Da bi engleska muškatla pokazala svu svoju raskoš kroz krupne, živopisne cvetove, neophodno je obezbediti joj adekvatnu i redovnu ishranu. Kao i sve obilno cvetajuće biljke, ona je veliki potrošač hranljivih materija, koje brzo iscrpljuje iz ograničene količine supstrata u saksiji. Pravilno đubrenje je, stoga, pored zalivanja i svetlosti, jedan od stubova uspešne nege. Ono ne samo da podstiče bujno cvetanje, već jača biljku, čini je otpornijom na bolesti i štetočine i osigurava njen zdrav i vitalan izgled. Razumevanje kada, čime i kako prihranjivati ključno je za postizanje maksimalnih rezultata.
Osnovna potreba engleske muškatle je izbalansiran unos makro i mikroelemenata. Tri najvažnija makroelementa su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). Azot je odgovoran za rast zelenih delova biljke, odnosno listova i stabljike. Fosfor igra ključnu ulogu u razvoju korenovog sistema i, što je najvažnije, u formiranju cvetnih pupoljaka i samih cvetova. Kalijum doprinosi opštoj čvrstini i otpornosti biljke, reguliše vodni režim i poboljšava kvalitet cvetova. Za englesku muškatlu je najvažniji izbalansiran odnos ovih elemenata, sa blago povišenim sadržajem fosfora i kalijuma tokom cvetne sezone.
Period prihranjivanja strogo je vezan za vegetacioni ciklus biljke. Sa đubrenjem treba početi u rano proleće, kada biljka izlazi iz zimskog mirovanja i počinje sa aktivnim rastom. To je obično u martu ili aprilu. Prihranjivanje se nastavlja tokom celog proleća i leta, sve do rane jeseni, odnosno do kraja avgusta ili početka septembra. Nakon toga, đubrenje se postepeno smanjuje i u potpunosti obustavlja tokom jeseni i zime. Prihranjivanje biljke tokom perioda mirovanja je štetno, jer biljka ne može da iskoristi hranljive materije, što dovodi do njihovog nakupljanja u supstratu i oštećenja korena.
Učestalost prihranjivanja zavisi od vrste đubriva koje se koristi. Ako se koriste tečna đubriva, preporučuje se primena na svake dve do tri nedelje tokom perioda aktivnog rasta. Neki uzgajivači preferiraju češću primenu, jednom nedeljno, ali sa znatno razblaženijim rastvorom. Važno je striktno se pridržavati uputstava proizvođača i ne preterivati sa koncentracijom, jer „više“ u ovom slučaju ne znači i „bolje“. Prekomerno đubrenje može izazvati „spaljivanje“ korena, nakupljanje soli u supstratu i opšte slabljenje biljke.
Odabir pravog đubriva
Na tržištu postoji širok spektar đubriva, pa odabir onog pravog može biti zbunjujući. Za englesku muškatlu, najbolje je koristiti đubriva koja su specijalno formulisana za cvetajuće balkonske biljke ili direktno za muškatle. Ova đubriva imaju pažljivo izbalansiran N-P-K odnos, prilagođen potrebama cvetnica. Tokom perioda cvetanja, potražite formulacije sa naglašenim sadržajem fosfora (P) i kalijuma (K), na primer NPK 15-30-15 ili slično. Ove formulacije direktno stimulišu formiranje i razvoj cvetova.
Treba izbegavati đubriva sa visokim sadržajem azota (N). Iako azot podstiče bujan i zelen rast, njegova prekomerna upotreba će rezultirati velikim brojem listova, a malim brojem cvetova, ili će cvetanje u potpunosti izostati. Biljka će svu svoju energiju usmeriti u vegetativni rast umesto u generativni (cvetanje). Zato je važno pažljivo čitati deklaracije na proizvodima i birati one koji su namenjeni podršci cvetanju.
Pored tečnih đubriva, postoje i druge opcije. Dugotrajna đubriva u obliku granula ili štapića su veoma praktična jer se dodaju u supstrat jednom ili dva puta tokom sezone. Ona postepeno oslobađaju hranljive materije svaki put kada se biljka zaliva, obezbeđujući kontinuiranu i ujednačenu ishranu. Ovo je odlična opcija za one koji su skloni zaboravljanju redovne prihrane. Ipak, ponekad je tokom vrhunca cvetanja potrebno dodati i malo tečnog đubriva kako bi se biljci dao dodatni podsticaj.
Organska đubriva, kao što su kompost, glistenjak ili tečna organska đubriva, takođe su dobar izbor. Ona ne samo da hrane biljku, već i poboljšavaju strukturu i biološku aktivnost supstrata. Međutim, organska đubriva obično imaju nižu koncentraciju hranljivih materija i deluju sporije, pa ih je potrebno češće primenjivati. Mnogi iskusni baštovani kombinuju organska i mineralna đubriva kako bi iskoristili prednosti obe vrste.
Tehnika i vreme primene đubriva
Pravilna tehnika primene đubriva je podjednako važna kao i sam izbor đubriva. Najvažnije pravilo je da se biljka nikada ne prihranjuje dok je supstrat potpuno suv. Suv koren je veoma osetljiv i direktan kontakt sa koncentrovanim rastvorom đubriva može ga trajno oštetiti. Zato je neophodno prvo zaliti biljku čistom vodom, sačekati 15-30 minuta da se vlaga ravnomerno rasporedi, pa tek onda primeniti rastvor đubriva.
Prilikom pripreme rastvora, uvek se pridržavajte doze koju je preporučio proizvođač. Korišćenje jače koncentracije u nadi da će se postići bolji rezultati je velika greška. Bolje je koristiti i malo slabiji rastvor, posebno ako prihranjujete češće. Rastvorom đubriva zalivajte ravnomerno po celoj površini supstrata, izbegavajući direktan kontakt sa listovima i cvetovima. Iako folijarna prihrana (preko lista) može biti korisna u nekim situacijama, ona nije zamena za redovnu ishranu preko korena.
Vreme primene tokom dana takođe može imati uticaja. Najbolje je prihranjivati biljku rano ujutru ili kasno popodne, kada su temperature niže i sunce nije jako. Prihranjivanje tokom najtoplijeg dela dana, po jakom suncu, može izazvati stres za biljku i brže isparavanje vode, što dovodi do povećanja koncentracije soli oko korena. Takođe, izbegavajte prihranjivanje neposredno nakon presađivanja. Sačekajte najmanje dve do tri nedelje da se biljka prilagodi novom supstratu, koji u početku već sadrži dovoljno hranljivih materija.
Redovno ispiranje supstrata je korisna praksa, posebno ako koristite isključivo mineralna đubriva. Vremenom, neiskorišćene hranljive materije i soli iz vode mogu se nakupiti u supstratu, što može oštetiti koren. Jednom u nekoliko meseci, tokom sezone rasta, temeljno isperite supstrat tako što ćete saksiju staviti pod mlaz vode i pustiti da voda slobodno otiče kroz drenažne otvore nekoliko minuta. Ovo će pomoći u uklanjanju viška soli i osvežiti supstrat.
Prepoznavanje nedostatka i viška hranljivih materija
Biljka nam često sama pokazuje da li joj ishrana odgovara. Nedostatak hranljivih materija manifestuje se kroz različite simptome. Opšti znak pothranjenosti je usporen rast, bleda boja listova i slabo ili nikakvo cvetanje. Specifični nedostaci imaju karakteristične simptome. Nedostatak azota se ogleda u žućenju donjih, starijih listova, jer biljka premešta ovaj mobilni element u mlađe delove. Nedostatak fosfora može izazvati tamniju, plavičasto-zelenu boju listova i slabo cvetanje.
Nedostatak kalijuma se često manifestuje kao žućenje i sušenje ivica listova, počevši od starijih. Manjak gvožđa, poznat kao hloroza, izaziva žućenje mladih listova, dok nervatura ostaje zelena. Ovo se često dešava ako je pH vrednost supstrata previsoka, što blokira usvajanje gvožđa. Uočavanje ovih simptoma na vreme i korekcija prihrane može brzo rešiti problem. Ponekad je potrebno primeniti specijalizovana đubriva koja sadrže mikroelemente.
Višak hranljivih materija, odnosno prekomerno đubrenje, takođe izaziva ozbiljne probleme. Simptomi mogu uključivati pojavu belih naslaga (kristalizovanih soli) na površini supstrata ili na samoj saksiji. Listovi mogu postati tamni i krhki, a njihovi vrhovi i ivice mogu izgledati spaljeno i postati smeđi. U težim slučajevima, biljka vene iako je supstrat vlažan, jer je koren oštećen visokom koncentracijom soli i ne može da funkcioniše. Rast je usporen, a cvetanje izostaje.
Ako sumnjate na prekomerno đubrenje, prvi korak je prestanak svake dalje prihrane. Temeljno isperite supstrat, kao što je prethodno opisano, kako biste uklonili višak nakupljenih soli. Pustite da se supstrat dobro ocedi i prosuši pre sledećeg zalivanja. U najtežim slučajevima, kada je koren ozbiljno oštećen, jedino rešenje može biti presađivanje u potpuno nov, svež supstrat. Pažljivo praćenje i umerenost u prihrani su najbolja prevencija ovih problema.
Prirodne i organske alternative
Za one koji preferiraju organski pristup baštovanstvu, postoji nekoliko odličnih alternativa komercijalnim mineralnim đubrivima. Tečno đubrivo od koprive je jedno od najpoznatijih prirodnih đubriva, bogato azotom i drugim mineralima. Priprema se tako što se sveža kopriva potopi u vodu i ostavi da fermentira nekoliko nedelja. Dobijena tečnost se razređuje sa vodom (obično u odnosu 1:10) i koristi za zalivanje biljaka. Iako je bogato azotom, odlično je za početnu fazu rasta.
Kompostni čaj je još jedna izvanredna opcija. Dobija se potapanjem zrelog komposta u vodu i aeracijom smese tokom 24 sata. Ovaj „čaj“ je bogat ne samo hranljivim materijama, već i korisnim mikroorganizmima koji poboljšavaju zdravlje supstrata i pomažu biljci da lakše usvaja hranu. Glistenjak, produkt prerade organskog otpada od strane kalifornijskih glista, takođe je vrhunsko organsko đubrivo koje se može dodati u supstrat ili koristiti za pravljenje tečnog đubriva.
Tokom perioda cvetanja, kada su potrebe za fosforom i kalijumom povećane, mogu se koristiti prirodni izvori ovih elemenata. Tečno đubrivo od gaveza je izuzetno bogato kalijumom i odlično je za podsticanje cvetanja i jačanje biljke. Drveni pepeo je takođe dobar izvor kalijuma i drugih minerala, ali ga treba koristiti veoma oprezno i u malim količinama, jer može značajno povećati pH vrednost supstrata. Jedna kašičica pepela posuta po površini saksije jednom ili dva puta tokom sezone je sasvim dovoljna.
Korišćenje organskih đubriva zahteva malo više truda i planiranja, ali donosi brojne prednosti. Ona hrane biljku na prirodan način, poboljšavaju dugoročno zdravlje i plodnost zemljišta i smanjuju rizik od prekomernog đubrenja i nakupljanja soli. Kombinovanje različitih organskih izvora hrane osigurava da biljka dobije širok spektar potrebnih makro i mikroelemenata, što rezultira zdravim rastom i obilnim, dugotrajnim cvetanjem.
