Lantana, sa svojim tropskim poreklom, ne poseduje prirodnu otpornost na niske temperature i mraz, što proces prezimljavanja čini ključnim izazovom za odgajivače u regionima sa umereno-kontinentalnom klimom. Dok se u toplijim krajevima može gajiti kao višegodišnji žbun, kod nas se najčešće tretira kao jednogodišnja biljka. Međutim, uz malo truda i znanja, moguće je uspešno sačuvati omiljene primerke tokom zime i uživati u njihovoj lepoti i narednih godina. Pravilna priprema biljke u jesen, odabir adekvatnog prostora za zimovanje i minimalna, ali ispravna nega tokom perioda mirovanja su presudni koraci koji osiguravaju da će se lantana u proleće probuditi zdrava i spremna za novu sezonu cvetanja.
Odluka o prezimljavanju se donosi pre prvih jesenjih mrazeva. Mraz može naneti nepopravljivu štetu biljci, pa je neophodno pratiti vremensku prognozu i reagovati na vreme. Idealno vreme za unošenje lantane u zatvoren prostor je kada noćne temperature počnu redovno da se spuštaju ispod 10 stepeni Celzijusa. Nagli prelazak iz toplog spoljašnjeg okruženja u hladniji zatvoreni prostor može izazvati stres i opadanje lišća, ali to je normalna reakcija i biljka se obično oporavi.
Pre samog unošenja, biljku je potrebno detaljno pripremiti. Ovo je ključan korak koji smanjuje rizik od unošenja štetočina i bolesti u zatvoreni prostor, gde se mogu lako razmnožiti i preneti na druge sobne biljke. Priprema uključuje detaljan pregled, orezivanje i eventualni preventivni tretman. Zanemarivanje ovog koraka može dovesti do ozbiljnih problema tokom zime, koji mogu ugroziti ne samo lantanu već i celu kolekciju biljaka.
Uspeh prezimljavanja u velikoj meri zavisi i od opšte kondicije biljke na kraju vegetacione sezone. Zdrava, snažna i dobro negovana biljka ima mnogo veće šanse da preživi zimski period mirovanja. Biljke koje su tokom leta bile oslabljene zbog bolesti, napada štetočina ili neadekvatne nege ulaze u zimu sa smanjenim rezervama energije i podložnije su propadanju. Zato je pravilna nega tokom cele godine najbolja priprema za uspešno prezimljavanje.
Priprema biljke za zimski period
Priprema lantane za prezimljavanje započinje nekoliko nedelja pre očekivanih prvih mrazeva. U tom periodu, potrebno je postepeno smanjivati zalivanje i potpuno prekinuti prihranu. Prestanak đubrenja signalizira biljci da je vreme da uspori rast i pripremi se za period mirovanja. Nastavak prihrane bi podstakao rast mladih, nežnih izdanaka koji su veoma osetljivi na niske temperature i teže bi preživeli zimu.
Sledeći korak je temeljan pregled biljke na prisustvo štetočina. Pažljivo treba pregledati naličje listova, pazuhe grana i sve skrivene delove biljke. Najčešće štetočine koje se mogu uneti unutra su bela mušica, lisne vaši i crveni pauk. Ukoliko se primeti bilo kakav znak zaraze, biljku je neophodno tretirati odgovarajućim insekticidom ili akaricidom pre unošenja. Preventivno prskanje insekticidnim sapunom ili uljem nima je takođe dobra praksa, čak i ako štetočine nisu vidljive golim okom.
Pre unošenja, preporučuje se orezivanje biljke. Grane treba skratiti za otprilike trećinu do polovinu njihove dužine. Ovim se smanjuje ukupna masa biljke, što olakšava njeno premeštanje i smeštaj. Orezivanjem se takođe uklanjaju potencijalno zaraženi ili oštećeni delovi, kao i precvetali cvetovi i seme. Biljka orezana na ovaj način lakše podnosi stres preseljenja i zahteva manje vode tokom zime. Drastičnije orezivanje je najbolje ostaviti za proleće.
Poslednji korak pre unošenja je čišćenje saksije i površinskog sloja zemlje. Ukloniti sve opale listove, korov i druge ostatke sa površine supstrata, jer oni mogu biti skrovište za štetočine i spore bolesti. Spoljnu stranu saksije takođe treba oprati kako bi se uklonila prljavština i eventualna jajašca insekata. Ovako pripremljena, čista i zdrava biljka je spremna za siguran boravak u zimskom skloništu.
Izbor prostora za prezimljavanje
Odabir adekvatnog prostora za prezimljavanje je od presudnog značaja za opstanak lantane. Idealan prostor mora ispuniti dva osnovna uslova: mora biti zaštićen od mraza i mora imati dovoljno svetlosti. Optimalna temperatura za prezimljavanje lantane je između 5 i 10 stepeni Celzijusa. Niže temperature mogu oštetiti biljku, dok više temperature mogu sprečiti ulazak u fazu mirovanja i podstaći slab, izdužen rast tokom zime.
Prostorija mora biti svetla. Iako je biljka u fazi mirovanja i njen metabolizam je usporen, svetlost je i dalje neophodna za održavanje minimalnih životnih funkcija. Svetla, negrejana garaža sa prozorom, zastakljena terasa, hladan hodnik ili svetli podrum su odlični izbori. Najbolja pozicija je blizu prozora okrenutog ka jugu ili zapadu. Ukoliko prirodna svetlost nije dovoljna, može se koristiti dodatno veštačko osvetljenje, poput fluorescentnih sijalica za biljke.
Prostorija takođe treba da ima dobru cirkulaciju vazduha kako bi se sprečila pojava buđi i gljivičnih oboljenja, koja su česta u vlažnim i ustajalim uslovima. Povremeno provetravanje prostorije, kada spoljna temperatura to dozvoljava, može biti veoma korisno. Treba izbegavati smeštanje biljke blizu izvora toplote, kao što su radijatori ili peći, jer suv i topao vazduh može isušiti biljku i podstaći pojavu štetočina poput crvenog pauka.
Pre smeštanja biljke, prostoriju treba očistiti i proveriti da li u njoj već postoje neki problemi sa štetočinama. Važno je obezbediti dovoljno prostora oko biljke kako bi vazduh mogao slobodno da struji. Ne treba je sabijati uz druge biljke, jer to povećava rizik od prenošenja bolesti i štetočina. Adekvatno odabran i pripremljen prostor značajno povećava šanse za uspešno prezimljavanje.
Nega tokom zimskog perioda
Nega lantane tokom zime je minimalna, ali zahteva pažnju. Najveća greška koju odgajivači prave je prekomerno zalivanje. Tokom perioda mirovanja, potrebe biljke za vodom su drastično smanjene. Supstrat treba održavati jedva vlažnim, skoro suvim. Zalivanje se obavlja retko, možda jednom u tri do četiri nedelje, i to samo sa malom količinom vode, tek toliko da se koren ne isuši u potpunosti. Pre svakog zalivanja, obavezno proveriti vlažnost supstrata – ako je iole vlažan na dodir, zalivanje treba odložiti.
Tokom zime, lantana će verovatno odbaciti veći deo ili čak sve svoje lišće. Ovo je potpuno normalna pojava i ne treba da bude razlog za brigu. To je prirodan način na koji biljka ulazi u duboko mirovanje i čuva energiju. Ne treba pokušavati da se to spreči pojačanim zalivanjem ili prihranom. Prihranjivanje je tokom zime strogo zabranjeno, jer bi to moglo prerano da probudi biljku i izazove iscrpljivanje njenih rezervi.
Povremeno treba pregledati biljku na prisustvo štetočina. U uslovima zatvorenog prostora, bez prirodnih neprijatelja, štetočine se mogu brzo razmnožiti. Posebnu pažnju treba obratiti na belu mušicu i crvenog pauka. Ukoliko se primeti njihov napad, treba odmah reagovati primenom odgovarajućih preparata. Takođe, treba uklanjati sve suve i odumrle delove kako bi se održala higijena i sprečila pojava bolesti.
Temperatura u prostoriji za prezimljavanje treba da bude stabilna. Treba izbegavati velike oscilacije, kao i izlaganje biljke promaji prilikom provetravanja. Strpljenje je ključno; biljka može izgledati beživotno i suvo tokom većeg dela zime, ali dok god su stabljike čvrste i nisu smežurane, postoje velike šanse da je živa i da će se na proleće uspešno probuditi.
Buđenje biljke u proleće
Proces buđenja lantane iz zimskog sna započinje kada prođe opasnost od jakih mrazeva i kada dani postanu duži i topliji, obično krajem marta ili početkom aprila. Prvi korak je postepeno povećavanje zalivanja. Kako se temperatura povećava, povećava se i aktivnost biljke, a time i njene potrebe za vodom. I dalje treba biti oprezan i ne preterivati, ali se razmaci između zalivanja skraćuju. U ovom periodu, biljku treba premestiti na najsvetlije moguće mesto u prostoriji.
Nakon nekoliko nedelja, kada se na granama počnu pojavljivati prvi sitni, zeleni pupoljci, vreme je za glavno prolećno orezivanje. Ovo je prilika da se biljka oblikuje i podmladi. Treba ukloniti sve suve, oštećene i slabe grane. Preostale zdrave grane treba skratiti za otprilike polovinu, režući iznad zdravog pupoljka. Ovo jako orezivanje podstiče snažno grananje iz osnove i rezultiraće gustom i kompaktnom biljkom sa obiljem cvetova.
Nakon orezivanja, idealno je vreme za presađivanje. Biljku treba izvaditi iz stare saksije, otresti što je više moguće stare zemlje sa korena i pregledati koren. Sve trule ili oštećene delove korena treba odseći. Biljka se sadi u svež, hranljiv supstrat, u saksiju iste ili neznatno veće veličine. Presađivanje obezbeđuje novu zalihu hranljivih materija i poboljšava drenažu, što je ključno za dobar start u novoj sezoni.
Nakon presađivanja i orezivanja, može se početi sa prihranom. U početku se koristi polovina preporučene doze đubriva za cvetnice, a zatim se postepeno prelazi na punu dozu kako biljka raste. Pre iznošenja napolje, biljku je neophodno postepeno privikavati na spoljašnje uslove (kaljenje). Tokom nedelju ili dve, biljka se iznosi napolje na nekoliko sati dnevno, postepeno povećavajući vreme i izloženost direktnom suncu. Tek nakon perioda kaljenja, lantana je spremna da se trajno iznese na svoje letnje stanište.
📷 Flickr / Szerző: Mauricio Mercadante / Licence: CC BY-NC-SA 2.0
