne dozvoliti da se supstrat potpuno isuši dok se biljka u potpunosti ne adaptira na novo stanište.

Razmnožavanje deljenjem bokora

Deljenje bokora je najjednostavniji, najbrži i najpouzdaniji način razmnožavanja engleske zdravice. Ova metoda ne samo da pruža nove biljke, već i podmlađuje postojeću, matičnu biljku, podstičući njen bujniji rast i obilnije cvetanje. Najbolje vreme za ovaj postupak je rano proleće, kada se pojave prvi znaci novog rasta, ili u ranu jesen, otprilike šest nedelja pre prvih mrazeva. Ovi periodi omogućavaju novim sadnicama dovoljno vremena da se ukorene pre letnjih vrućina ili zimskog mirovanja.

Postupak započinje pažljivim iskopavanjem celog bokora. Pomoću ašova ili vila, potrebno je obuhvatiti što veći deo korenovog sistema i pažljivo podići biljku iz zemlje. Nakon vađenja, višak zemlje se lagano otrese sa korena kako bi se jasno videla njegova struktura i tačke rasta. Ovo će olakšati procenu gde je najbolje podeliti bokor. Za deljenje se može koristiti oštar nož, ašov ili se bokor može jednostavno razdvojiti rukama ako je dovoljno rastresit.

Svaki odvojeni deo mora imati nekoliko zdravih izdanaka i dobar deo korenovog sistema. Stari, drvenasti i neproduktivni centralni deo matične biljke treba odbaciti, jer on više nema snagu za rast. Sade se samo zdravi i vitalni delovi sa oboda bokora, koji predstavljaju najmlađe i najsnažnije delove biljke. Veličina novih delova zavisi od želje; mogu se praviti veći delovi za brži efekat ili više manjih za pokrivanje veće površine.

Nakon podele, novi delovi se sade što je pre moguće kako bi se sprečilo isušivanje korena. Sade se na prethodno pripremljeno zemljište, na istu dubinu na kojoj je rasla i matična biljka. Nakon sadnje, neophodno je obilno zalivanje kako bi se ostvario dobar kontakt korena sa zemljom i podstaklo ukorenjivanje. U narednom periodu, potrebno je održavati redovnu vlažnost zemljišta dok se biljke ne prime i ne pokažu znake novog rasta. Ovako dobijene biljke su genetski identične matičnoj biljci i zadržaće sve njene karakteristike.

Razmnožavanje reznicama

Iako se ređe primenjuje od deljenja bokora, razmnožavanje engleske zdravice reznicama je takođe efikasna metoda, posebno kada želimo da dobijemo veći broj novih biljaka od jedne matične. Najbolje vreme za uzimanje reznica je kasno proleće ili rano leto, kada su izdanci biljke u punom rastu, ali još uvek nisu potpuno odrveneli. Reznice se uzimaju od zdravih i snažnih biljaka, birajući izbojke koji nemaju cvetove. To osigurava da će reznica svoju energiju usmeriti na formiranje korena, a ne na cvetanje.

Za uzimanje reznica koristi se oštar, sterilan nož ili makaze. Reznica treba da bude dugačka oko 5 do 10 centimetara i trebalo bi da sadrži najmanje dva do tri čvora (mesta gde izrastaju listovi). Rez se pravi neposredno ispod donjeg čvora. Nakon sečenja, sa donjeg dela reznice se uklanjaju listovi, ostavljajući samo nekoliko listova na vrhu. Uklanjanje donjih listova smanjuje isparavanje vode i sprečava truljenje dela reznice koji će biti u supstratu.

Pripremljene reznice se mogu tretirati hormonom za ožiljavanje kako bi se ubrzao i poboljšao proces formiranja korena, iako to nije uvek neophodno za ovu vrstu zdravice. Donji deo reznice se umoči u prah ili gel hormona, a zatim se višak lagano otrese. Reznice se sade u saksije ili kontejnere napunjene sterilnim supstratom za ožiljavanje, kao što je mešavina treseta i peska ili perlita. Supstrat treba da bude vlažan, ali ne i natopljen vodom.

Nakon sadnje reznica, važno je obezbediti im uslove visoke vlažnosti vazduha kako bi se sprečilo isušivanje. To se najlakše postiže prekrivanjem saksije prozirnom plastičnom kesom ili korišćenjem mini staklenika. Saksije treba držati na svetlom mestu, ali zaštićenom od direktnog sunca. Za nekoliko nedelja, reznice bi trebalo da formiraju koren, što se može proveriti laganim povlačenjem; ako se oseti otpor, znači da je koren formiran. Kada se nove biljke dovoljno razviju, mogu se presaditi na stalno mesto u vrtu.