Prezimljavanje alžirskog bršljana je ključan proces koji zahteva posebnu pažnju, jer ova biljka, iako srodna našem domaćem bršljanu, potiče iz blažih klimatskih uslova severne Afrike i Mediterana. Njegova otpornost na niske temperature je ograničena, pa način na koji će preživeti zimu zavisi od toga da li se gaji na otvorenom ili u saksiji, kao i od specifičnih mikroklimatskih uslova. Pravilna priprema za period mirovanja osigurava ne samo opstanak biljke, već i njenu vitalnost i bujan rast narednog proleća. Zanemarivanje priprema za zimu može dovesti do ozbiljnih oštećenja od mraza, pa čak i do potpunog propadanja biljke. Zbog toga je važno na vreme preduzeti odgovarajuće korake.
Alžirski bršljan se smatra poluotpornim, što znači da može podneti kratkotrajne i blage mrazeve, ali duži periodi sa temperaturama znatno ispod nule mogu biti fatalni. Generalno, smatra se da može izdržati temperature do oko -5°C, mada neke sorte mogu biti i nešto otpornije. U kontinentalnim klimatskim uslovima, gde su zime oštre i sa dugotrajnim mrazom, gajenje na otvorenom bez zaštite je rizično i često neuspešno. Zbog toga se u takvim područjima preporučuje gajenje u saksijama koje se tokom zime mogu uneti u zaštićen prostor.
Priprema za zimu ne počinje sa prvim mrazom, već mnogo ranije, tokom jeseni. Biljka koja ulazi u zimu zdrava, jaka i dobro hidrirana ima mnogo veće šanse da preživi. To znači da je tokom jeseni potrebno postepeno smanjivati zalivanje i u potpunosti prekinuti sa prihranom. Đubrenje u jesen podstiče rast novih, nežnih izdanaka koji nisu dovoljno zreli da prežive mraz, čime se biljka nepotrebno iscrpljuje.
Zaštita biljaka posađenih u vrtu fokusira se pre svega na zaštitu korenovog sistema, koji je najosetljiviji deo biljke. Nadzemni delovi mogu pretrpeti oštećenja od mraza, ali ako koren preživi, biljka će se na proleće najverovatnije oporaviti i poterati nove izdanke. Postoji nekoliko metoda za zaštitu korena koje su jednostavne za primenu, a mogu značiti razliku između života i smrti biljke.
Priprema biljke za zimu na otvorenom
Priprema alžirskog bršljana posađenog u vrtu za zimu počinje već krajem leta. Potrebno je postepeno smanjivati intenzitet nege kako bi se biljka pripremila za period mirovanja. Krajem avgusta ili početkom septembra, treba prestati sa bilo kakvim orezivanjem koje podstiče novi rast. Takođe, kao što je već pomenuto, prihrana se u potpunosti obustavlja kako bi se biljci omogućilo da sazri i ojača postojeća tkiva pre dolaska niskih temperatura.
Jedna od važnih mera je osigurati da biljka uđe u zimu dobro hidrirana, ali ne u previše vlažnom tlu. Tokom jeseni, pre jakih mrazeva, biljku treba još jednom temeljno zaliti, posebno ako je jesen bila suva. Dobro hidrirana biljka lakše podnosi isušivanje koje izazivaju zimski vetrovi i mraz. Međutim, nakon toga, zalivanje se prekida, jer bi previše vlage u kombinaciji sa smrznutim tlom dovelo do oštećenja i truljenja korena.
Uklanjanje suvog i bolesnog lišća pre zime je korisna sanitarna mera. Time se smanjuje potencijalni izvor zaraze i mesto gde se mogu sakriti prezimljujući oblici štetočina. Čisto okruženje oko biljke doprinosi njenom boljem zdravstvenom stanju. Ukoliko je bršljan formirao gust pokrivač, lagano ga protresite kako bi opalo suvo lišće i omogućila bolja cirkulacija vazduha.
Poslednji korak pre primene fizičke zaštite je provera stabilnosti biljke, posebno ako se penje uz neku strukturu. Jaki zimski vetrovi i težina snega mogu oštetiti ili pokidati grane. Ukoliko je potrebno, dodatno pričvrstite glavne grane za oslonac kako biste sprečili oštećenja. Mlade i tek posađene biljke su posebno osetljive i zahtevaju najviše pažnje tokom prve zime.
Zaštita korenovog sistema
Korenov sistem je najvitalniji deo biljke tokom zime, i njegova zaštita je prioritet. Najefikasniji način da se zaštiti koren od smrzavanja je malčiranje. Nakon što se tlo blago ohladi, ali pre nego što se potpuno smrzne, oko osnove biljke treba naneti debeo sloj organskog malča. Za to se može koristiti suvo lišće, slama, borove iglice, kora drveta ili kompost. Sloj malča treba da bude debljine najmanje 10-15 centimetara.
Malč deluje kao izolator, sprečavajući duboko smrzavanje tla i štiteći koren od ekstremnih temperaturnih oscilacija. On takođe pomaže u očuvanju vlage u zemljištu i sprečava rast korova u proleće. Važno je da se malč ne nanosi direktno uz stabljiku biljke, već da se ostavi mali prsten slobodnog prostora kako bi se sprečilo truljenje usled zadržavanja vlage.
Pored malčiranja, nadzemni delovi biljke, posebno oni mlađi i niži, mogu se zaštititi agrotekstilom (agril folijom). Ovaj materijal je propustan za vazduh i svetlost, ali pruža zaštitu od oštrog mraza i hladnog vetra za nekoliko stepeni. Agrotekstil se može labavo prebaciti preko biljke i pričvrstiti za tlo kamenjem ili kočićima. Nikada ne treba koristiti plastičnu foliju, jer ona ne dozvoljava biljci da „diše“, što dovodi do kondenzacije, vlaženja i smrzavanja.
U područjima sa obilnim snežnim padavinama, sneg može biti najbolji prirodni izolator. Sloj snega štiti i koren i niže delove biljke od vetra i ekstremno niskih temperatura. Zbog toga, ukoliko sneg napada, nemojte ga uklanjati sa biljaka, osim ako postoji opasnost od lomljenja grana zbog prevelike težine. Prirodni snežni pokrivač često pruža bolju zaštitu od bilo koje veštačke metode.
Prezimljavanje bršljana u saksijama
Alžirski bršljan gajen u saksijama je znatno osetljiviji na niske temperature od onog posađenog u vrtu. Koren u saksiji je izložen hladnoći sa svih strana i može se smrznuti mnogo brže i na višim temperaturama nego koren u zemlji. Zbog toga je u kontinentalnoj klimi neophodno uneti saksije u zaštićen prostor pre prvih jakih mrazeva, obično krajem oktobra ili početkom novembra.
Idealno mesto za prezimljavanje je svetla i prohladna prostorija, gde se temperatura kreće između 5 i 10°C. To može biti negrejani hodnik, svetli podrum, garaža sa prozorom ili zastakljena terasa. Važno je da prostorija bude svetla, jer alžirski bršljan i zimi zadržava listove i potrebna mu je svetlost, mada u manjoj meri. Izbegavajte tople i suve dnevne sobe, jer visoka temperatura i niska vlažnost mogu iscrpeti biljku i podstaći napad crvenog pauka.
Pre unošenja u zatvoren prostor, saksiju i biljku treba detaljno pregledati. Proverite da li na biljci ima štetočina i, ako ih ima, tretirajte je odgovarajućim sredstvom pre unošenja unutra kako biste sprečili širenje na druge sobne biljke. Takođe, očistite saksiju spolja i uklonite sve suve listove sa površine zemlje. Ovo je dobra prilika i da se biljka blago oreže kako bi se smanjila njena masa i olakšalo smeštanje.
Ukoliko nemate adekvatnu prohladnu prostoriju, a morate uneti biljku u toplu sobu, potrudite se da joj obezbedite što više svetlosti i povećate vlažnost vazduha. Postavite je pored najsvetlijeg prozora, ali dalje od radijatora. Redovno je orošavajte i postavite saksiju na podmetač sa vlažnim kamenčićima. Iako ovo nisu idealni uslovi, uz dodatnu negu, biljka može preživeti zimu i u toplijem prostoru.
Nega tokom zimskog perioda mirovanja
Tokom zimskog mirovanja, bilo da je biljka napolju pod zaštitom ili unutra u prohladnoj prostoriji, njene životne funkcije su svedene na minimum. Shodno tome, i nega mora biti minimalna. Najvažnije pravilo je drastično smanjiti zalivanje. Prekomerno zalivanje tokom zime je najčešći uzrok propadanja biljaka jer dovodi do truljenja korena u hladnoj i vlažnoj zemlji.
Biljke u saksijama koje zimuju unutra treba zalivati tek kada se gornjih nekoliko centimetara supstrata potpuno osuši. U zavisnosti od temperature i vlažnosti prostorije, to može biti jednom u dve, tri, pa čak i četiri nedelje. Uvek koristite malu količinu vode, tek toliko da se supstrat blago navlaži, a ne da se potpuno natopi. Biljke koje su ostale napolju, pod malčem, uglavnom nije potrebno dodatno zalivati, jer im je dovoljna vlaga iz zimskih padavina.
Kao što je već rečeno, prihranjivanje se u potpunosti obustavlja tokom celog zimskog perioda. Biljka ne raste aktivno i ne može da iskoristi hranljive materije. Bilo kakvo dodavanje đubriva u ovom periodu samo bi opteretilo biljku i povećalo koncentraciju soli u zemljištu, što može oštetiti koren. Sa prihranom se počinje tek na proleće, kada se pojave prvi znaci novog rasta.
Povremeno proveravajte stanje biljke tokom zime. Kod biljaka koje zimuju unutra, proveravajte da li ima znakova štetočina, posebno crvenog pauka. Uklanjajte pojedinačne suve ili požutele listove koji se mogu pojaviti. Kada prođe opasnost od jakih mrazeva, obično u aprilu, biljke iz saksija se mogu postepeno iznositi napolje. Prvo ih nekoliko dana držite u senci kako bi se postepeno prilagodile na jaču svetlost i spoljne uslove pre nego što ih vratite na njihovo stalno mesto.
