Da bi tvoja plumerija bila zdrava, snažna i, pre svega, da bi te obradovala svojim spektakularnim cvetovima, neophodno je obezbediti joj adekvatnu i redovnu ishranu. Pravilno đubrenje je, uz dovoljno svetlosti i adekvatno zalivanje, ključni stub uspešne nege. Plumerije su, posebno tokom perioda aktivnog rasta, veliki potrošači hranljivih materija, a supstrat u saksiji se vremenom iscrpljuje. Redovnim dodavanjem đubriva, ti zapravo vraćaš biljci ono što joj je potrebno za izgradnju tkiva, fotosintezu i, najvažnije, za formiranje cvetnih pupoljaka. Razumevanje uloge različitih hranljivih elemenata pomoći će ti da izabereš pravo đubrivo i primeniš ga u pravo vreme.
Osnova ishrane svake biljke su tri makroelementa: azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). Azot je odgovoran za rast zelenih delova biljke – stabljika i listova. Fosfor igra ključnu ulogu u razvoju korena, ali što je za plumerije najvažnije, direktno stimuliše cvetanje i formiranje semena. Kalijum doprinosi opštoj otpornosti biljke na bolesti, stres i ekstremne temperature, a takođe pomaže u transportu vode i hranljivih materija. Za plumerije, posebno je važno obezbediti đubrivo sa visokim sadržajem fosfora.
Na tržištu postoji mnogo različitih vrsta đubriva, a najvažnije je obratiti pažnju na N-P-K odnos, koji je uvek istaknut na pakovanju. Za podsticanje cvetanja plumerije, idealna su đubriva gde je srednji broj (P) značajno viši od prva dva. Formulacije kao što su 10-50-10, 10-30-20 ili slične su odličan izbor. Korišćenje đubriva sa visokim sadržajem azota (npr. 20-10-10) će rezultirati bujnom, zelenom biljkom sa puno listova, ali sa malo ili nimalo cvetova. Zato je izbor pravog odnosa nutrijenata presudan.
Pored makroelemenata, plumerijama su potrebni i mikroelementi u manjim količinama, kao što su magnezijum (Mg), kalcijum (Ca), sumpor (S), gvožđe (Fe), mangan (Mn) i bor (B). Ovi elementi učestvuju u različitim enzimskim procesima i važni su za opšte zdravlje biljke. Većina kvalitetnih komercijalnih đubriva sadrži i ove mikroelemente. Nedostatak nekog od njih može dovesti do specifičnih simptoma, kao što je hloroza (žućenje lišća) usled nedostatka gvožđa ili magnezijuma.
Kada i koliko često đubriti
Pravilan tajming i učestalost đubrenja su jednako važni kao i izbor samog đubriva. Plumeriju treba đubriti isključivo tokom perioda aktivnog rasta, koji obično traje od ranog proleća do rane jeseni. Sa prvim znacima novog rasta u proleće, kao što je bubrenje pupoljaka, možeš početi sa programom prihrane. Nastavi sa redovnim đubrenjem tokom celog leta, kada je rast najintenzivniji. Ovo je period kada biljka najviše troši energiju i hranljive materije za rast i cvetanje.
Još članaka na ovu temu
Učestalost primene zavisi od vrste đubriva koje koristiš. Tečna, vodotopiva đubriva se najčešće primenjuju. Preporučuje se njihova primena svake dve do tri nedelje, zajedno sa zalivanjem. Uvek se pridržavaj uputstva proizvođača o doziranju. Čak je i preporučljivo koristiti malo slabiju koncentraciju od preporučene kako bi se izbegao rizik od „spaljivanja“ korena. Nikada ne primenjuj đubrivo na potpuno suv supstrat; prvo malo zalij biljku čistom vodom.
Druga opcija su granulirana đubriva sa sporim oslobađanjem. Ove granule se umešaju u površinski sloj supstrata i postepeno oslobađaju hranljive materije tokom dužeg perioda, obično 3 do 6 meseci. Ovo je praktična opcija jer zahteva samo jednu ili dve primene tokom cele sezone. I kod ove vrste đubriva, biraj formulacije sa visokim sadržajem fosfora. Važno je ravnomerno rasporediti granule po površini i lagano ih utisnuti u zemlju.
Kako se jesen približava i dani postaju kraći, plumerija usporava svoj rast i priprema se za zimsko mirovanje. U skladu s tim, treba smanjiti i učestalost đubrenja. Krajem leta i početkom jeseni, možeš produžiti interval između prihrana na svake 4-6 nedelja. Do kraja oktobra, đubrenje treba u potpunosti prekinuti. Tokom zime, dok je biljka u dormanciji, ne treba je uopšte đubriti. Prihrana tokom mirovanja je štetna i može poremetiti prirodni ciklus biljke.
Vrste đubriva
Postoji širok spektar đubriva pogodnih za plumerije, a izbor zavisi od tvojih preferencija i dostupnosti. Tečna đubriva su veoma popularna jer su jednostavna za upotrebu i omogućavaju precizno doziranje. Brzo deluju jer ih biljka odmah usvaja putem korena. Mešaju se sa vodom prema uputstvu i koriste se za zalivanje. Potraži ona koja su specifično formulisana za cvetnice ili orhideje, jer često imaju odgovarajući N-P-K odnos.
Još članaka na ovu temu
Granulirana đubriva sa sporim oslobađanjem (slow-release) su odličan izbor za one koji preferiraju manje obaveza. Ove granule su obložene polimernom membranom koja omogućava postepeno otpuštanje hranljivih materija pod uticajem vlage i temperature. Jedna primena u proleće može biti dovoljna za celu sezonu. Ona pružaju konstantan i ujednačen dotok hranljivih materija, smanjujući rizik od prekomernog đubrenja.
Organska đubriva su takođe dobra opcija, mada obično deluju sporije od mineralnih. To mogu biti kompost, glistenjak ili specijalizovana organska tečna đubriva. Ona ne samo da hrane biljku, već i poboljšavaju strukturu i biološku aktivnost supstrata. Organska đubriva obično imaju nižu koncentraciju hranljivih materija, pa je rizik od „spaljivanja“ korena manji. Mogu se kombinovati sa mineralnim đubrivima za najbolje rezultate.
Folijarna prihrana, odnosno prskanje đubriva direktno na listove, može biti koristan dodatak redovnoj prihrani preko korena. Biljka može apsorbovati hranljive materije i preko lišća. Ova metoda je posebno efikasna za brzo rešavanje nedostataka mikroelemenata, kao što je nedostatak gvožđa. Za folijarnu prihranu koristi se veoma razblažen rastvor đubriva, obično četvrtina ili polovina preporučene doze za zalivanje. Prskanje se vrši rano ujutru ili kasno popodne, nikako po jakom suncu.
Specijalni dodaci i saveti
Pored standardnih N-P-K đubriva, postoje i neki dodaci koji mogu značajno poboljšati zdravlje i cvetanje tvoje plumerije. Epsom so (magnezijum-sulfat) je jedan od najpoznatijih. Magnezijum je centralni atom hlorofila i neophodan je za fotosintezu, a takođe pomaže biljci da efikasnije iskoristi fosfor. Primena Epsom soli može rezultirati tamnije zelenim lišćem i obilnijim cvetanjem. Rastvori jednu supenu kašiku Epsom soli u 4 litre vode i koristi ovaj rastvor za zalivanje jednom mesečno tokom sezone rasta.
Ekstrakti morskih algi su još jedan odličan organski dodatak. Bogati su mikroelementima, vitaminima, aminokiselinama i prirodnim hormonima rasta. Oni deluju kao biostimulatori, poboljšavajući opšte zdravlje biljke, jačajući njen imuni sistem i povećavajući otpornost na stres. Mogu se primenjivati i zalivanjem i folijarno. Redovna upotreba ekstrakta morskih algi može doprineti snažnijem rastu i intenzivnijoj boji cvetova.
Važno je izbegavati prekomerno đubrenje. Više nije uvek bolje. Prevelika koncentracija đubriva može oštetiti, pa čak i uništiti korenski sistem, što se manifestuje kao „spaljivanje“ – vrhovi i ivice listova postaju smeđi i suvi. Ako sumnjaš da si preterao sa đubrenjem, temeljno isperi supstrat čistom vodom. Pusti da velika količina vode prođe kroz saksiju kako bi se isprale nakupljene soli. Nakon toga, napravi pauzu sa prihranom nekoliko nedelja.
Uvek posmatraj svoju biljku. Ona će ti najbolje pokazati da li je zadovoljna režimom ishrane. Zdrava plumerija ima čvrste, tamnozelene listove i redovno cveta tokom sezone. Ako listovi postanu bledi ili žućkasti (a nije jesen), to može biti znak nedostatka hranljivih materija. S druge strane, ako biljka buja zelenilom, ali ne cveta, verovatno dobija previše azota. Prilagodi program đubrenja potrebama svoje biljke za najbolje rezultate.
Ishrana u različitim fazama života
Potrebe plumerije za hranljivim materijama se menjaju tokom njenog života. Mlade biljke, tek ukorenjene reznice ili biljke iz semena, u prvoj godini imaju drugačije potrebe od zrelih, odraslih primeraka. U početnoj fazi, cilj je podstaći razvoj snažnog korena i stabljike. Zato je za mlade biljke preporučljivo koristiti izbalansirano đubrivo, gde su sva tri broja (N, P, K) podjednaka, na primer 20-20-20. Ovo će obezbediti ravnomeran rast svih delova biljke.
Kada biljka dostigne određenu zrelost, obično nakon dve do tri godine, i kada je spremna za cvetanje, vreme je da se pređe na đubrivo sa visokim sadržajem fosfora. Prelazak na „bloom booster“ formulaciju će signalizirati biljci da preusmeri svoju energiju sa vegetativnog rasta na formiranje cvetnih pupoljaka. Ovaj režim ishrane se zatim održava tokom celog produktivnog života biljke, primenjujući se svake sezone rasta.
Starije, velike biljke koje su godinama u istoj saksiji mogu pokazati znake iscrpljenosti supstrata. Čak i uz redovno đubrenje, supstrat se vremenom razgrađuje i gubi svoja fizička svojstva. U tom slučaju, najbolje rešenje je presađivanje u svež supstrat. Presađivanje ne samo da daje korenu više prostora, već i obnavlja zalihe hranljivih materija i poboljšava strukturu tla. Nakon presađivanja, sačekaj mesec dana pre nego što nastaviš sa redovnim programom đubrenja.
Na kraju sezone rasta, pre perioda mirovanja, neki uzgajivači preporučuju poslednju prihranu đubrivom sa višim sadržajem kalijuma (K). Kalijum pomaže biljci da ojača tkivo i bolje se pripremi za stresne uslove tokom zime, povećavajući njenu otpornost na niske temperature i bolesti. Ovo nije obavezan korak, ali može biti koristan, posebno za biljke koje prezimljavaju u graničnim uslovima.
