Orezivanje kineskog carskog drveta je ključna agrotehnička mera koja omogućava uzgajivačima da oblikuju drvo prema svojim potrebama, podstaknu njegov zdrav rast i maksimiziraju njegov potencijal, bilo da se radi o proizvodnji kvalitetnog tehničkog drveta, stvaranju impresivnog ukrasnog elementa u vrtu ili uzgoju za biomasu. Iako je paulovnija poznata po svojoj izuzetnoj regenerativnoj moći, pravilan pristup orezivanju je neophodan kako bi se izbegle greške koje mogu narušiti strukturu i zdravlje drveta. Razumevanje ciljeva orezivanja, poznavanje različitih tehnika i odabir pravog vremena za intervenciju predstavljaju osnovna znanja koja svaki vlasnik ovog fascinantnog drveta treba da poseduje.
Ciljevi i optimalno vreme za orezivanje
Orezivanje paulovnije može imati nekoliko različitih ciljeva, u zavisnosti od namene uzgoja. U komercijalnim plantažama za proizvodnju tehničkog drveta, glavni cilj je dobijanje što dužeg, pravog i čistog stabla bez grana i čvorova u donjem delu. Za ukrasna stabla u vrtovima, cilj je formiranje estetski privlačne, simetrične i zdrave krošnje. Orezivanjem se takođe uklanjaju suve, oštećene ili bolesne grane, poboljšava se cirkulacija vazduha unutar krošnje i smanjuje rizik od bolesti. Ponekad se orezivanje vrši i radi podmlađivanja ili kontrole veličine drveta.
Optimalno vreme za većinu intervencija orezivanja je period mirovanja, odnosno kasna zima ili rano proleće, pre nego što krenu sokovi i vegetacija. Orezivanje u ovom periodu smanjuje stres za drvo i minimizira gubitak sokova. Rane su takođe manje podložne infekcijama jer su patogeni manje aktivni na niskim temperaturama. Biljka će na proleće svu svoju energiju usmeriti na zalečenje rana i formiranje novog, snažnog rasta.
Manje korektivne rezove, kao što je uklanjanje malih, neželjenih izdanaka sa stabla (vodopija), mogu se obavljati i tokom vegetacije. Međutim, treba izbegavati uklanjanje velikih grana tokom leta, jer to stvara veliki stres za drvo i otvara velike rane koje su podložne infekcijama. Jesenje orezivanje se takođe generalno ne preporučuje, jer rane ne mogu da zacele pre zime, što povećava rizik od oštećenja usled mraza.
Bez obzira na vreme orezivanja, ključno je koristiti odgovarajući alat. Alat mora biti oštar kako bi rezovi bili čisti i glatki, bez gnječenja tkiva, što omogućava brže zarastanje. Takođe, alat mora biti čist i dezinfikovan, posebno prilikom prelaska sa jednog drveta na drugo, kako bi se sprečilo prenošenje bolesti. Za tanje grane koriste se voćarske makaze, za deblje testera, a za visoke grane teleskopske makaze ili testere.
Tehnika „čepovanja“ za savršeno stablo
„Čepovanje“ je specifična i veoma važna tehnika orezivanja koja se primenjuje u prvoj godini uzgoja paulovnije, a ključna je za dobijanje visokokvalitetnog tehničkog drveta. Ova naizgled drastična mera podrazumeva sečenje kompletnog nadzemnog dela mlade biljke na kraju prve vegetacione sezone, ostavljajući samo kratak panj visine 5-10 cm iznad zemlje. Iako se time „gubi“ jednogodišnji prirast, dugoročne koristi su ogromne.
Razlog za primenu ove tehnike leži u činjenici da sadnica u prvoj godini svu svoju energiju ulaže u razvoj snažnog korenovog sistema. Nadzemni deo je često relativno slab, krivudav i neotporan na zimu. „Čepovanjem“ se uklanja taj nesavršeni prvi izdanak. Na proleće, iz izuzetno snažnog, jednogodišnjeg korena, izbiće nekoliko novih, veoma jakih izdanaka. Ovi izdanci rastu neverovatnom brzinom, napajani energijom iz celog korenovog sistema.
Od svih izdanaka koji se pojave, bira se samo jedan – onaj koji je najjači, najzdraviji i najpraviji. Svi ostali izdanci se pažljivo uklanjaju čim se pojave. Na ovaj način, sva energija korena se koncentriše u rast tog jednog, odabranog izdanka. Rezultat je savršeno pravo, snažno stablo koje u drugoj godini može dostići visinu od 3 do 5 metara, bez ijedne bočne grane. Ovo stvara osnovu za čisto tehničko drvo visoke vrednosti.
Mesto reza prilikom čepovanja treba da bude blago zakošeno kako bi se sprečilo zadržavanje vode, a preporučljivo ga je zaštititi kalemarskim voskom radi sprečavanja infekcija. Iako se ova tehnika primarno koristi u komercijalne svrhe, može se primeniti i na ukrasnim stablima ako se želi postići visoko i pravo stablo pre formiranja krošnje. To je investicija u buduću strukturu i kvalitet drveta koja se višestruko isplati.
Formativno orezivanje i oblikovanje krošnje
Nakon što je stablo dostiglo željenu visinu debla bez grana (obično 3-6 metara u plantažama), dozvoljava mu se da formira krošnju. Formativno orezivanje se sprovodi u narednih nekoliko godina kako bi se oblikovala jaka, zdrava i dobro strukturirana krošnja. Cilj je razviti nekoliko snažnih, skeletnih grana koje su pravilno raspoređene oko stabla i pod dobrim uglom u odnosu na deblo.
Osnovni princip je uklanjanje svih konkurentnih grana koje se takmiče sa centralnim provodnikom (vrhom). Treba težiti održavanju jedne dominantne centralne ose što je duže moguće. Takođe se uklanjaju grane koje rastu pod previše oštrim uglom, jer su takve veze slabe i podložne lomljenju. Grane koje se ukrštaju, taru jedna o drugu ili rastu ka unutrašnjosti krošnje takođe treba ukloniti.
Prilikom orezivanja grana, rez se pravi neposredno izvan graninog prstena (blagog zadebljanja na mestu gde se grana spaja sa stablom), ali ne treba ostavljati dugačke patrljke. Rez treba da bude blago ukošen, tako da voda može da otiče sa njega. Uklanjanje prevelikog broja grana odjednom može izazvati stres za drvo, pa je pravilo da se u jednoj godini ne uklanja više od 25-30% ukupne lisne mase.
Za ukrasna stabla, orezivanje za oblikovanje može biti kreativnije. Cilj je postići željeni estetski oblik, bilo da je to okrugla, ovalna ili kišobranasta krošnja. Redovnim proređivanjem krošnje osigurava se dobar prodor svetlosti i vazduha, što smanjuje pojavu bolesti i podstiče zdrav rast. Uklanjanjem donjih grana postepeno se podiže krošnja, što omogućava lakši prolazak ispod drveta.
Uklanjanje bočnih izdanaka (pinciranje)
Tokom intenzivnog rasta u proleće i leto, na glavnom stablu paulovnije, posebno u donjem delu, mogu se pojaviti brojni bočni izdanci ili pupoljci. Ako je cilj dobijanje čistog tehničkog drveta bez čvorova, ove izdanke je neophodno redovno uklanjati dok su još mali i zeljasti. Ovaj postupak se naziva pinciranje ili zakidanje.
Pinciranje se obavlja ručno, jednostavnim odlamanjem ili otiranjem mladih izdanaka dok su još dugi svega nekoliko centimetara. U ovoj fazi, oni se lako uklanjaju bez stvaranja velikih rana i bez potrebe za alatom. Ako se zakasni i izdanci odrvene, moraju se ukloniti makazama, što ostavlja male ožiljke (buduće čvorove) na stablu. Zato je redovnost ključna.
Ovaj posao treba obavljati svakih 7 do 10 dana tokom perioda najbržeg rasta. Obilaskom zasada i redovnim uklanjanjem ovih izdanaka osigurava se da stablo ostane potpuno glatko i čisto do željene visine. Na ovaj način se sva energija rasta usmerava u debljanje i visinski prirast glavnog stabla, umesto u razvoj nepotrebnih bočnih grana. Ovo je radno intenzivan, ali apsolutno neophodan korak u proizvodnji kvalitetne oblovine.
Pinciranje se sprovodi do visine do koje želimo da stablo bude čisto, na primer do 4, 5 ili 6 metara. Iznad te visine, drvetu se dozvoljava da formira grane i razvije krošnju. Ovaj jednostavan, ali redovan posao direktno utiče na tržišnu vrednost budućeg drveta, jer su trupci bez čvorova neuporedivo vredniji u drvnoj industriji.
Radikalno orezivanje za dekorativne listove („Coppicing“)
Jedna zanimljiva tehnika orezivanja primenjuje se kada se paulovnija uzgaja isključivo zbog svojih dekorativnih, ogromnih listova. Ova tehnika se naziva „coppicing“ ili orezivanje do panja. Postupak je sličan „čepovanju“, ali se ponavlja svake godine. Svakog proleća, pre početka vegetacije, celokupno stablo se seče do osnove, ostavljajući samo niski panj.
Ovakvo radikalno orezivanje tera biljku da svu svoju energiju iz korena usmeri u rast novih, snažnih izdanaka. Budući da biljka ne mora da troši energiju na održavanje velikog stabla i krošnje, novi izdanci rastu izuzetno brzo i formiraju listove koji mogu biti i do dva do tri puta veći od onih na neorezanim stablima, dostižući prečnik i do 60-70 cm. Ovako tretirana paulovnija stvara spektakularan, tropski izgled u vrtu.
Važno je napomenuti da drvo orezivano na ovaj način neće cvetati. Cvetni pupoljci se kod paulovnije formiraju na dvogodišnjem drvetu, a pošto se svake godine uklanjaju svi izdanci iz prethodne sezone, biljka nikada ne dostigne fazu u kojoj može da formira cvetove. Stoga je ova tehnika pogodna samo za one kojima je primarni cilj veličina i dekorativnost lišća.
Iz panja obično izbije više izdanaka. Može se ostaviti samo jedan, najjači, koji će dostići najveću visinu i imati najveće listove. Alternativno, može se ostaviti nekoliko izdanaka kako bi se formirao grmoliki izgled. Ovako tretirane biljke zahtevaju veoma plodno zemljište i obilno zalivanje kako bi podržale tako intenzivan godišnji rast.
