Obezbeđivanje optimalne količine svetlosti jedan je od najvažnijih preduslova za uspešan uzgoj, zdravlje i obilno cvetanje niske kamenite žbunje, litodore difuze. Kao biljka poreklom iz sunčanih, otvorenih staništa jugozapadne Evrope, litodora je heliofit, što znači da voli sunce i da joj je ono neophodno za pravilan razvoj. Adekvatna izloženost sunčevoj svetlosti direktno utiče na proces fotosinteze, stvaranje energije, kompaktnost rasta i, što je baštovanima najvažnije, na intenzitet i brojnost njenih prelepih plavih cvetova. Pogrešan odabir lokacije u pogledu svetlosnih uslova najčešći je razlog zašto ova biljka ne ispunjava očekivanja.
Idealna pozicija za litodoru je mesto koje dobija najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti dnevno, posebno tokom jutarnjih i ranih popodnevnih časova. Jutarnje sunce je manje intenzivno i omogućava biljci da efikasno obavlja fotosintezu bez rizika od ožegotina. Puno sunca podstiče biljku da razvije gust, kompaktan i nizak rast, formirajući atraktivan pokrivač tla. U ovakvim uslovima, cvetanje će biti najobilnije, a boja cvetova najintenzivnija, stvarajući spektakularan vizuelni efekat u vrtu.
Iako je ljubitelj sunca, litodora može tolerisati i delimičnu senku, naročito u veoma toplim klimatskim uslovima. U regionima sa vrelim i suvim letima, popodnevna senka može čak biti i korisna, jer štiti biljku od stresa i prekomernog isušivanja. Međutim, važno je razumeti da „delimična senka“ podrazumeva najmanje četiri sata direktnog sunca dnevno. Ukoliko je biljka posađena na mestu sa manje svetlosti od toga, posledice će biti vidljive.
Sadnja u potpunoj senci se nikako ne preporučuje. U takvim uslovima, litodora će se boriti za opstanak. Njen rast će postati izdužen, etioliran i neugledan, jer će biljka pokušavati da „dohvati“ svetlost. Lišće će biti ređe i bleđe, a cvetanje će biti veoma slabo ili će u potpunosti izostati. Pored toga, biljke koje rastu u senci su podložnije gljivičnim oboljenjima zbog veće vlažnosti i slabije cirkulacije vazduha.
Uticaj sunčeve svetlosti na cvetanje
Direktna veza između količine sunčeve svetlosti i obilja cvetanja kod litodore je neosporna. Sunčeva svetlost je pokretač fotosinteze, procesa kojim biljka pretvara svetlosnu energiju u hemijsku energiju u obliku šećera. Ovi šećeri su osnovno „gorivo“ za sve životne funkcije biljke, uključujući rast i reprodukciju, odnosno cvetanje. Što više svetlosti biljka dobije (do optimalnog nivoa), to će više energije proizvesti i uskladištiti, što joj omogućava da formira veći broj cvetnih pupoljaka.
Na lokacijama sa punim suncem, gde biljka dobija više od šest sati direktne svetlosti, cvetanje litodore je najspektakularnije. Cvetovi će u potpunosti prekriti zeleno lišće, stvarajući gust tepih intenzivno plave boje. Pored kvantiteta, svetlost utiče i na kvalitet cvetova. Boja će biti zasićenija i vibrantnija, a cvetovi će biti krupniji i dugotrajniji. Biljka koja ima dovoljno energije može da održi duži period cvetanja, često sa ponovljenim, mada slabijim, cvetanjem tokom leta.
U uslovima delimične senke, cvetanje će biti primetno smanjeno. Biljka će i dalje cvetati, ali cvetovi će biti ređi, raspoređeni uglavnom na onim delovima koji dobijaju najviše sunca. Ukupni vizuelni efekat neće biti tako impresivan kao kod biljaka na punom suncu. Smanjena količina svetlosti primorava biljku da više energije ulaže u rast listova i izduživanje stabljika kako bi povećala površinu za upijanje svetlosti, a manje energije ostaje za reproduktivne procese.
U dubokoj senci, litodora retko kada cveta. Čak i ako uspe da formira poneki cvetni pupoljak, on će verovatno biti mali, bled i neće se u potpunosti otvoriti. Nedostatak direktne svetlosti je jasan signal biljci da uslovi nisu povoljni za reprodukciju i ona svu svoju ograničenu energiju usmerava na preživljavanje i vegetativni rast. Zbog toga, ako je vaš primarni cilj uživanje u prelepim plavim cvetovima, odabir najsunčanije moguće lokacije je apsolutni imperativ.
Prilagođavanje na različite klimatske uslove
Potrebe za svetlošću litodore mogu se neznatno razlikovati u zavisnosti od klimatske zone u kojoj se uzgaja. U severnijim, hladnijim klimama sa kraćim letima i manje intenzivnim suncem, apsolutno je neophodno posaditi litodoru na najtoplije i najsunčanije mesto u vrtu. Položaj okrenut ka jugu ili jugozapadu, koji dobija sunce tokom celog dana, biće idealan. U ovim uslovima, rizik od ožegotina je minimalan, a maksimalna izloženost suncu je potrebna da bi biljka sakupila dovoljno energije za rast i cvetanje.
Nasuprot tome, u južnijim, toplijim i sušnijim klimatskim uslovima, kao što su mediteranski regioni, zahtevi za svetlošću se blago menjaju. Iako biljka i dalje voli sunce, prejako popodnevno sunce tokom vrelih letnjih meseci može izazvati stres. U ovim regionima, idealna pozicija je ona koja dobija obilje jutarnjeg sunca, ali je zaštićena od najjačeg popodnevnog sunca laganom senkom drveta, višeg grma ili samog objekta. Ova zaštita pomaže u smanjenju gubitka vode transpiracijom i sprečava ožegotine na listovima.
Na visinskim područjima, gde je sunčevo zračenje jače i intenzivnije, takođe treba biti oprezan. Iako su temperature možda niže, UV zračenje je jače. Slično kao u toplim klimama, blaga zaštita tokom najintenzivnijeg dela dana može biti korisna, posebno za mlade, tek posađene biljke dok se ne aklimatizuju. Pravilno malčiranje u ovim uslovima takođe pomaže da se koren održi hladnijim i vlažnijim, smanjujući stres od jakog sunca.
Bez obzira na klimatsku zonu, važno je posmatrati reakciju biljke na odabranu lokaciju. Ako listovi izgledaju izbledelo, žućkasto ili imaju znake ožegotina, to može biti znak da je sunce prejako. Ako biljka izgleda izduženo, sa retkim listovima i slabim cvetanjem, to je jasan pokazatelj da joj nedostaje svetlosti. Prilagođavanje uslovima i, ako je potrebno, presađivanje biljke na adekvatniju lokaciju, ključno je za njen dugoročni uspeh.
Simptomi nedostatka i viška svetlosti
Prepoznavanje simptoma neadekvatne svetlosti ključno je za pravovremenu korekciju uslova uzgoja. Nedostatak svetlosti je češći problem i njegovi simptomi su prilično očigledni. Prvi znak je etiolacija – biljka počinje da raste izduženo, sa neuobičajeno dugim internodijama (razmakom između listova) na stabljikama. Ovo je instinktivni pokušaj biljke da se „protegne“ ka izvoru svetlosti. Umesto gustog i kompaktnog pokrivača, dobija se retka i neugledna biljka.
Drugi jasan simptom nedostatka svetlosti je promena u boji i veličini listova. Listovi mogu postati veći nego što je uobičajeno, ali će njihova boja biti bleđa, svetlozelena, umesto karakteristične tamnozelene. Biljka povećava površinu lista kako bi maksimizirala apsorpciju ograničene svetlosti. Najdramatičniji efekat nedostatka svetlosti je, naravno, na cvetanju. Kao što je već pomenuto, cvetanje će biti drastično smanjeno ili će potpuno izostati, što je glavni razlog razočarenja mnogih baštovana.
Iako ređe, litodora može pokazati i simptome viška svetlosti, odnosno stresa od prejakog sunca. Ovo se dešava uglavnom u ekstremno toplim i suvim uslovima, ili ako se biljka koja je rasla u senci naglo premesti na direktno sunce. Simptomi uključuju ožegotine na listovima, koje izgledaju kao bele, žute ili smeđe isušene mrlje. Vrhovi i ivice listova mogu postati smeđi i krti. U nekim slučajevima, cela biljka može dobiti izbledelu, žućkastu nijansu, što ukazuje na hronični stres.
U uslovima prevelike toplote i sunca, biljka će takođe pokazivati znake venuća tokom najtoplijeg dela dana, čak i ako u zemlji ima dovoljno vlage. Ovo je mehanizam za smanjenje gubitka vode. Iako se biljka obično oporavi tokom večeri, konstantno izlaganje ovakvom stresu je slabi. Rešenje je ili obezbeđivanje popodnevne senke ili presađivanje na lokaciju koja bolje odgovara njenim potrebama.
