Madagaskarski zimzelen je izuzetno popularna cvetnica koja se lako gaji, a njena sadnja i razmnožavanje predstavljaju jednostavne procese dostupne čak i početnicima u baštovanstvu. Uspeh u gajenju ove prelepe biljke počinje pravilnim izborom vremena i tehnike sadnje, kao i adekvatnom pripremom zemljišta. Bilo da se odlučiš za sadnju iz semena ili kupovinu gotovih sadnica, važno je obezbediti optimalne uslove kako bi se mlade biljke uspešno primile i započele svoj bujan rast. Razumevanje osnovnih koraka osiguraće ti zdrave i raskošne biljke koje će cvetati tokom celog leta.
Najčešći način za započinjanje uzgoja madagaskarskog zimzelena je kupovina gotovih, mladih sadnica u rasadnicima ili cvećarama. Ovakav pristup je najjednostavniji i garantuje najbrže rezultate, jer preskačeš fazu klijanja i početnog rasta. Prilikom kupovine, biraj sadnice koje su zdrave, kompaktne, sa dobro razvijenim zelenim listovima i bez vidljivih znakova bolesti ili štetočina. Izbegavaj biljke koje su izdužene, blede ili imaju žute listove, jer to može ukazivati na loše uslove gajenja ili neki problem.
Sadnju gotovih sadnica na otvoreno treba obaviti tek kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, obično krajem aprila ili u maju, zavisno od klimatskog područja. Pre sadnje, važno je pripremiti zemljište tako što ćeš ga dobro prekopati i usitniti, a zatim obogatiti kompostom ili zrelim stajnjakom kako bi se poboljšala njegova struktura i hranljivost. Ako sadiš u saksije ili žardinjere, koristi kvalitetan, dobro drenirajući supstrat za cvetnice, koji će obezbediti sve što je mladoj biljci potrebno.
Prilikom same sadnje, iskopa se rupa koja je malo veća od saksije u kojoj se sadnica nalazi. Biljka se pažljivo izvadi iz saksije, trudeći se da se korenov sistem što manje ošteti, i postavi u rupu tako da gornji deo busena bude u ravni sa površinom okolne zemlje. Nakon toga, rupa se popuni zemljom, blago pritisne oko biljke kako bi se ostvario dobar kontakt korena sa zemljom, i na kraju se obilno zalije. Pravilno obavljena sadnja je prvi i najvažniji korak ka uspešnom uzgoju.
Izbor i priprema zemljišta
Pravilan izbor i adekvatna priprema zemljišta predstavljaju temelj za uspešan uzgoj madagaskarskog zimzelena. Ova biljka nije preterano zahtevna, ali najbolje rezultate daje u plodnom, rastresitom i, što je najvažnije, odlično dreniranom zemljištu. Teška i zbijena glinovita zemljišta koja zadržavaju vodu su najveći neprijatelj ove biljke, jer dovode do gušenja i truljenja korena. Zbog toga je ključno poboljšati strukturu takvog zemljišta pre sadnje.
Još članaka na ovu temu
Ako sadiš direktno u baštu, prekopaj zemlju na dubinu od oko 20-30 centimetara. Tokom prekopavanja, dodaj organsku materiju poput komposta, treseta ili dobro zgorelog stajnjaka. Organska materija ne samo da obogaćuje zemljište hranljivim sastojcima, već i poboljšava njegovu strukturu, čineći ga prozračnijim i sposobnijim da pravilno odvodi višak vode. Ako je zemljište izuzetno teško, dodavanje krupnog peska ili sitnog šljunka može dodatno poboljšati drenažu.
pH vrednost zemljišta takođe igra ulogu u pravilnoj apsorpciji hranljivih materija. Madagaskarski zimzelen preferira blago kiselo do neutralno zemljište, sa pH vrednošću između 5.5 i 6.5. Većina baštenskih zemljišta se nalazi u ovom opsegu, ali ako sumnjaš u kvalitet svog zemljišta, možeš ga testirati jednostavnim setovima za analizu. U slučaju da je zemljište previše alkalno, možeš ga zakiseliti dodavanjem sumpora ili treseta, dok se previše kiselo zemljište može popraviti dodavanjem kreča.
Za sadnju u saksije, žardinjere ili viseće korpe, izbor je mnogo jednostavniji. Koristi visokokvalitetan, gotov supstrat za cvetnice koji je dostupan u svim poljoprivrednim apotekama i vrtnim centrima. Ovi supstrati su već pripremljeni sa idealnim odnosom hranljivih materija, imaju dobru strukturu i optimalnu pH vrednost. Možeš i sam napraviti mešavinu kombinovanjem jednakih delova baštenske zemlje, treseta i perlita ili peska. Na dno saksije obavezno postavi sloj drenažnog materijala, poput kamenčića ili lomljene keramike, kako bi se osiguralo oticanje viška vode.
Razmnožavanje semenom
Razmnožavanje madagaskarskog zimzelena iz semena je ekonomičan i zanimljiv način da dođeš do velikog broja biljaka. Setvu semena treba započeti u zatvorenom prostoru, otprilike 10 do 12 nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza. Seme ove biljke zahteva tamu da bi klijalo, što je specifičnost koju treba imati na umu. Za setvu pripremi plitke posude ili kontejnere sa kvalitetnim supstratom za setvu, koji je sitne strukture i dobro zadržava vlagu.
Još članaka na ovu temu
Supstrat u posudama prvo dobro navlaži, a zatim po površini ravnomerno rasporedi seme. Nakon toga, seme prekrij tankim slojem supstrata, ne debljim od 3-5 milimetara, ili vermikulitom. Nežno pritisni površinu kako bi seme ostvarilo dobar kontakt sa zemljom. Da bi osigurao tamu koja je neophodna za klijanje, posudu prekrij crnom folijom ili je smesti u mračnu prostoriju. Optimalna temperatura za klijanje je između 24 i 26 stepeni Celzijusa, pa postavljanje posude na toplo mesto može ubrzati proces.
Klijanje obično traje od jedne do dve nedelje. Tokom ovog perioda, važno je redovno proveravati vlažnost supstrata i održavati ga umereno vlažnim, ali ne i natopljenim vodom. Najbolje je koristiti prskalicu za orošavanje kako se seme ne bi pomeralo. Čim primetiš prve znake nicanja, ukloni tamni prekrivač i premesti posudu na svetlo mesto, ali bez direktnog sunca. Mlade biljke trebaju puno svetlosti kako ne bi došlo do njihovog izduživanja i slabljenja.
Kada mlade biljčice razviju dva para pravih listova, vreme je za pikiranje, odnosno presađivanje u pojedinačne saksije. Pažljivo ih vadi iz zajedničke posude, trudeći se da što manje oštetiš nežni koren, i presadi u male saksije napunjene kvalitetnim supstratom. Nastavi da ih gajiš na toplom i svetlom mestu, postepeno ih privikavajući na spoljašnje uslove (kaljenje) desetak dana pre nego što ih trajno izneseš napolje. Ovaj proces postepenog privikavanja je ključan kako biljke ne bi doživele šok.
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje madagaskarskog zimzelena pomoću reznica je brz i efikasan način da se dobiju nove biljke koje su identične matičnoj biljci. Ova metoda je idealna za očuvanje sorti sa specifičnim bojama ili karakteristikama. Najbolje vreme za uzimanje reznica je kasno proleće ili leto, kada je biljka u punoj vegetaciji. Za reznice se biraju zdravi i snažni vrhovi stabljika koji još uvek nisu cvetali, jer oni imaju najveći potencijal za ukorenjivanje.
Oštrim i sterilnim nožem ili makazama odseci vrhove izdanaka dužine oko 10-15 centimetara. Rez napravi neposredno ispod lisnog čvora (mesta gde izlazi list). Sa donjeg dela reznice ukloni listove, ostavljajući samo dva do tri para na vrhu. Uklanjanje donjih listova sprečava njihovo truljenje u supstratu i smanjuje gubitak vode kroz transpiraciju. Iako nije neophodno, potapanje donjeg dela reznice u hormon za ožiljavanje može značajno povećati procenat uspešnosti i ubrzati formiranje korena.
Pripremljene reznice zabodi u vlažan supstrat za ožiljavanje, kao što je mešavina treseta i peska ili perlita. Možeš ih staviti i u čašu sa vodom, ali ožiljavanje u supstratu daje snažniji korenov sistem. Saksiju sa reznicama prekrij prozirnom plastičnom kesom ili poklopcem kako bi se stvorila mini-staklenička atmosfera sa visokom vlažnošću vazduha, što je ključno za sprečavanje isušivanja reznica pre nego što formiraju koren. Saksiju drži na toplom i svetlom mestu, ali zaštićeno od direktnog sunca.
Proces ožiljavanja obično traje dve do četiri nedelje. Znak da se reznica ukorenila je pojava novog rasta na vrhu. Tokom ovog perioda, redovno proveravaj vlažnost supstrata i provetravaj saksiju na kratko svakog dana kako bi se sprečila pojava plesni. Kada se reznice dobro ukorene i počnu aktivno da rastu, možeš ih presaditi u pojedinačne saksije sa standardnim supstratom za cvetnice i nastaviti sa negom kao kod odraslih biljaka.
Presađivanje i nega mladih biljaka
Nakon što su mlade biljke, dobijene iz semena ili reznica, dovoljno ojačale i razvile dobar korenov sistem, spremne su za presađivanje na stalno mesto, bilo u bašti ili u veće saksije. Presađivanje treba obaviti pažljivo kako bi se stres za biljku sveo na minimum. Idealno vreme za ovaj posao je oblačan dan ili kasno popodne, kako bi se izbeglo jako sunce koje može dodatno iscrpeti biljku. Pre presađivanja, dobro zalij i biljku i mesto gde ćeš je saditi.
Prilikom sadnje u baštu, važno je obratiti pažnju na pravilan razmak između biljaka. Madagaskarskom zimzelenu je potreban prostor za širenje, pa je preporučeni razmak sadnje oko 20-30 centimetara. Ovakav razmak omogućava dobru cirkulaciju vazduha, što smanjuje rizik od gljivičnih oboljenja, a biljkama daje dovoljno prostora da formiraju bujan i kompaktan grm. Nakon sadnje, zemlju oko biljke blago pritisni i obilno zalij kako bi se koren što pre prilagodio novom okruženju.
Nega mladih biljaka nakon presađivanja je ključna za njihov dalji razvoj. U prvih nekoliko nedelja, potrebno je održavati supstrat konstantno umereno vlažnim, ali ne i natopljenim. Ovo pomaže korenu da se uspostavi i počne sa aktivnim rastom. Kada primetiš da su biljke počele da formiraju nove listove i cvetove, to je znak da su se uspešno primile. Tada možeš početi sa redovnim prihranjivanjem, u početku sa blažom koncentracijom đubriva, a kasnije prema preporučenom rasporedu.
Da bi podstakao gušći i razgranatiji rast, možeš pincirati (zakidati) vrhove mladih biljaka kada dostignu visinu od oko 15 centimetara. Ovo će stimulisati razvoj bočnih izdanaka i rezultirati punijom i lepšom biljkom sa više cvetova. Redovno prati mlade biljke na pojavu bolesti ili štetočina i reaguj na vreme. Uz pravilnu negu u ovoj ranoj fazi, postavićeš temelje za zdravu i raskošno cvetajuću biljku koja će te radovati tokom cele sezone.
