Iako su plumerije prilično otporne biljke, kao i svako živo biće, podložne su napadu određenih bolesti i štetočina. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i brza reakcija su ključni za očuvanje zdravlja i lepote tvoje biljke. Većina problema se može sprečiti pružanjem optimalnih uslova za rast – dovoljno sunca, dobra cirkulacija vazduha i pravilno zalivanje. Stresirane biljke, koje pate od nedostatka svetlosti ili viška vode, mnogo su podložnije napadima. Redovan pregled lišća, stabljike i cvetova omogućiće ti da uočiš problem u ranoj fazi, kada ga je najlakše rešiti. Ovaj vodič će ti pomoći da identifikuješ najčešće probleme i naučiš kako da se efikasno boriš protiv njih.
Najčešća bolest koja pogađa plumerije je rđa (Coleosporium plumeriae). Ova gljivična infekcija se manifestuje kao narandžasti ili žuti prah na naličju listova. Na gornjoj strani lista, na odgovarajućim mestima, mogu se pojaviti žute mrlje. Rđa se obično javlja u toplim i vlažnim uslovima, sa slabom cirkulacijom vazduha. Iako obično ne ubija biljku, može izazvati prevremeno opadanje lišća, što slabi biljku i smanjuje njenu sposobnost za fotosintezu.
Prevencija je najbolji lek protiv rđe. Obezbedi dobru cirkulaciju vazduha oko biljke, izbegavaj prenatrpanost i ne zalivaj lišće, posebno uveče. Ako se infekcija pojavi, odmah ukloni i uništi sve zaražene listove kako bi se sprečilo širenje spora. Ne bacaj zaražene listove u kompost. Za tretman se mogu koristiti fungicidi na bazi bakra ili sumpora. Prskanje treba ponoviti nekoliko puta u intervalima od 7-10 dana, prateći uputstva proizvođača.
Crna trulež stabljike je još jedna opasna gljivična bolest koja može biti fatalna. Manifestuje se kao crne, vlažne fleke na stabljici koje se brzo šire. Uzrok je skoro uvek prekomerno zalivanje i loša drenaža, posebno tokom hladnog perioda. Kada primetiš crnu trulež, neophodna je hitna i drastična akcija. Sterilnim nožem odreži sve zaraženo tkivo, idući duboko u zdravo tkivo kako bi bio siguran da je sav patogen uklonjen. Reznu površinu zatim tretiraj fungicidom u prahu.
Što se tiče štetočina, najčešći napasnici na plumerijama su crveni pauk, biljne vaši i štitaste vaši. Redovan pregled, posebno naličja listova i mladih izdanaka, pomoći će ti da ih uočiš na vreme. Ove štetočine se hrane biljnim sokovima, slabeći biljku i prenoseći viruse. Njihovo prisustvo može dovesti do deformacije listova, žućenja i opšteg propadanja biljke.
Još članaka na ovu temu
Rđa plumerije
Rđa plumerije, izazvana gljivicom Coleosporium plumeriae, je verovatno najrasprostranjenija bolest ove biljke. Prvi znak infekcije su male, žute tačkice na gornjoj strani listova. Međutim, siguran dijagnostički znak se nalazi na naličju lista, gde se razvijaju karakteristične narandžasto-smeđe, praškaste pustule. Ove pustule sadrže hiljade spora koje se lako prenose vetrom, vodom ili kontaktom, šireći infekciju na druge listove i obližnje biljke.
Ova bolest se najčešće javlja u uslovima visoke vlažnosti i toplote, što su tipični letnji uslovi u mnogim klimatskim zonama. Slaba cirkulacija vazduha dodatno pogoduje razvoju gljivice. Iako rđa retko ubija odraslu, zdravu biljku, teška infekcija može dovesti do masovnog preranog opadanja lišća. Gubitak lišća smanjuje sposobnost biljke da vrši fotosintezu, što je slabi i može uticati na cvetanje u narednoj sezoni.
Prevencija je ključna u borbi protiv rđe. Postaraj se da tvoja plumerija ima dovoljno prostora oko sebe i da vazduh slobodno cirkuliše. Prilikom zalivanja, usmeri vodu direktno na supstrat i izbegavaj kvašenje lišća. Ako moraš da ispereš lišće, uradi to rano ujutru kako bi imalo vremena da se osuši pre večeri. Redovno uklanjaj otpalo lišće ispod biljke, jer spore mogu preživeti na njemu i ponovo inficirati biljku.
Ako se rđa ipak pojavi, prvi korak je mehaničko uklanjanje. Pažljivo odseci sve zaražene listove i odmah ih stavi u kesu i baci u smeće, nikako u kompost. Nakon uklanjanja, biljku možeš tretirati odgovarajućim fungicidom. Preparati na bazi bakra, sumpora ili neem ulja mogu biti efikasni. Potrebno je temeljno isprskati celu biljku, posebno naličje listova. Tretman treba ponoviti prema uputstvima, obično na svakih 7 do 14 dana, dok se bolest ne stavi pod kontrolu.
Još članaka na ovu temu
Crveni pauk
Crveni pauk (Tetranychus urticae) je česta štetočina koja napada plumerije, posebno one koje se gaje u zatvorenom prostoru ili tokom suvih i toplih letnjih meseci. Ove sićušne grinje, jedva vidljive golim okom, hrane se sisanjem biljnih sokova sa naličja listova. Prvi simptomi napada su sitne, žute ili bele tačkice na licu lista. U kasnijoj fazi, listovi postaju žuti, bronzani ili srebrnasti, suše se i opadaju.
Siguran znak prisustva crvenog pauka je fina, paučinasta mreža koja se može videti između listova i stabljika, posebno na vrhovima izdanaka. Da bi proverio prisustvo grinja, možeš staviti beli papir ispod lista i lagano ga protresti. Sićušne tačkice koje se kreću po papiru su crveni pauci. Oni se izuzetno brzo razmnožavaju u toplim i suvim uslovima, pa je brza reakcija od presudnog značaja.
Borba protiv crvenog pauka započinje povećanjem vlažnosti vazduha, jer oni ne vole vlažne uslove. Redovno orošavanje biljke, posebno naličja listova, može pomoći u kontroli populacije. Ako je napad blag, biljku možeš istuširati jakim mlazom vode kako bi se pauci fizički sprali sa lišća. Ovaj postupak treba ponoviti nekoliko puta u razmaku od par dana.
Za jače napade, neophodna je primena akaricida ili insekticida. Prirodne alternative uključuju rastvor kalijumovog sapuna (insekticidni sapun) ili neem ulje. Neem ulje je posebno efikasno jer deluje i kao insekticid i kao fungicid, a takođe ometa ciklus razmnožavanja štetočina. Prilikom primene bilo kog sredstva, važno je temeljno isprskati celu biljku, obraćajući posebnu pažnju na naličje listova gde se grinje najviše skrivaju. Tretman treba ponoviti nekoliko puta u intervalima od 5-7 dana kako bi se uništile i nove generacije koje se izlegu iz jaja.
Biljne vaši i štitaste vaši
Biljne vaši (Aphidoidea) su mali, mekotelni insekti koji se obično skupljaju u kolonijama na najmlađim i najnežnijim delovima biljke, kao što su vrhovi izdanaka, cvetni pupoljci i mlado lišće. Mogu biti zelene, crne ili žute boje. Hrane se sisanjem biljnih sokova, što dovodi do deformacije i uvijanja listova, zaostajanja u rastu i propadanja cvetnih pupoljaka. Takođe, biljne vaši izlučuju slatku tečnost poznatu kao „medna rosa“, koja privlači mrave i na kojoj se može razviti crna čađava plesan.
Štitaste vaši (Coccoidea) su srodne biljnim vašima, ali se odlikuju voštanim štitom koji štiti njihovo telo. Izgledaju kao male, smeđe ili bele izrasline zalepljene za stabljike i naličje listova. Kao i biljne vaši, hrane se biljnim sokovima i izlučuju mednu rosu. Teže ih je suzbiti od biljnih vaši upravo zbog zaštitnog štita koji ih čini otpornim na kontaktne insekticide.
Kod manjih napada biljnih vaši, možeš ih jednostavno sprati jakim mlazom vode ili obrisati vlažnom krpom. Efikasan je i rastvor insekticidnog sapuna ili neem ulja. Štitaste vaši je teže ukloniti. Kod slabijeg napada, možeš ih mehanički ostrugati noktom ili starom četkicom za zube. Takođe, možeš natopiti štapić za uši u alkohol i pojedinačno premazati svaku vaš, što će rastvoriti njihov zaštitni omotač i uništiti ih.
Za teže infestacije obe vrste štetočina, potrebna je primena sistemskih insekticida. To su preparati koje biljka upija preko korena ili lista i koji se raspoređuju po celoj biljci. Kada štetočina sisa sokove, ona unosi i insekticid i ugiba. Ovi preparati su veoma efikasni protiv štetočina koje sišu sokove, uključujući i štitaste vaši koje je teško suzbiti kontaktnim sredstvima. Uvek pažljivo pročitaj i prati uputstva za upotrebu hemijskih preparata.
Truljenje korena i stabljike
Truljenje korena i stabljike je najozbiljniji i najčešće fatalan problem koji može zadesiti plumeriju. Uzrok je skoro uvek isti: prekomerno zalivanje, loša drenaža supstrata i nedostatak kiseonika u zoni korena. U ovim anaerobnim uslovima, razvijaju se patogene gljivice (Pythium, Phytophthora) koje napadaju korenski sistem. Oštećen koren gubi sposobnost da apsorbuje vodu i hranljive materije, što dovodi do postepenog propadanja cele biljke.
Prvi simptomi truljenja korena su često neprimetni i mogu se pomešati sa simptomima nedostatka vode. Listovi počinju da žute, venu i opadaju, iako je supstrat vlažan. Biljka izgleda beživotno i zaostaje u rastu. Ako izvadiš biljku iz saksije, videćeš da je koren postao mekan, taman (crn ili smeđ) i kašast, i da ima neprijatan miris na trulež. Zdrav koren plumerije je čvrst i beo ili svetlo žute boje.
Ako se truljenje proširi na osnovu stabljike, šanse za spas su minimalne. Stabljika na dodir postaje mekana, sunđerasta i gnjecava. U ranoj fazi truljenja korena, postoji šansa za spasavanje. Izvadi biljku iz saksije i pažljivo isperi svu zemlju sa korena. Sterilnim makazama ili nožem odreži sve trule i oštećene delove korena, sve do zdravog, belog tkiva.
Nakon „operacije“, koren možeš potopiti u rastvor fungicida na desetak minuta. Osuši koren na vazduhu nekoliko sati, a zatim posadi biljku u potpuno nov, svež i suv supstrat sa odličnom drenažom. Nemoj je zalivati najmanje nedelju dana, a zatim je zalivaj veoma oprezno. Najbolja strategija je, međutim, prevencija. Koristi isključivo visoko propustan supstrat, saksiju sa dovoljno drenažnih rupa i uvek pusti da se zemlja dobro osuši pre sledećeg zalivanja, posebno tokom zime.
