Orezivanje i podrezivanje alžirskog bršljana nisu samo estetski postupci, već i ključne mere nege koje doprinose zdravlju, gustini i vitalnosti biljke. Iako ova puzavica ima prirodnu tendenciju da raste bujno, bez redovnog orezivanja može postati neuredna, izdužena i retka u osnovi. Pravilnim i pravovremenim skraćivanjem izdanaka podstičemo grananje, kontrolišemo veličinu i oblik biljke, uklanjamo stare i oštećene delove i čak je možemo podmladiti. Mnogi početnici se plaše orezivanja, misleći da će naškoditi biljci, ali alžirski bršljan izuzetno dobro podnosi rez i na njega reaguje snažnim novim rastom. Ovladavanje tehnikama orezivanja pretvoriće vaš bršljan u gust, kompaktan i impresivan zeleni ukras.
Glavni cilj orezivanja je podsticanje bokorenja, odnosno grananja. Kada se vrh izdanka odseče, uklanja se takozvana vršna dominacija, što signalizira bočnim pupoljcima ispod reza da počnu da rastu. Umesto jednog dugačkog izdanka, na taj način dobijamo dva ili više novih, kraćih izdanaka. Ponavljanjem ovog procesa na celoj biljci postiže se gusta i kompaktna forma, umesto nekoliko dugih, golih „lijana“. Ovo je posebno važno kod mladih biljaka kako bi se od samog početka formirala dobra osnova.
Orezivanje takođe služi za održavanje željene veličine i oblika biljke. Alžirski bršljan može biti prilično invazivan i brzo prekriti velike površine, penjući se tamo gde nije poželjno, kao što su oluci, prozori ili druge biljke. Redovnim podrezivanjem držimo njegov rast pod kontrolom i usmeravamo ga u željenom pravcu. Bilo da ga gajite kao pokrivač tla, na zidu ili u visećoj korpi, orezivanje vam omogućava da ga oblikujete prema svojim potrebama i prostoru.
Pored formativnog, orezivanje ima i sanitarnu ulogu. Uklanjanje svih suvih, oštećenih, bolesnih ili isprepletenih grana poboljšava cirkulaciju vazduha unutar krošnje, što smanjuje rizik od pojave gljivičnih oboljenja. Takođe, uklanjanjem starih i iscrpljenih delova, energija biljke se preusmerava na rast novih, zdravih izdanaka. Povremeno radikalnije orezivanje može čak i podmladiti staru, proređenu biljku i vratiti joj stari sjaj.
Značaj i ciljevi orezivanja
Osnovni značaj orezivanja leži u kontroli rasta. Bez intervencije, alžirski bršljan će rasti neograničeno, šaljući dugačke izdanke u potrazi za osloncem i svetlošću. Dok ovo može biti poželjno u nekim situacijama, u većini vrtova i enterijera takav nekontrolisan rast postaje problem. Orezivanjem se postavlja granica, definiše prostor koji biljka sme da zauzme i sprečava se njeno širenje na neželjena mesta. Time se održava uredan i negovan izgled zelene površine.
Drugi važan cilj je postizanje gustine. Kao što je već objašnjeno, sečenjem vrhova stimuliše se grananje. Ovo je ključno za postizanje efekta gustog zelenog zida ili raskošne viseće biljke. Biljka koja se redovno orezuje imaće mnogo više listova na manjoj površini, što je čini vizuelno atraktivnijom. Zanemarena biljka, s druge strane, često postaje gola i drvenasta u osnovi, dok su listovi koncentrisani samo na vrhovima dugačkih izdanaka.
Orezivanje takođe poboljšava zdravlje biljke. Uklanjanjem slabih i oštećenih grana, kao i onih koje rastu unakrsno i taru se jedna o drugu, otvaraju se rane koje mogu biti ulazna vrata za infekcije. Proređivanjem previše guste mase lišća omogućava se bolje strujanje vazduha, što pomaže da se listovi brže suše i smanjuje se rizik od bolesti poput pepelnice ili pegavosti lišća. Orezivanje je, dakle, važna preventivna mera.
Konačno, orezivanje je i način za razmnožavanje. Odsečeni zdravi izdanci ne moraju se baciti. Oni predstavljaju idealan materijal za reznice, od kojih se mogu lako ožiliti nove biljke. Na taj način, od jedne biljke, redovnim održavanjem, možete dobiti mnoštvo novih sadnica za sebe ili za poklon. Svako orezivanje je prilika da se proširi kolekcija i podeli lepota alžirskog bršljana.
Najbolje vreme za orezivanje
Najbolje vreme za glavno, jače orezivanje alžirskog bršljana je kasna zima ili rano proleće, pre nego što počne intenzivan prolećni rast. Orezivanje u ovom periodu, dok je biljka još u fazi mirovanja, minimalno je stresno za nju. Uklanjanjem viška grana pre početka vegetacije, sva energija biljke se usmerava u razvoj novih izdanaka na preostalim delovima. Takođe, u ovom periodu je lakše videti strukturu biljke jer lišće nije toliko gusto.
Manja, korektivna orezivanja i pinciranje (zakidanje vrhova) mogu se obavljati tokom cele sezone rasta, od proleća do kasnog leta. Ukoliko primetite da neki izdanak raste previše brzo ili u pogrešnom smeru, možete ga slobodno skratiti. Redovno zakidanje vrhova tokom leta je odličan način za kontinuirano podsticanje gustine i održavanje željenog oblika bez potrebe za drastičnim rezom.
Treba izbegavati jače orezivanje u kasnu jesen. Rez u ovom periodu može stimulisati rast novih, nežnih izdanaka koji neće imati dovoljno vremena da sazru i očvrsnu pre dolaska zime i mrazeva. Takvi izdanci su podložni smrzavanju, što može oštetiti biljku i nepotrebno je iscrpeti pred period mirovanja. U jesen je dozvoljeno samo uklanjanje suvih, slomljenih ili bolesnih grana.
Ukoliko je potrebno izvršiti radikalno orezivanje radi podmlađivanja stare biljke, to se takođe radi isključivo u rano proleće. Ovakav drastičan rez predstavlja veliki šok za biljku, ali ako se uradi pre početka vegetacije, biljka će imati celu sezonu rasta pred sobom da se oporavi i formira novu, bujnu krošnju. Orezivanje u bilo koje drugo doba godine može ugroziti njen oporavak.
Alati i tehnike orezivanja
Za uspešno orezivanje neophodan je pravi alat. Najvažnije je da alat bude oštar i čist. Tupi alat gnječi i kida tkivo biljke, praveći neravne rezove koji teže zarastaju i podložniji su infekcijama. Oštar alat, poput kvalitetnih voćarskih makaza, pravi čist i precizan rez. Za tanje i mekše izdanke dovoljne su i manje, precizne makaze, dok su za deblje, drvenaste grane potrebne jače makaze sa dve oštrice.
Pre svake upotrebe, alat obavezno dezinfikujte. To se najlakše radi brisanjem oštrica krpom natopljenom u alkohol ili denaturisani špiritus. Dezinfekcija je ključna kako se potencijalne bolesti ne bi prenosile sa jedne biljke na drugu, ili čak sa jednog dela biljke na drugi. Ovo je posebno važno ako ste prethodno orezivali bolesnu biljku.
Osnovna tehnika orezivanja podrazumeva pravljenje reza neposredno iznad lista ili pupoljka. Rez treba da bude blago ukošen, sa nagibom suprotnim od pupoljka, kako se voda ne bi zadržavala na rezu i izazivala truljenje. Prilikom skraćivanja izdanka, birajte pupoljak koji je okrenut u smeru u kojem želite da raste nova grana. Na taj način možete usmeravati i oblikovati rast biljke.
Prilikom orezivanja, uvek prvo uklonite sve što je očigledno problematično: suve, slomljene, bolesne ili oštećene grane. Odsecite ih sve do zdravog dela. Zatim uklonite grane koje se ukrštaju, taru jedna o drugu ili rastu ka unutrašnjosti biljke. Tek nakon ovog „čišćenja“, pristupite skraćivanju zdravih izdanaka kako biste postigli željeni oblik i gustinu.
Formativno orezivanje za gustinu i oblik
Formativno orezivanje je ključno kod mladih biljaka alžirskog bršljana kako bi se od samog početka uspostavila dobra struktura i gustina. Odmah nakon sadnje, preporučuje se da se svi postojeći izdanci skrate za otprilike jednu trećinu. Iako ovo može delovati drastično, ovaj početni rez će snažno stimulisati biljku da se grana iz osnove, umesto da nastavi da raste kao nekoliko dugačkih, pojedinačnih grana. Time se postavlja temelj za buduću gustu formu.
Tokom prve i druge godine rasta, nastavite sa redovnim pinciranjem, odnosno zakidanjem vrhova najdužih izdanaka. Svaki put kada izdanak dostigne dužinu od 20-30 centimetara, jednostavno mu vrhovima prstiju ili malim makazama otkinite sam vrh sa par najmlađih listova. Svaki takav rez će rezultirati pojavom dva ili više bočnih izdanaka, čime se biljka postepeno popunjava i postaje sve gušća.
Kada orezujete bršljan koji se penje uz zid ili ogradu, trudite se da usmeravate rast tako da se pokrije cela površina. Grane koje rastu previše u jednom smeru skratite kako biste podstakli rast u širinu. Ne plašite se da odrežete i duže komade ako je potrebno da se popune praznine u donjim delovima. Odsečene grane se čak mogu iskoristiti i uplesti u donje delove potpore kako bi se stvorio gušći izgled.
Kod bršljana u visećim saksijama, cilj je postići loptastu, bujnu formu sa gustim zavesama izdanaka. Redovno skraćujte izdanke koji postanu predugački i retki. Ne dozvolite da svi izdanci vise samo na dole; neke usmerite da rastu i preko ivica saksije kako bi prekrili i gornju površinu. Redovnim podrezivanjem svih izdanaka na različite dužine postići ćete puniji i dinamičniji izgled.
Podmlađivanje starijih biljaka radikalnim rezom
Vremenom, čak i uz redovnu negu, starije biljke alžirskog bršljana mogu postati proređene, sa golim i drvenastim stabljikama u osnovi i lišćem koncentrisanim samo na krajevima. U takvim slučajevima, kada redovno orezivanje više ne daje željene rezultate, može se pribeći radikalnom orezivanju radi podmlađivanja. Ovaj postupak podrazumeva drastično skraćivanje svih grana kako bi se biljka naterala da izbije nove, mlade izdanke iz osnove.
Najbolje vreme za ovakav drastičan zahvat je rano proleće, pre početka vegetacije. Oštrim i čistim makazama, odrežite sve izdanke biljke na visinu od samo 10-15 centimetara od osnove ili zemlje. Iako će biljka nakon ovoga izgledati ogoljeno i uništeno, ne treba brinuti. Ako je korenov sistem zdrav, biljka poseduje dovoljno rezervne energije da pokrene rast iz uspavanih pupoljaka na preostalim delovima stabljike.
Nakon radikalnog reza, nega biljke je ključna za njen uspešan oporavak. Pošto biljka nema lišće, njene potrebe za vodom su značajno smanjene. Zalivajte umereno, tek toliko da zemlja bude blago vlažna, kako ne bi došlo do truljenja korena. Kada se pojave prvi novi izdanci, možete početi sa blagom prihranom đubrivom bogatim azotom kako biste podržali novi rast.
Kako novi izdanci budu rasli, počnite sa formativnim orezivanjem i pinciranjem od samog početka. Skraćujte ih redovno kako biste podstakli grananje i izgradili novu, gustu i kompaktnu formu. Za nekoliko meseci, biljka će se u potpunosti oporaviti i izgledati mlađe, zdravije i bujnije nego pre orezivanja. Ovaj postupak može produžiti životni vek biljke za mnogo godina.
