Pravilno zalivanje je jedan od najvažnijih aspekata nege madagaskarskog zimzelena i ključno je za održavanje zdravlja i bujnog cvetanja ove biljke. Iako je relativno otporan na sušu kada se dobro ukoreni, za optimalne rezultate zahteva redovno i uravnoteženo snabdevanje vodom. Najveća greška koju baštovani prave jeste prekomerno zalivanje, koje dovodi do truljenja korena, najčešćeg uzroka propadanja ove cvetnice. Zato je neophodno naučiti prepoznati prave potrebe biljke za vodom i prilagoditi režim zalivanja različitim uslovima, kao što su temperatura, tip zemljišta i veličina saksije.
Osnovno pravilo kog se treba pridržavati jeste da se zemljište između dva zalivanja blago prosuši. Pre nego što ponovo zaliješ biljku, proveri vlažnost supstrata tako što ćeš gurnuti prst oko 2-3 centimetra u zemlju. Ako je zemlja na toj dubini suva na dodir, vreme je za zalivanje. Ako je i dalje vlažna, sačekaj još dan ili dva. Ova jednostavna metoda je mnogo pouzdanija od pridržavanja strogog rasporeda, jer se potrebe biljke za vodom menjaju iz dana u dan.
Kada zalivaš, čini to temeljno, tako da voda natopi ceo korenov sistem i počne da izlazi kroz drenažne otvore na dnu saksije. Ovo osigurava da je cela zapremina supstrata ravnomerno navlažena. Nakon zalivanja, obavezno prospi višak vode koji se sakupio u podmetaču, jer stajanje korena u vodi može brzo dovesti do njegovog truljenja. Zalivanje malim količinama vode često dovodi do toga da se samo površinski sloj zemlje navlaži, dok dublji delovi korena ostaju suvi.
Najbolje vreme za zalivanje je rano ujutru. Zalivanje ujutru omogućava biljci da ima dovoljno vlage tokom najtoplijeg dela dana, a višak vode na listovima ima vremena da se osuši pre večeri. Večernje zalivanje, posebno ako se kvase listovi, može stvoriti pogodne uslove za razvoj gljivičnih oboljenja, poput pepelnice. Uvek usmeravaj mlaz vode direktno na zemlju oko biljke, izbegavajući nepotrebno kvašenje listova i cvetova.
Učestalost zalivanja u zavisnosti od sezone
Potrebe madagaskarskog zimzelena za vodom značajno variraju tokom godine, pa je prilagođavanje učestalosti zalivanja godišnjim dobima od suštinskog značaja. Tokom proleća, kada biljka započinje intenzivan rast, potrebe za vodom se postepeno povećavaju. U ovom periodu, zalivanje je potrebno obavljati umereno, prateći stanje supstrata i vremenske uslove. Kako dani postaju duži i topliji, a biljka raste, tako će i njena potrošnja vode biti veća, pa će biti potrebno češće zalivanje.
Još članaka na ovu temu
Leto je period najintenzivnijeg rasta i cvetanja, ali i najvećih temperatura, što znači da su i potrebe za vodom na vrhuncu. Tokom vrelih letnjih dana, posebno ako je biljka na direktnom suncu, može biti potrebno svakodnevno zalivanje. Biljke u manjim saksijama se brže isušuju, pa će one zahtevati još više pažnje. Važno je redovno proveravati vlažnost zemljišta, jer čak i kratkotrajna suša može izazvati opadanje cvetnih pupoljaka i uvenuće listova.
S dolaskom jeseni, kada temperature počinju da opadaju i intenzitet sunčeve svetlosti slabi, rast biljke se usporava. U skladu s tim, smanjuje se i njena potreba za vodom. Učestalost zalivanja treba postepeno proređivati, dozvoljavajući da se zemlja više prosuši između dva zalivanja. Prekomerno zalivanje u jesenjem periodu je posebno opasno, jer vlažan i hladan supstrat pogoduje razvoju truleži korena. Prestanak prihranjivanja u ovom periodu takođe pomaže biljci da se pripremi za mirovanje.
Za biljke koje se odlučiš sačuvati preko zime, zalivanje se svodi na minimum. Tokom zimskog mirovanja u zatvorenom prostoru, biljku treba zalivati tek toliko da se supstrat ne osuši u potpunosti. Obično je dovoljno zaliti je jednom u nekoliko nedelja, u zavisnosti od temperature i vlažnosti u prostoriji. Previše vode tokom zime je siguran put ka propadanju biljke. Tek sa dolaskom proleća i pojavom novog rasta, postepeno se povećava količina i učestalost zalivanja.
Uticaj veličine saksije i tipa supstrata
Veličina i materijal saksije, kao i karakteristike supstrata, imaju direktan uticaj na to koliko često ćeš morati da zalivaš svoj madagaskarski zimzelen. Biljke posađene u malim saksijama imaju ograničenu količinu supstrata, koji se veoma brzo isušuje, posebno tokom toplih i vetrovitih dana. Zbog toga će one zahtevati mnogo češće zalivanje, ponekad i dva puta dnevno tokom letnjih vrućina, u poređenju sa biljkama u velikim saksijama ili onima posađenim direktno u baštu.
Još članaka na ovu temu
Materijal od kojeg je saksija napravljena takođe igra važnu ulogu. Glinene ili terakota saksije su porozne i omogućavaju isparavanje vode kroz zidove, što dovodi do bržeg isušivanja supstrata. Ovo može biti korisno u sprečavanju prekomernog zadržavanja vlage, ali zahteva i češće zalivanje. S druge strane, plastične i glazirane keramičke saksije ne dozvoljavaju isparavanje vode kroz zidove, pa se supstrat u njima duže zadržava vlažnim. Prilikom izbora saksije, važno je uzeti u obzir ove karakteristike i prilagoditi režim zalivanja.
Sastav supstrata je možda i najvažniji faktor. Supstrati koji su bogati tresetom ili kompostom imaju veliku sposobnost zadržavanja vode. Iako ovo može smanjiti potrebu za čestim zalivanjem, takođe povećava rizik od prekomerne vlage ako se ne pazi. S druge strane, supstrati sa visokim udelom peska, perlita ili drugih drenirajućih materijala brzo propuštaju vodu i brže se suše. Idealan supstrat za madagaskarski zimzelen je onaj koji dobro zadržava vlagu, ali istovremeno omogućava odličnu drenažu viška vode.
Bez obzira na tip saksije ili supstrata, postojanje drenažnih otvora na dnu posude je apsolutno neophodno. Bez adekvatne drenaže, višak vode će se zadržavati na dnu saksije, što će neizbežno dovesti do nedostatka kiseonika u zoni korena i njegovog propadanja. Pre sadnje, uvek proveri da li su otvori dovoljno veliki i da nisu začepljeni. Postavljanje sloja šljunka ili lomljene keramike na dno saksije može dodatno poboljšati oticanje vode i zaštititi koren.
Prepoznavanje znakova dehidracije i prekomernog zalivanja
Naučiti prepoznati signale koje ti biljka šalje ključno je za pravilno zalivanje. I dehidracija i prekomerno zalivanje mogu izazvati slične simptome, poput uvelih listova, pa je važno znati kako ih razlikovati. Najjasniji znak da je biljci potrebna voda je kada listovi i cvetovi postanu mlitavi i počnu da se spuštaju. Ako je zemlja suva na dodir, uvenuće je definitivno posledica dehidracije. U tom slučaju, temeljno zalivanje će obično brzo oporaviti biljku, često u roku od nekoliko sati.
Pored uvelosti, drugi znaci nedostatka vode uključuju suve i smeđe ivice listova, opadanje donjih listova i smanjeno ili potpuno zaustavljeno cvetanje. Biljka koja hronično pati od suše izgledaće beživotno, sa sporim rastom i malim brojem cvetova. Važno je ne dozvoliti da biljka često dolazi u stanje potpune uvelosti, jer to izaziva stres i dugoročno slabi njen imunitet, čineći je podložnijom bolestima i štetočinama. Redovno proveravanje vlažnosti zemlje je najbolja prevencija.
S druge strane, simptomi prekomernog zalivanja mogu biti podmukliji. Jedan od prvih znakova je žućenje listova, posebno onih starijih, pri dnu biljke. Listovi mogu postati mekani i vodenasti pre nego što opadnu. Iako deluje kontradiktorno, biljka koja je previše zalivena takođe može izgledati uvelo. To se dešava zato što je koren oštećen truljenjem i više nije u stanju da usvaja vodu i hranljive materije, pa nadzemni deo biljke pati od „žeđi“ iako je zemlja mokra.
Ako sumnjaš na prekomerno zalivanje, proveri zemlju. Ako je ona stalno vlažna, zbijena i ima neprijatan, ustajao miris, problem je verovatno u truljenju korena. U tom slučaju, odmah prestani sa zalivanjem i dozvoli da se zemlja dobro prosuši. Ako je stanje ozbiljno, možda će biti potrebno izvaditi biljku iz saksije, ukloniti oštećene, trule delove korena i presaditi je u svež, dobro drenirajući supstrat. Prevencija je uvek najbolji lek, stoga uvek pusti da se zemlja prosuši pre sledećeg zalivanja.
Kvalitet vode i posebne tehnike zalivanja
Iako madagaskarski zimzelen nije preterano osetljiv na kvalitet vode, korišćenje odgovarajuće vode može doprineti njegovom boljem zdravlju. Idealna voda za zalivanje je kišnica, jer je prirodno meka i ne sadrži hlor i druge hemikalije koje se nalaze u vodovodnoj vodi. Ako sakupljaš kišnicu, to je najbolja opcija za tvoje biljke. Ako koristiš vodovodnu vodu, preporučljivo je da je ostaviš da odstoji u otvorenoj posudi najmanje 24 sata pre upotrebe. Ovo omogućava da hlor ispari i da se voda ugreje na sobnu temperaturu, što smanjuje šok za koren.
Tvrda voda, sa visokim sadržajem kalcijuma i magnezijuma, može vremenom dovesti do povećanja pH vrednosti supstrata, što otežava usvajanje određenih hranljivih materija, poput gvožđa. Ako primetiš bele naslage na površini zemlje ili na unutrašnjim ivicama saksije, to je znak nakupljanja minerala iz tvrde vode. Povremeno zalivanje destilovanom vodom ili kišnicom može pomoći u ispiranju ovih naslaga. Takođe, supstrati na bazi treseta mogu pomoći u održavanju blago kisele sredine koju ova biljka preferira.
Za biljke posađene u visećim korpama ili na teško dostupnim mestima, zalivanje može biti izazov. U tim slučajevima, korišćenje kante za zalivanje sa dugačkim, uskim izlivom može olakšati posao i omogućiti usmeravanje vode direktno na zemlju. Druga korisna tehnika, posebno za veoma isušene biljke, jeste potapanje saksije. Celu saksiju potopi u posudu sa vodom i ostavi je tako 15-30 minuta, dok se supstrat potpuno ne natopi. Nakon toga, izvadi saksiju i pusti da se sav višak vode dobro ocedi pre nego što je vratiš na mesto.
Tokom letnjih odmora, obezbeđivanje redovnog zalivanja može biti problem. Postoje različiti sistemi za samostalno zalivanje koji mogu biti od velike pomoći. To mogu biti jednostavni sistemi sa fitiljem, glineni konusi koji se zabodu u zemlju i povežu sa posudom sa vodom, ili sofisticiraniji automatski sistemi „kap po kap“. Planiranje unapred i postavljanje nekog od ovih sistema može osigurati da te tvoje biljke dočekaju zdrave i bujne po povratku sa odmora.
