Iako se madagaskarski zimzelen smatra relativno otpornom i zahvalnom biljkom za gajenje, on nije u potpunosti imun na napade bolesti i štetočina. Problemi se najčešće javljaju kada uslovi gajenja nisu optimalni, kao što su prekomerna vlaga, loša cirkulacija vazduha ili opšti stres biljke. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i brza reakcija ključni su za uspešno suzbijanje problema i očuvanje zdravlja i lepote tvojih biljaka. Redovan pregled biljaka je najbolja preventivna mera koja ti omogućava da uočiš problem u ranoj fazi, kada je kontrola najlakša.
Najčešći problemi koji pogađaju madagaskarski zimzelen su gljivične bolesti koje su direktno povezane sa prekomernom vlagom. Trulež korena i stabljike, izazvana raznim vrstama gljivica (kao što su Phytophthora, Pythium, Rhizoctonia), predstavlja najveću pretnju. Ova bolest nastaje kada je supstrat konstantno natopljen vodom, što dovodi do nedostatka kiseonika i odumiranja korena. Jednom kada koren počne da truli, biljka više ne može da usvaja vodu i hranu, što dovodi do njenog brzog propadanja.
Simptomi truleži korena su žućenje i opadanje donjih listova, uvenuće cele biljke uprkos vlažnoj zemlji, i tamnjenje osnove stabljike koja postaje mekana i vodenasta. Nažalost, kada su ovi simptomi jasno vidljivi, bolest je obično u poodmakloj fazi i biljku je teško spasiti. Prevencija je zato od presudnog značaja. To podrazumeva korišćenje isključivo dobro dreniranog supstrata, saksija sa drenažnim otvorima i izbegavanje prekomernog zalivanja.
Druga česta gljivična bolest je siva plesan (Botrytis cinerea), koja se javlja u uslovima visoke vlažnosti vazduha i slabe ventilacije. Prepoznaje se po sivoj, paučinastoj prevlaci koja se stvara na cvetovima, listovima i stabljikama, posebno na delovima biljke koji su oštećeni ili precvetali. Zaraženi delovi brzo propadaju i postaju mekani. Da bi se sprečila pojava sive plesni, važno je obezbediti dobru cirkulaciju vazduha oko biljaka, izbegavati kvašenje listova prilikom zalivanja i redovno uklanjati precvetale cvetove i biljne ostatke.
Najčešće gljivične bolesti
Pored već pomenute truleži korena i sive plesni, madagaskarski zimzelen može biti podložan i drugim gljivičnim oboljenjima. Jedno od njih je pegavost lišća, koju izazivaju različite vrste gljivica. Na listovima se pojavljuju tamne, okrugle ili nepravilne pege, često sa svetlijim središtem i tamnijim rubom. U slučaju jake zaraze, pege se mogu spojiti, što dovodi do sušenja i opadanja listova. Ova bolest se takođe širi u vlažnim uslovima, a spore se prenose kapljicama vode.
Još članaka na ovu temu
Prevencija pegavosti lišća uključuje zalivanje biljke u podnožju kako bi se izbeglo kvašenje listova i obezbeđivanje dovoljnog razmaka između biljaka radi dobre cirkulacije vazduha. Ako se bolest pojavi, važno je odmah ukloniti i uništiti zaražene listove kako bi se sprečilo dalje širenje. U slučaju jačeg napada, može biti potrebna primena fungicida na bazi bakra ili drugih odgovarajućih preparata. Prskanje treba ponoviti prema uputstvu proizvođača, obično u intervalima od 7 do 14 dana.
Pepelnica je još jedna bolest koja se može javiti, mada ređe nego na drugim biljkama poput ruža ili krastavaca. Prepoznaje se po karakterističnoj beloj, brašnastoj prevlaci na površini listova i stabljika. Iako obično ne ubija biljku, slabi je jer ometa fotosintezu, što dovodi do deformacije i sušenja listova. Pepelnica se razvija u uslovima umerenih temperatura i visoke vlažnosti vazduha. Kao i kod drugih gljivičnih bolesti, dobra ventilacija je ključna mera prevencije.
Za suzbijanje pepelnice mogu se koristiti fungicidi na bazi sumpora ili specijalizovani sistemični fungicidi. Postoje i ekološki prihvatljivije metode, kao što je prskanje rastvorom sode bikarbone (jedna kašičica sode bikarbone i nekoliko kapi tečnog sapuna na litar vode). Važno je tretirati biljku čim se primete prvi znaci bolesti, jer se pepelnica brzo širi. Uklanjanje najviše zaraženih delova biljke takođe može pomoći u kontroli širenja.
Identifikacija i suzbijanje štetočina
Madagaskarski zimzelen može biti meta nekoliko uobičajenih štetočina koje sisaju biljne sokove. Lisne vaši su jedne od najčešćih. Ovi mali, obično zeleni ili crni insekti, skupljaju se u kolonijama na vrhovima mladih izdanaka i na naličju listova. Njihovim sisanjem sokova biljka slabi, listovi se kovrdžaju i deformišu. Lisne vaši takođe izlučuju „mednu rosu“, lepljivu supstancu na kojoj se može razviti crna čađava plesan.
Još članaka na ovu temu
U slučaju manjeg napada, lisne vaši se mogu isprati jakim mlazom vode ili ukloniti ručno. Efikasno sredstvo je i prskanje rastvorom insekticidnog sapuna ili ulja nima. Kod jačih napada, neophodna je primena sistemskih ili kontaktnih insekticida. Važno je dobro isprskati celu biljku, posebno naličje listova gde se vaši najviše kriju. Prisustvo bubamara i njihovih larvi u bašti je korisno, jer su one prirodni predatori lisnih vaši.
Bela leptirasta vaš (trips) je još jedna česta štetočina, posebno u uslovima toplog i suvog vremena. To su sitni, beli, leteći insekti koji se, kada se biljka protrese, razlete u oblaku. Kao i lisne vaši, hrane se sisanjem sokova, a njihovo prisustvo se može primetiti po sitnim, beličastim tačkicama na listovima. Suzbijanje bele leptiraste vaši je teško jer su odrasli insekti pokretni. Žute lepljive ploče mogu pomoći u hvatanju odraslih jedinki i praćenju njihove brojnosti.
Za suzbijanje bele leptiraste vaši potrebno je ponavljano tretiranje insekticidima, jer su oni efikasni samo protiv odraslih jedinki, dok jaja i larve ostaju zaštićene. Ulje nima i insekticidni sapuni mogu biti delotvorni ako se primenjuju redovno, na svakih nekoliko dana. U staklenicima i plastenicima, biološka kontrola pomoću predatorskih grinja (Amblyseius swirskii) ili parazitskih osica (Encarsia formosa) može dati dobre rezultate.
Crveni pauk i druge grinje
Crveni pauk (Tetranychus urticae) je česta štetočina koja napada madagaskarski zimzelen, posebno kada se gaji u zatvorenom prostoru ili tokom suvih i toplih letnjih perioda. Ove grinje su veoma sitne i teško uočljive golim okom, ali njihovo prisustvo odaje fina, paučinasta mreža koju pletu između listova i stabljika. Hrane se probijanjem biljnih ćelija i sisanjem njihovog sadržaja, što na listovima ostavlja sitne, žućkaste ili bronzane tačkice.
U slučaju jake zaraze, listovi postaju potpuno žuti, suše se i opadaju, što može dovesti do propadanja cele biljke. Crveni pauk se izuzetno brzo razmnožava u toplim i suvim uslovima, pa je brza reakcija ključna. Prva mera borbe je povećanje vlažnosti vazduha, jer crveni pauk ne podnosi vlagu. Redovno orošavanje biljke ili njeno tuširanje mlakom vodom može pomoći u smanjenju populacije.
Ako povećanje vlažnosti nije dovoljno, potrebno je primeniti akaricide, specijalne preparate za suzbijanje grinja. Preparati na bazi abamektina ili ulja nima su se pokazali efikasnim. Važno je temeljno isprskati celu biljku, obraćajući posebnu pažnju na naličje listova gde se grinje najviše koncentrišu. Tretman je potrebno ponoviti nekoliko puta u intervalima od 5-7 dana kako bi se uništile i novoispilegle jedinke.
Prevencija pojave crvenog pauka, posebno kod biljaka koje prezimljavaju unutra, uključuje održavanje adekvatne vlažnosti vazduha. Grupisanje biljaka, korišćenje ovlaživača vazduha ili postavljanje saksija na podmetače sa vlažnim kamenčićima su efikasne metode. Redovan pregled biljaka, posebno tokom zime, omogućiće ti da uočiš problem na vreme i sprečiš njegovo širenje.
Preventivne mere i jačanje otpornosti biljke
Najbolji način borbe protiv bolesti i štetočina je prevencija. Zdrava i snažna biljka, gajena u optimalnim uslovima, ima mnogo jači imunitet i manja je verovatnoća da će biti napadnuta. Zbog toga je najvažnije obezbediti joj sve što joj je potrebno: puno sunca, dobro drenirano zemljište, pravilno zalivanje i uravnoteženu ishranu. Izbegavanje stresa za biljku je ključno za njenu otpornost.
Održavanje higijene u bašti ili oko saksija je veoma važno. Redovno uklanjaj otpale listove, cvetove i drugi biljni materijal, jer on može biti izvor zaraze. Takođe, redovno uklanjaj korov oko biljaka, jer on može biti domaćin mnogim štetočinama i bolestima. Koristi čist i sterilisan alat prilikom orezivanja kako bi se sprečilo prenošenje patogena sa jedne biljke na drugu. Alat se može sterilisati alkoholom ili rastvorom varikine.
Pravilan plodored, ako gajiš madagaskarski zimzelen u bašti, može pomoći u smanjenju nakupljanja patogena u zemljištu. Izbegavaj sadnju na istom mestu iz godine u godinu. Ako si imao problema sa bolestima koje se prenose putem zemljišta, kao što je trulež korena, sledeće godine odaberi drugu lokaciju. Za biljke u saksijama, uvek koristi svež i kvalitetan supstrat prilikom sadnje ili presađivanja.
Jačanje biljke može se postići i primenom biostimulatora, kao što su preparati na bazi aminokiselina ili ekstrakta morskih algi. Ovi preparati pomažu biljci da lakše prebrodi stresne uslove (suša, visoke temperature) i jačaju njen prirodni odbrambeni mehanizam. Primena ovih sredstava, u kombinaciji sa pravilnom negom, stvoriće snažne i otporne biljke koje će biti manje podložne napadima bolesti i štetočina, i koje će te nagraditi obilnim i dugotrajnim cvetanjem.
