Da bi limunovo drvo raslo bujno, cvetalo obilno i donosilo sočne plodove, neophodna mu je redovna i izbalansirana ishrana. Gajenje u saksiji, iako praktično, ograničava pristup biljke prirodnim izvorima hraniva iz zemljišta, zbog čega u potpunosti zavisi od nas. Supstrat u saksiji se vremenom iscrpljuje, pa je redovno dodavanje hranljivih materija, odnosno đubrenje, apsolutno neophodno. Razumevanje koji su nutrijenti ključni za limun, kako odabrati pravo đubrivo i kada ga primenjivati, predstavlja temelj za postizanje maksimalnih rezultata. Pravilna ishrana ne samo da podstiče rast i rodnost, već i jača otpornost biljke na bolesti i štetočine.
Limun, kao i sve biljke, zahteva širok spektar hranljivih elemenata za svoj životni ciklus, koji se dele na makroelemente i mikroelemente. Makroelementi su potrebni u većim količinama, a najvažniji su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). Azot je ključan za vegetativni rast, odnosno za razvoj zelenih delova biljke – listova i grana. Fosfor igra vitalnu ulogu u razvoju korenovog sistema, cvetanju i formiranju semena. Kalijum je presudan za kvalitet plodova, njihovu krupnoću i sadržaj šećera, a takođe povećava opštu otpornost biljke na stres i bolesti.
Pored ova tri osnovna elementa, važni makroelementi su i kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) i sumpor (S). Kalcijum je bitan za izgradnju ćelijskih zidova, dok je magnezijum centralni atom u molekulu hlorofila i neophodan je za fotosintezu. Mikroelementi su potrebni u znatno manjim količinama, ali je njihov nedostatak jednako štetan. U ovu grupu spadaju gvožđe (Fe), mangan (Mn), cink (Zn), bakar (Cu), bor (B) i molibden (Mo). Svaki od njih ima specifičnu ulogu u enzimskim procesima i metabolizmu biljke.
Nedostatak bilo kog od ovih elemenata može dovesti do specifičnih simptoma i poremećaja u razvoju. Na primer, nedostatak azota se manifestuje kroz opšte žutilo listova, posebno starijih, i slab rast. Nedostatak fosfora može izazvati tamniju, plavičastu nijansu listova i slabo cvetanje. Nedostatak kalijuma se često vidi kao sušenje ivica listova. Posebno čest problem kod citrusa je nedostatak gvožđa, poznat kao hloroza, koji se prepoznaje po žutim listovima sa izraženom zelenom mrežom nerava.
Zbog ovako kompleksnih zahteva, ključno je obezbediti biljci izbalansiranu ishranu koja sadrži sve neophodne elemente. Upotreba đubriva koja su specijalno formulisana za potrebe citrusa je najbolji način da se to postigne. Ona su pažljivo sastavljena tako da sadrže optimalan odnos makro i mikroelemenata, prilagođen specifičnim potrebama limunovog drveta, čime se minimizira rizik od deficita ili suficita pojedinih hraniva.
Vrste đubriva za citruse
Na tržištu postoji širok asortiman đubriva namenjenih citrusima, a ona se najčešće dele na tečna, čvrsta (granulirana) i đubriva u obliku štapića. Svaka vrsta ima svoje prednosti i način primene. Tečna đubriva su najpopularnija za saksijsko gajenje jer omogućavaju brzu i laku apsorpciju hranljivih materija. Ona se razblažuju u vodi za zalivanje prema uputstvu proizvođača i primenjuju se u intervalima od dve do četiri nedelje tokom vegetacione sezone. Njihova prednost je brzo delovanje, pa se rezultati prihrane vide relativno brzo, a takođe je lako kontrolisati doziranje.
Čvrsta ili granulirana đubriva su formulisana tako da se hranljive materije oslobađaju postepeno, tokom dužeg vremenskog perioda. Granule se obično umešaju u površinski sloj supstrata ili se ravnomerno rasporede po površini. Svakim zalivanjem, deo hraniva se rastvara i postaje dostupan biljci. Ova vrsta đubriva je praktična jer smanjuje učestalost prihranjivanja; jedna primena može biti dovoljna za nekoliko meseci. Međutim, kod njih je teže precizno kontrolisati količinu oslobođenih hraniva u datom trenutku.
Đubriva u obliku štapića funkcionišu na sličnom principu kao i granulirana. Štapići se zabadaju u supstrat, gde se polako razgrađuju i oslobađaju hranljive materije. Veoma su jednostavni za upotrebu i predstavljaju dobro rešenje za one koji nemaju mnogo vremena za redovnu prihranu. Ipak, mana im je što hranljive materije mogu biti koncentrisane samo u zoni oko štapića, pa se ne raspoređuju uvek ravnomerno po celom korenovom sistemu.
Pored podele po obliku, đubriva se dele i na mineralna (veštačka) i organska. Mineralna đubriva sadrže precizno definisane koncentracije hranljivih elemenata u lako dostupnom obliku. Organska đubriva, poput komposta, glistenjaka ili raznih tečnih ekstrakata, pored hraniva, poboljšavaju i strukturu i mikrobiološku aktivnost zemljišta. Najbolji pristup je često kombinacija obe vrste – redovna prihrana mineralnim đubrivom uz povremeno dodavanje organske materije prilikom presađivanja ili kao površinski sloj.
Raspored đubrenja tokom godine
Pravilan raspored đubrenja je jednako važan kao i izbor samog đubriva, a on mora biti usklađen sa godišnjim ciklusom rasta limuna. Najveća potreba za hranljivim materijama je tokom perioda aktivne vegetacije, koji traje od ranog proleća do rane jeseni. U tom periodu, limun intenzivno raste, cveta, zameće i razvija plodove, i za sve te procese troši velike količine energije i hraniva. Prihranu treba započeti u proleće, čim se primete prvi znaci novog rasta.
Tokom proleća i leta, prihranjivanje tečnim đubrivom za citruse se preporučuje na svake dve do tri nedelje. Uvek se striktno pridržavaj uputstva za doziranje koje je naveo proizvođač. Preterano đubrenje može biti veoma štetno, može „spaliti“ koren i dovesti do nakupljanja toksičnih soli u supstratu. Važno je pravilo da se đubrivo primenjuje isključivo na vlažan supstrat. Nikada ne prihranjuj suvu biljku, jer to može izazvati ozbiljna oštećenja korena. Prvo malo zalij biljku čistom vodom, pa tek onda primeni rastvor đubriva.
Kako se približava jesen, a dani postaju kraći i hladniji, rast biljke se usporava. U skladu sa tim, treba smanjiti i učestalost i koncentraciju prihrane. Od septembra, prihranu možeš prorediti na jednom mesečno, koristeći polovinu preporučene doze. Ovo pomaže biljci da se postepeno pripremi za period mirovanja i da nove grane sazru i odrvene pre zime, što ih čini otpornijim na niske temperature.
Tokom zime, kada je biljka u stanju mirovanja (posebno ako se nalazi u hladnoj prostoriji), đubrenje treba potpuno obustaviti. U ovom periodu, metabolizam biljke je sveden na minimum i ona ne može da iskoristi dodate hranljive materije. Nastavak đubrenja tokom zime može dovesti do nakupljanja soli u supstratu i oštećenja korena. Sa prihranom se ponovo počinje tek sledećeg proleća, kada biljka pokaže prve znake buđenja i novog rasta.
Organsko đubrenje kao alternativa
Za ljubitelje organskog baštovanstva, postoji niz prirodnih alternativa mineralnim đubrivima. Organsko đubrenje ne samo da hrani biljku, već i obogaćuje zemljište, poboljšava njegovu strukturu, vodno-vazdušni režim i podstiče razvoj korisnih mikroorganizama. Jedan od najboljih organskih dodataka je zreo kompost. Prilikom presađivanja, mešavini supstrata se može dodati određena količina komposta. Takođe, tanak sloj komposta se može dodati na površinu zemlje u saksiji jednom ili dva puta godišnje, što će se postepeno razgrađivati i hraniti biljku.
Glistenjak, ili humus od kalifornijskih glista, je izuzetno hranljivo i biološki aktivno organsko đubrivo. Bogat je hranljivim materijama u lako dostupnom obliku, kao i korisnim enzimima i mikroorganizmima. Može se umešati u supstrat prilikom sadnje, ili se, slično kompostu, može dodati kao površinski sloj. Takođe, može se napraviti i „čaj“ od glistenjaka, potapanjem manje količine u vodu i korišćenjem te tečnosti za zalivanje biljke.
Postoje i razna organska tečna đubriva koja se mogu kupiti ili pripremiti kod kuće. Na primer, đubrivo od koprive je odličan izvor azota i gvožđa. Priprema se tako što se sveža kopriva potopi u vodu (najbolje kišnicu) i ostavi da fermentira nekoliko nedelja. Nakon fermentacije, dobijena tečnost se procedi i razblažuje sa vodom u odnosu 1:10 pre upotrebe za zalivanje. Slično se mogu koristiti i druge biljke poput gaveza, koji je bogat kalijumom.
Iako je organsko đubrenje odlična opcija, treba imati na umu da ono često ima sporije delovanje od mineralnih đubriva. Hranljive materije iz organske materije moraju prvo biti razgrađene od strane mikroorganizama da bi postale dostupne biljci. Zbog toga, kod biljaka koje pokazuju akutne simptome nedostatka nekog elementa, brže rešenje je primena ciljanog mineralnog đubriva. Najbolje rezultate često daje integrisani pristup koji kombinuje prednosti i organskih i mineralnih đubriva.
Simptomi nedostatka hranljivih materija
Limunovo drvo nam svojim izgledom, pre svega izgledom listova, jasno signalizira kada mu nedostaje određeni hranljivi element. Naučiti prepoznavati ove simptome je veoma važno, jer nam omogućava da na vreme reagujemo i korigujemo ishranu. Najčešći problem je hloroza, odnosno žutilo listova. Međutim, način na koji list žuti može ukazati na nedostatak različitih elemenata. Ako žute stariji, donji listovi, dok su mlađi, vršni listovi zeleni, to obično ukazuje na nedostatak mobilnih elemenata, najčešće azota.
Ako je žutilo izraženije na mlađim, vršnim listovima, dok stariji listovi ostaju zeleni, to je znak nedostatka imobilnih elemenata, onih koji se ne mogu premeštati iz starijih u mlađe delove biljke. Najpoznatiji primer ovoga je gvožđana hloroza, gde list postaje žut ili čak beo, ali nervatura ostaje izraženo zelena. Slične simptome mogu izazvati i nedostatak cinka ili mangana. Ovaj problem se često javlja kada je pH vrednost supstrata previsoka (alkalna), jer to blokira usvajanje ovih mikroelemenata, čak i ako su prisutni u zemlji.
Nedostatak magnezijuma se manifestuje karakterističnim simptomom – pojavom žutog trougla u obliku slova „V“ na vrhu lista, dok osnova lista uz peteljku ostaje zelena. Ovaj simptom se prvo javlja na starijim listovima. Nedostatak fosfora je teže prepoznati; listovi mogu dobiti tamnozelenu, gotovo plavičastu nijansu, a rast biljke je usporen. Nedostatak kalijuma se, kao što je pomenuto, često manifestuje kao sušenje i nekroza ivica i vrhova starijih listova.
Kada primetiš neki od ovih simptoma, prva reakcija treba da bude provera da li biljku prihranjuješ redovno i da li koristiš izbalansirano đubrivo za citruse. Ako je ishrana redovna, problem može biti u pH vrednosti supstrata. U slučaju gvožđane hloroze, brzu pomoć može pružiti folijarna prihrana, odnosno prskanje listova rastvorom gvožđa u helatnom obliku, koji biljka može da usvoji direktno preko lista. Dugoročno rešenje podrazumeva korekciju pH vrednosti supstrata i redovnu primenu kompletnog đubriva.
📷 Pixabay
