Razumevanje specifičnih potreba plumerije za vodom i usvajanje pravilne tehnike zalivanja predstavljaju verovatno najvažniji faktor za uspešno gajenje ove egzotične lepotice. Mnogi početnici, u najboljoj nameri, prave grešku prekomernog zalivanja, što je glavni uzrok propadanja ovih biljaka. Plumerije su po prirodi sukulentne, što znači da su prilagođene da prežive periode suše skladišteći vodu u svojim mesnatim stabljikama i korenu. Zbog toga je izuzetno važno oponašati prirodni ciklus sušnih i vlažnih perioda, umesto održavanja konstantne vlažnosti supstrata. Pravilno zalivanje ne samo da sprečava truljenje korena, već i podstiče biljku da razvije snažan i zdrav korenski sistem.
Osnovno pravilo kojeg se uvek treba pridržavati je: dozvoli da se supstrat gotovo u potpunosti osuši između dva zalivanja. Najjednostavniji i najpouzdaniji način da se proveri vlažnost jeste test prstom. Gurni prst u supstrat do dubine od 5-7 centimetara. Ako je zemlja na toj dubini suva na dodir, vreme je za zalivanje. Ako je i dalje vlažna, sačekaj još nekoliko dana i ponovo proveri. Vremenom ćeš steći osećaj za ritam zalivanja svoje biljke, koji će se menjati u zavisnosti od sezone i uslova u kojima se nalazi.
Kada dođe vreme za zalivanje, uradi to temeljno. Polako sipaj vodu preko cele površine supstrata sve dok ne počne obilno da izlazi kroz drenažne rupe na dnu saksije. Ovaj metod osigurava da je ceo korenski sistem dobio dovoljnu količinu vode. Nakon zalivanja, pusti da se sav višak vode ocedi i obavezno isprazni podmetač ispod saksije. Ostavljanje saksije da stoji u vodi je jedna od najvećih grešaka, jer to direktno vodi ka gušenju i truljenju korena.
Faktori koji utiču na učestalost zalivanja su brojni. Veličina saksije igra veliku ulogu; manje saksije se brže suše od većih. Tip saksije je takođe bitan – terakota saksije su porozne i omogućavaju brže isparavanje vode od plastičnih. Temperatura i izloženost suncu su presudni; biljka na celodnevnom letnjem suncu će zahtevati mnogo više vode nego biljka u polusenci. Takođe, biljka u fazi aktivnog rasta sa puno lišća troši više vode od biljke u periodu mirovanja.
Zalivanje tokom vegetacione sezone
Tokom proleća i leta, plumerija je u fazi najintenzivnijeg rasta. Tada formira nove listove, grane i, što je najvažnije, cvetove. U ovom periodu, njene potrebe za vodom su na vrhuncu. U zavisnosti od vremenskih uslova, možda će biti potrebno zalivati je jednom nedeljno, a tokom najvrelijih letnjih talasa, čak i češće, svaka 3-4 dana. Ipak, čak i u ovom periodu, pravilo o proveri suvoće supstrata i dalje važi i treba ga se striktno pridržavati.
Još članaka na ovu temu
Najbolje vreme za zalivanje tokom leta je rano ujutru. Zalivanje ujutru omogućava biljci da apsorbuje vodu tokom dana, pre nego što nastupe najviše temperature. Takođe, višak vode na površini supstrata i lišća ima vremena da ispari, što smanjuje rizik od razvoja gljivičnih oboljenja. Izbegavaj zalivanje tokom najjačeg podnevnog sunca, jer kapljice vode na lišću mogu delovati kao mala sočiva i izazvati opekotine. Večernje zalivanje takođe nije idealno, jer vlažan supstrat tokom noći može pogodovati razvoju patogena.
Pored redovnog zalivanja, plumerija tokom leta ceni i povremeno tuširanje ili orošavanje. Tuširanje mlakom vodom pomaže da se spere prašina sa listova, što omogućava bolju fotosintezu i odvraća štetočine poput crvenog pauka. Prilikom tuširanja, trudi se da ne kvasiš cvetove previše, jer to može dovesti do njihovog bržeg propadanja. Orošavanje je takođe korisno, posebno ako je vazduh veoma suv, ali nije apsolutno neophodno jer plumerije dobro tolerišu nižu vlažnost vazduha.
Prati znakove koje ti biljka daje. Ako listovi počnu da venu i postaju mekani, a supstrat je suv, to je jasan znak da je biljka žedna. Nakon zalivanja, listovi bi trebalo da se oporave u roku od nekoliko sati. Međutim, ako su listovi žuti i opadaju, a supstrat je konstantno vlažan, to je znak prekomernog zalivanja i mogućeg truljenja korena. U tom slučaju, odmah prekini sa zalivanjem i pusti da se zemlja potpuno osuši.
Zalivanje tokom perioda mirovanja
Sa dolaskom jeseni, dani postaju kraći, temperature niže, a plumerija se postepeno priprema za period zimskog mirovanja. U ovoj fazi, njen metabolizam se usporava, rast prestaje, a potrebe za vodom se drastično smanjuju. Lišće počinje da žuti i opada, što je potpuno prirodan proces. Kako biljka gubi lišće, tako i potreba za vodom opada, jer se smanjuje i transpiracija. Shodno tome, učestalost zalivanja treba postepeno smanjivati.
Još članaka na ovu temu
Tokom zime, dok je biljka u stanju mirovanja i bez lišća, zalivanje treba svesti na apsolutni minimum. Cilj je samo sprečiti da se korenski sistem potpuno isuši. U zavisnosti od temperature i vlažnosti u prostoriji gde biljka prezimljava, zalivanje će biti potrebno jednom u mesec dana, a ponekad i ređe. Supstrat treba da bude gotovo potpuno suv tokom celog zimskog perioda. Mnogi iskusni uzgajivači uopšte ne zalivaju svoje plumerije od novembra do marta, posebno ako su u prohladnoj prostoriji.
Prekomerno zalivanje tokom zime je najčešći uzrok propadanja plumerija. U hladnim i vlažnim uslovima, bez aktivnog rasta, koren je izuzetno podložan truljenju. Kada koren istruli, biljka ne može da apsorbuje vodu i hranljive materije, i polako propada. Simptomi truljenja stabljike su omekšavanje osnove stabla, koja postaje mekana i gnjecava na dodir. U toj fazi, biljku je nažalost najčešće nemoguće spasiti. Zato je bolje pogrešiti na strani suvoće nego vlage.
Kada u proleće primetiš prve znake buđenja biljke – bubrenje pupoljaka na vrhovima grana – to je znak da možeš postepeno početi sa zalivanjem. Počni sa malim količinama vode, postepeno povećavajući i količinu i učestalost kako se pojavljuje sve više listova. Nemoj odmah preći na letnji režim zalivanja; daj biljci vremena da se adaptira i razvije novi korenski sistem. Naglo i obilno zalivanje nakon duge zimske pauze može izazvati šok i oštetiti koren.
Znaci nepravilnog zalivanja
Plumerija će ti jasno pokazati ako nešto nije u redu sa režimom zalivanja. Važno je naučiti prepoznavati ove signale kako bi mogao na vreme da reaguješ. Znaci nedovoljnog zalivanja su relativno laki za prepoznavanje. Listovi će postati mlitavi, opušteni i naborani. Stabljika, posebno kod mlađih biljaka, može takođe izgubiti čvrstinu. Ako je supstrat potpuno suv, a biljka pokazuje ove simptome, potrebno joj je hitno zalivanje. Obično se brzo oporavi nakon što dobije vodu.
S druge strane, znaci prekomernog zalivanja su opasniji i često teže za ispravljanje. Jedan od prvih simptoma je žućenje i opadanje donjih listova, iako je supstrat vlažan. Ovo se razlikuje od jesenjeg opadanja lišća, koje se dešava postepeno na celoj biljci. Ako zalivanje nastavi istim tempom, problem se širi na koren. Koren počinje da truli, postaje crn i kašast, i gubi sposobnost da apsorbuje vodu. Paradoksalno, biljka koja truli od viška vode može pokazivati iste simptome kao i dehidrirana biljka – njeni listovi venu jer koren više ne funkcioniše.
Najozbiljniji znak prekomernog zalivanja je truljenje stabljike. Osnova stabla, odmah iznad nivoa zemlje, postaje mekana, tamna i gnjecava. Ako primetiš ovaj simptom, šanse za spasavanje biljke su male. Možeš pokušati da je izvadiš iz saksije, odrežeš sve trule delove korena i stabljike sve do zdravog tkiva, a zatim preostali zdravi deo tretiraš kao reznicu. Međutim, prevencija je uvek najbolji lek.
Da bi izbegao ove probleme, uvek se oslanjaj na stanje supstrata, a ne na kalendar. Ne postoji fiksni raspored zalivanja koji odgovara svakoj plumeriji u svakom trenutku. Potrebe tvoje biljke će se stalno menjati. Redovno proveravaj vlažnost zemlje, obezbedi odličnu drenažu i uvek isprazni podmetač nakon zalivanja. Ovim jednostavnim koracima ćeš osigurati da tvoja plumerija ima zdrav korenski sistem, što je temelj za njen dug i cvetan život.
Kvalitet vode i tehnike
Iako plumerije nisu preterano izbirljive po pitanju kvaliteta vode, korišćenje odgovarajuće vode može doprineti njihovom boljem zdravlju na duge staze. Voda iz česme u mnogim područjima je tvrda, što znači da sadrži visok nivo rastvorenih minerala poput kalcijuma i magnezijuma, a često je i hlorisana. Vremenom, ovi minerali se mogu taložiti u supstratu, povećavajući njegovu pH vrednost i otežavajući biljci usvajanje određenih hranljivih materija. Hlor takođe može biti štetan za osetljive korenove dlačice.
Najbolja opcija za zalivanje je kišnica, jer je prirodno meka i blago kisela, što plumerije vole. Ako imaš mogućnosti, sakupljaj kišnicu i koristi je za zalivanje. Alternativno, možeš koristiti destilovanu ili filtriranu vodu. Ako si primoran da koristiš vodu iz česme, preporučljivo je da je ostaviš da odstoji u otvorenoj posudi najmanje 24 sata pre upotrebe. Ovo omogućava da hlor ispari, a deo minerala će se taložiti na dnu posude.
Temperatura vode takođe igra ulogu. Uvek koristi vodu sobne temperature. Zalivanje ledenom vodom, posebno tokom leta kada je biljka zagrejana, može izazvati šok za korenski sistem. Slično tome, previše topla voda takođe nije preporučljiva. Jednostavno napuni kofu ili flaše vodom i ostavi ih da odstoje nekoliko sati kako bi se temperatura izjednačila sa temperaturom okoline.
Što se tiče tehnike, pored klasičnog zalivanja odozgo, povremeno se može primeniti i tehnika potapanja. Ova metoda je korisna ako se supstrat potpuno osušio i stvrdnuo, pa voda samo proleti kroz njega bez da ga ravnomerno navlaži. U tom slučaju, celu saksiju potopi u veću posudu sa vodom i ostavi je tako 15-20 minuta, dok se supstrat potpuno ne natopi. Nakon toga, izvadi saksiju i pusti da se sav višak vode dobro ocedi pre nego što je vratiš na njeno mesto. Ovu tehniku ne treba primenjivati prečesto, već samo po potrebi.
