Prezimljavanje prkosa

Jedno od čestih pitanja koje postavljaju ljubitelji prkosa jeste kako sačuvati ovu prelepu biljku tokom zime. Važno je odmah razjasniti da je prkos (Portulaca grandiflora) u našim klimatskim uslovima jednogodišnja biljka. To znači da ona kompletira svoj životni ciklus – od klijanja, rasta, cvetanja i stvaranja semena – u jednoj vegetacionoj sezoni. Sa dolaskom prvih jačih mrazeva, nadzemni deo biljke propada i ona ne može preživeti zimu na otvorenom. Zbog toga, klasično prezimljavanje, kao što je to slučaj sa višegodišnjim biljkama (trajnicama), kod prkosa nije moguće.

Međutim, to što je prkos jednogodišnja biljka ne znači da svake godine moraš kupovati novo seme ili rasad. Postoji nekoliko veoma efikasnih i jednostavnih metoda kojima možeš osigurati prisustvo ove cvetnice u svojoj bašti iz godine u godinu. Najpouzdaniji i najprirodniji način jeste sakupljanje semena. Prkos proizvodi veliku količinu sitnog semena koje se lako može sakupiti na kraju sezone. Čuvanjem ovog semena preko zime i njegovom setvom narednog proleća, možeš uzgojiti novu generaciju biljaka, često u još većem broju nego prethodne godine.

Drugi metod, koji zahteva malo više truda, ali može biti zanimljiv eksperiment, jeste pokušaj prezimljavanja cele biljke u zatvorenom prostoru. Ovo podrazumeva da pre prvog mraza uneseš biljku posađenu u saksiji u zaštićen prostor, kao što je svetla i prohladna soba, gde će provesti zimu. Iako prkos nije klasična sobna biljka i uspeh nije zagarantovan, u određenim uslovima može preživeti i na proleće ponovo biti iznesen napolje. Ova metoda je posebno pogodna ako želiš da sačuvaš neku specifičnu, retku sortu.

Treća opcija je uzimanje reznica sa omiljenih biljaka u kasno leto ili ranu jesen i njihovo ožiljavanje i čuvanje u zatvorenom prostoru tokom zime. Ožiljene reznice zauzimaju mnogo manje prostora od cele biljke u saksiji i lakše ih je održavati. Na proleće, ove male, ali već ukorenjene biljke, mogu se posaditi napolju i one će vrlo brzo početi da rastu i cvetaju. Ova metoda, baš kao i čuvanje cele biljke, obezbeđuje da nova generacija bude genetski identična matičnoj biljci, što je važno za očuvanje posebnih boja i formi cveta.

Razumevanje životnog ciklusa prkosa

Da bi shvatio zašto prkos ne može prezimiti napolju, ključno je razumeti njegov životni ciklus. Prkos je poreklom iz toplih, suptropskih regiona Južne Amerike (Argentine, Brazila, Urugvaja), gde ne postoje niske temperature i mrazevi kao u našem podneblju. Kao takav, nije razvio mehanizme za preživljavanje smrzavanja. On je klasična jednogodišnja biljka (anuala) u umerenoj klimi, što znači da je programiran da završi svoj ciklus pre dolaska zime.

Životni ciklus prkosa počinje klijanjem semena u proleće, kada se zemljište dovoljno zagreje. Tokom leta, biljka intenzivno raste, grana se i obilno cveta. Cvetanje je ujedno i početak reproduktivne faze. Nakon oprašivanja, cvetovi formiraju male čaure ispunjene stotinama sitnih, crnih semenki. Glavna „strategija“ preživljavanja ove vrste nije da sama biljka preživi zimu, već da proizvede ogromnu količinu semena koje će osigurati nastavak vrste naredne godine.

Sa dolaskom jeseni, kada dani postaju kraći i temperature niže, rast biljke se usporava. Ona ulaže poslednje atome snage u sazrevanje semena. Prvi jači mraz (temperature ispod 0°C) uništava ćelijsku strukturu mesnatih listova i stabljika prkosa, uzrokujući njihovo propadanje. Nadzemni deo biljke postaje mekan, vodenast i ubrzo se raspada. Korenov sistem takođe ne može preživeti smrzavanje tla.

Međutim, seme koje je palo na zemlju ostaje dormantno tokom zime, zaštićeno od niskih temperatura. Kada u proleće ponovo dođu povoljni uslovi – toplota i vlaga – seme klija i započinje novi životni ciklus. Zbog ove osobine, prkos se često sam rasejava na istom mestu, pa se može činiti kao da je prezimeo, iako se zapravo radi o potpuno novim biljkama iz semena prošlogodišnjih. Razumevanje ovog procesa pomaže ti da efikasno planiraš njegov uzgoj.

Sakupljanje i čuvanje semena

Sakupljanje semena je najjednostavniji i najpouzdaniji način da sačuvaš prkos za narednu sezonu. Ovaj proces treba započeti u kasno leto i ranu jesen, kada primetiš da se na biljkama formiraju zrele semene čaure. Čauru ćeš prepoznati tako što se nalazi na mestu gde je bio cvet; u početku je zelena, a kako sazreva, postaje suva, krta i dobija bež ili svetlosmeđu boju. Važno je pratiti sazrevanje, jer se zrela čaura otvara na vrhu i rasipa seme.

Najbolje je sakupljati seme po suvom i sunčanom danu. Pažljivo pregledaj biljke i otkidaj samo potpuno zrele i suve čaure. Stavljaj ih u papirnu kovertu ili kesu, izbegavajući plastiku koja zadržava vlagu. Nakon sakupljanja, ostavi čaure na suvom i prozračnom mestu još nekoliko dana kako bi bio siguran da su potpuno dehidrirane. Ovo je ključno za sprečavanje pojave plesni tokom skladištenja.

Kada su čaure potpuno suve, možeš lako izvaditi seme. Jednostavno ih protrljaj između prstiju iznad nekog tanjira ili lista papira. Iz njih će ispasti mnoštvo sitnih, crnih semenki koje podsećaju na mak. Pokušaj da odvojiš seme od ostataka suve čaure (pleve). To možeš uraditi prosejavanjem kroz sitno sito ili laganim duvanjem preko semena – lakša pleva će odleteti, a teže seme će ostati.

Čisto i suvo seme spakuj u malu papirnu kesu, staklenu teglicu ili kovertu. Obavezno napiši naziv biljke i godinu sakupljanja, jer klijavost semena vremenom opada. Seme čuvaj na tamnom, hladnom i suvom mestu, kao što je fioka, ormar ili ostava. Pravilno uskladišteno seme prkosa zadržava dobru klijavost i do tri godine. Na proleće, kada prođe opasnost od mraza, imaćeš sopstveno seme spremno za setvu.

Pokušaj prezimljavanja u zatvorenom prostoru

Ako želiš da pokušaš da sačuvaš celu biljku preko zime, to moraš uraditi pre nego što nastupe prvi mrazevi. Izaberi zdravu i kompaktnu biljku koja raste u saksiji. Ako je biljka u bašti, pažljivo je iskopaj sa što većim busenom zemlje i posadi u odgovarajuću saksiju sa dobrom drenažom. Pre unošenja unutra, detaljno pregledaj biljku da nema štetočina i po potrebi je tretiraj odgovarajućim insekticidom.

Idealno mesto za zimsko čuvanje prkosa je svetla i prohladna prostorija. Biljci je potrebno što više svetlosti, pa je južni prozor najbolji izbor. Temperatura bi trebalo da bude umerena, idealno između 10°C i 15°C. Previše topla prostorija sa suvim vazduhom (zbog centralnog grejanja) može iscrpeti biljku i izazvati njeno propadanje. Prostorija ne sme imati temperature ispod nule.

Tokom zime, potrebe prkosa za vodom i hranom su minimalne, jer ulazi u fazu mirovanja. Zalivaj je veoma retko, tek toliko da se supstrat ne osuši u potpunosti – možda jednom u 3-4 nedelje. Prekomerno zalivanje tokom zime je siguran put do truljenja korena. Prihranjivanje se u potpunosti obustavlja od jeseni do proleća. Normalno je da biljka tokom zime izgubi deo lišća i ne izgleda tako bujno kao leti.

Na proleće, kada prođe opasnost od mraza i spoljne temperature porastu, možeš početi sa postepenim privikavanjem biljke na spoljašnje uslove (kaljenje). Počni da je iznosiš napolje na nekoliko sati u polusenku, postepeno povećavajući vreme i izloženost suncu. U ovom periodu možeš malo orezati biljku kako bi podstakao novi rast i početi sa blagom prihranom. Imaj na umu da ovaj metod nije uvek uspešan i zahteva dosta pažnje.

Čuvanje reznica tokom zime

Čuvanje ožiljenih reznica tokom zime je često uspešnija i praktičnija metoda od čuvanja cele biljke. U kasno leto, dok su biljke još u punoj snazi, odaberi zdrave vrhove izdanaka sa svojih omiljenih biljaka i uzmi reznice dužine 8-10 cm. Ukloni donje listove i stavi ih na ožiljavanje, bilo u vodu ili direktno u vlažan supstrat (mešavina treseta i peska). Reznice prkosa se veoma brzo i lako ožiljavaju.

Nakon što reznice puste korenčiće (obično za 7-14 dana), posadi svaku u malu, zasebnu saksiju. Koristi kvalitetan supstrat sa dobrom drenažom. Ove male, mlade biljke su sada spremne za zimovanje. Pošto su male i kompaktne, zauzimaju mnogo manje prostora na prozorskoj dasci od velikih, odraslih biljaka. Proces čuvanja je isti kao i za odrasle biljke: potrebno im je mnogo svetlosti, prohladna temperatura i veoma retko zalivanje.

Tokom zime, redovno proveravaj male biljke. Održavaj supstrat uglavnom suvim, zalivajući tek pomalo kada primetiš da su se listovi blago smežurali. Pazi na pojavu štetočina, kao što su lisne vaši ili vunaste vaši, koje se mogu javiti u sobnim uslovima. Pošto imaš više malih biljaka, čak i ako neka propadne, veća je šansa da će ostale preživeti do proleća.

Prednost ove metode je što na proleće imaš više mladih, snažnih biljaka spremnih za sadnju. One će, nakon perioda kaljenja, veoma brzo nastaviti sa rastom čim ih posadiš napolju u toplu zemlju. Ovo je odličan način da sačuvaš sortu sa posebnom bojom cveta koju ne možeš naći u prodaji, ili jednostavno da imaš „prednost“ i obezbediš rano cvetanje u svojoj bašti sledeće sezone.