Beli bor je vrsta izvanredno prilagođena hladnim klimatskim uslovima, te njegovo prezimljavanje u umerenim kontinentalnim područjima uglavnom ne predstavlja problem za odrasla, dobro ukorenjena stabla. Njegova genetska otpornost na niske temperature, koja mu omogućava da preživi i ekstremne mrazeve, jedna je od ključnih karakteristika koje ga čine tako rasprostranjenim. Ipak, mlade, tek zasađene biljke, kao i one koje se gaje u saksijama ili u uslovima koji odstupaju od idealnih, mogu biti osetljivije na zimske nedaće. Adekvatna priprema za period mirovanja ključna je za smanjenje potencijalnih oštećenja i osiguravanje da drvo dočeka proleće zdravo i spremno za novi ciklus rasta.
Priprema belog bora za zimu počinje već u kasno leto i jesen. Jedan od najvažnijih koraka je osiguravanje adekvatne hidratacije pre nego što se tlo smrzne. Jesenje zalivanje, posebno tokom suvih jeseni, od presudnog je značaja. Drvo koje uđe u zimu sa dovoljnom zalihom vlage u tkivima i u zemljištu oko korena mnogo će lakše podneti isušujući efekat zimskih vetrova i sunca. Ovo je posebno važno za zimzelene biljke koje transpirišu i gube vodu kroz iglice i tokom zime, za razliku od listopadnih vrsta. Dubinsko zalivanje krajem oktobra ili početkom novembra, pre prvih jačih mrazeva, pomaže u stvaranju rezerve vlage.
Takođe, u jesen treba prekinuti sa bilo kakvom prihranom, naročito đubrivima koja sadrže azot. Kasna primena azota stimuliše novi, nežan rast koji ne može da sazri i odrveni pre dolaska zime, te je zbog toga izuzetno podložan smrzavanju. Umesto toga, može se primeniti đubrivo sa povišenim sadržajem kalijuma, koji jača ćelijske zidove i pomaže biljci da se bolje pripremi za niske temperature. Čišćenje prostora oko stabla od opalog lišća i korova smanjuje skrovišta za glodare koji tokom zime mogu oštetiti koru mladih stabala.
Sloj organskog malča, nanesen oko osnove stabla u jesen, pruža višestruku zaštitu. Malč deluje kao izolator, ublažavajući ekstremne oscilacije temperature u zemljištu i štiteći koren od dubokog smrzavanja. Sloj kore drveta, sečke ili slame debljine 10-15 centimetara pomaže u očuvanju zimske vlage i sprečava pucanje tla usled smrzavanja i odmrzavanja. Važno je, kao i uvek, ostaviti mali prostor bez malča neposredno uz stablo kako bi se sprečilo zadržavanje vlage i truljenje kore.
Zaštita mladih sadnica
Mlade sadnice belog bora, posebno u prvoj i drugoj godini nakon sadnje, najosetljivije su na zimske uslove. Njihov korenov sistem još uvek nije dovoljno dubok i razgranat, a stablo i grane su tanji i podložniji oštećenjima. Zbog toga je njima potrebno posvetiti posebnu pažnju tokom pripreme za zimu. Pored jesenjeg zalivanja i malčiranja, koje je za njih obavezno, postoje i dodatne mere zaštite koje se mogu primeniti. Jedna od glavnih opasnosti za mlade biljke je težina mokrog i teškog snega, koji može saviti i polomiti grane, pa čak i deformisati ili slomiti glavno stablo.
Da bi se sprečila oštećenja od snega, grane mladih, uspravnih sorti mogu se labavo povezati kanapom ili mrežom, spiralno obmotavajući biljku od osnove ka vrhu. Na ovaj način se krošnja drži kompaktnom i sprečava se nakupljanje velikih količina snega na pojedinačnim granama. Važno je da vezivanje ne bude previše čvrsto kako se ne bi oštetila kora. Nakon što prođe opasnost od velikih snegova, u rano proleće, vezivo treba ukloniti kako bi se omogućio nesmetan rast. Redovno otresanje snega sa grana nakon svake veće padavine takođe može značajno pomoći.
Zimska ožegotina, uzrokovana kombinacijom sunca i vetra kada je tlo smrznuto, predstavlja ozbiljnu pretnju za mlade četinare. Iglice gube vodu, a biljka ne može da je nadoknadi, što dovodi do njihovog sušenja i smeđe boje. Da bi se mlada sadnica zaštitila, posebno ona posađena na otvorenom, vetrovitom i osunčanom mestu, može se postaviti privremeni zaslon ili vetrobran sa južne i jugozapadne strane. To može biti paravan od agrotekstila, jutane tkanine ili trske, postavljen na kolčeve zabodene u zemlju. Ova barijera će smanjiti direktno izlaganje zimskom suncu i isušujućem vetru.
Glodari, poput zečeva i miševa, tokom zima sa visokim snežnim pokrivačem često se hrane korom mladih voćaka i ukrasnog drveća, uključujući i borove. Oštećenje kore u vidu prstena oko stabla (prstenovanje) je obično fatalno za biljku. Da bi se to sprečilo, stablo mlade sadnice se može obmotati zaštitnom plastičnom mrežicom, spiralom ili drugim komercijalno dostupnim štitnicima. Zaštita treba da bude dovoljno visoka da premaši očekivanu visinu snežnog pokrivača. Ove mere su jednostavne za primenu, a mogu sačuvati život tek posađene biljke.
Prezimljavanje bora u saksijama
Gajenje belog bora u saksijama ili kontejnerima postavlja posebne izazove kada je reč o prezimljavanju. Za razliku od biljaka u vrtu, čiji je korenov sistem zaštićen velikom masom okolnog zemljišta, koren biljaka u saksijama izložen je mnogo bržim i ekstremnijim promenama temperature. Kada temperatura vazduha padne ispod nule, mala zapremina zemlje u saksiji brzo se smrzava, što može dovesti do ozbiljnog oštećenja ili potpunog izumiranja korena, čak i kod vrsta koje su inače otporne na mraz. Stoga, zaštita korenovog sistema je apsolutni prioritet.
Najjednostavniji način zaštite je ukopavanje saksije u zemlju u nekom zaštićenom delu vrta, na primer u povrtnjaku. Saksiju treba zakopati do gornje ivice, a površinu zemlje dodatno pokriti debelim slojem malča (lišće, slama). Na ovaj način, zemlja u vrtu deluje kao prirodni izolator i štiti koren od smrzavanja. Ako ukopavanje nije moguće, saksije se mogu grupisati jedna uz drugu, uz severni ili istočni zid kuće, kako bi bile zaštićene od zimskog sunca i vetra. Prostor između saksija se može ispuniti lišćem, slamom ili agrotekstilom kako bi se stvorila dodatna izolacija.
Još jedna efikasna metoda je „pakovanje“ saksije. Sama saksija se može umotati u više slojeva jutane tkanine, stiropora, kartona ili folije sa vazdušnim mehurićima. Ceo paket se zatim može staviti u veću kutiju ili sanduk, a prazan prostor ispuniti izolacionim materijalom. Važno je osigurati da drenažni otvori na dnu saksije ostanu prohodni kako ne bi došlo do zadržavanja vode. Nadzemni deo biljke, ukoliko je reč o osetljivijem kultivaru, može se zaštititi agrotekstilom, ali je kod osnovne vrste belog bora to retko potrebno.
Zalivanje tokom zime je takođe važno za biljke u saksijama. Iako su potrebe za vodom smanjene, supstrat se ne sme potpuno osušiti. Potrebno je povremeno, tokom perioda kada temperatura poraste iznad nule i supstrat se odmrzne, proveriti vlažnost i po potrebi malo zaliti. Unos biljaka u zagrejane prostorije se ne preporučuje, jer im je za prekid dormantnosti potreban period hladnoće. Negrejana garaža, podrum ili svetli hodnik gde temperatura ne pada znatno ispod nule može biti adekvatno sklonište za manje primerke ili osetljivije sorte.
Oštećenja od snega i leda
Sneg i led, iako deo zimske idile, mogu predstavljati ozbiljnu mehaničku pretnju za beli bor, posebno za njegove grane. Beli bor ima relativno krte grane koje se pod velikim teretom mogu lako saviti ili slomiti. Mokar, težak sneg je posebno opasan, jer se lepi za iglice i grane, rapidno povećavajući njihovu težinu. Lomljenje većih grana ne samo da narušava estetski izgled i simetriju drveta, već stvara i velike rane koje su podložne infekciji patogenima.
Najbolja prevencija je redovno i pažljivo otresanje snega sa grana, posebno nakon obilnih padavina. Ovo treba raditi dok je sneg još uvek rastresit, koristeći metlu ili dugačak štap. Udarce treba usmeriti odozdo prema gore, kako bi se grana podigla i oslobodila tereta. Treba izbegavati grube i snažne udarce koji bi mogli dodatno oštetiti zaleđenu i krtu granu. Ako se na granama već formirala ledena pokorica, bolje je ne dirati ništa, jer je u tom stanju rizik od lomljenja još veći. U tom slučaju, treba sačekati da temperatura poraste i da se led prirodno otopi.
Pored oštećenja od težine, ledene kiše mogu stvoriti debeli sloj leda na celom drvetu, što ga čini izuzetno teškim i krtim. U takvim situacijama, svaka intervencija je rizična i najbolje je prepustiti prirodi da uradi svoje. Nakon što sneg i led okopne, potrebno je pregledati drvo i izvršiti sanitarnu rezidbu. Sve polomljene ili napukle grane treba pažljivo odseći do osnove ili do zdravog dela, praveći gladak i čist rez. Oštre makaze za grane ili testera su neophodan alat za ovaj posao.
Dugoročno, pravilan odabir sadnog materijala i pravilno orezivanje tokom formiranja mogu smanjiti rizik od oštećenja. Treba izbegavati sadnju sorti sa uspravnim granama koje rastu pod oštrim uglom u odnosu na deblo, jer su takve veze slabe i podložne cepanju. Podsticanje razvoja snažne centralne vođice i pravilno raspoređenih skeletnih grana stvara stabilnu i otpornu strukturu drveta koja može bolje da izdrži teret snega i leda.
📷 Arnstein Rønning, CC BY 3.0, via Wikimedia Commons
