Orezivanje svilene akacije je umetnost i nauka u isto vreme; to je ključna mera nege koja, kada se pravilno izvede, transformiše drvo u pravo remek-delo vrta. Iako mnogi baštovani zaziru od makaza, plašeći se da će naškoditi biljci, redovno i promišljeno orezivanje je od suštinskog značaja za zdravlje, vitalnost i estetski izgled albicije. Njime se ne samo oblikuje prepoznatljiva kišobranasta krošnja, već se podstiče i obilnije cvetanje, poboljšava cirkulacija vazduha i sprečava pojava bolesti. U ovom vodiču, razbićemo sve mitove i strahove i pružiti ti praktična znanja o tome kada, kako i zašto orezivati tvoju svilenu akaciju.
Ciljevi i značaj orezivanja
Orezivanje svilene akacije ima nekoliko ključnih ciljeva koji doprinose njenom opštem blagostanju. Prvi i osnovni cilj je održavanje zdravlja drveta. To se postiže uklanjanjem svih suvih, oštećenih, bolesnih ili izmrzlih grana. Ovi delovi ne samo da narušavaju izgled drveta, već predstavljaju i potencijalna „ulazna vrata“ za patogene, poput gljivica i bakterija, i mogu biti skrovište za štetočine. Redovnom sanitarnom rezidbom eliminišeš izvore zaraze i omogućavaš drvetu da usmeri svoju energiju na rast zdravih delova.
Drugi važan cilj je oblikovanje i održavanje željene forme krošnje. Svilena akacija prirodno teži da formira široku, prozračnu krošnju, ali bez orezivanja može postati previše gusta, neuredna i nepravilnog oblika. Orezivanjem se proređuje unutrašnjost krošnje, uklanjaju se grane koje se ukrštaju ili rastu ka unutra, i formira se skladna struktura. Kod mladih stabala, rano orezivanje je ključno za uspostavljanje snažnog centralnog stabla i pravilno raspoređenih skeletnih grana koje će nositi teret krošnje u budućnosti.
Treći, i za mnoge najvažniji cilj, jeste podsticanje cvetanja. Svilena akacija cveta na novim, ovogodišnjim izdancima. Pravilnim orezivanjem, kojim se uklanjaju starije grane i skraćuju postojeće, stimuliše se rast novih, snažnih izdanaka na kojima će se formirati obilje cvetova. Takođe, uklanjanje precvetalih cvetova i mahuna koje se formiraju nakon njih može podstaći drvo na sekundarno, kasnije cvetanje i sprečava ga da troši energiju na proizvodnju semena.
Konačno, orezivanje ima i praktičnu, funkcionalnu svrhu. Njime se kontroliše veličina drveta, što je posebno važno u manjim vrtovima. Podizanjem krošnje, odnosno uklanjanjem donjih grana, obezbeđuje se slobodan prolaz ispod drveta. Takođe, uklanjaju se grane koje smetaju, rastu preblizu kuće, dodiruju električne vodove ili zaklanjaju pogled. Pravilnim orezivanjem drvo se integriše u okolni prostor na bezbedan i funkcionalan način.
Idealno vreme za orezivanje
Tajming je presudan za uspešno orezivanje. Glavno i najznačajnije orezivanje svilene akacije obavlja se u periodu mirovanja, odnosno kasne zime ili ranog proleća, pre nego što krenu novi sokovi i započne vegetacija. Idealno vreme je kraj februara ili početak marta, kada su prošle najveće opasnosti od ekstremno niskih temperatura, ali pre nego što pupoljci počnu da bubre. Orezivanje u ovom periodu ima više prednosti. Drvo je bez lišća, pa je struktura grana jasno vidljiva, što olakšava donošenje odluka o tome šta treba iseći.
Orezivanje tokom mirovanja smanjuje stres za biljku. Pošto drvo nije u fazi aktivnog rasta, gubitak sokova na mestima reza je minimalan. Takođe, drvo ima celu predstojeću sezonu rasta da zaleči rane nastale orezivanjem. Rane napravljene u ovom periodu brže kalusiraju (zarastaju), što smanjuje rizik od prodora bolesti. Orezivanjem pre početka vegetacije, podstiče se snažan rast novih izdanaka na kojima će se formirati cvetovi te iste godine.
Letnje orezivanje je takođe moguće, ali ono treba da bude znatno lakše i korektivnog karaktera. Tokom leta, obično nakon prvog talasa cvetanja, možeš ukloniti precvetale cvetove kako bi podstakao novo cvetanje i sprečio formiranje mahuna. Ovo je takođe vreme za uklanjanje vodenih izdanaka – bujnih, uspravnih izdanaka koji rastu iz starijih grana i ne doprinose strukturi krošnje. Leti se mogu ukloniti i polomljene ili oštećene grane usled oluje.
Orezivanje u jesen treba izbegavati. Rezovi napravljeni u jesen teško zarastaju jer se biljka priprema za mirovanje. Oni predstavljaju otvorene rane koje su podložne infekcijama i oštećenjima od mraza tokom zime. Takođe, orezivanje u jesen može stimulisati novi rast koji neće stići da sazri pre zime i sigurno će izmrznuti, što dodatno iscrpljuje biljku. Zato, sačekaj kraj zime za sve veće zahvate.
Osnovne tehnike orezivanja
Pre nego što počneš, obezbedi adekvatan alat. Za tanje grane biće dovoljne oštre voćarske makaze, za deblje grane koristi makaze sa dugim ručkama (tzv. „dvorišne makaze“), a za najdeblje grane neophodna je testera za grane. Ključno je da alat bude oštar kako bi rezovi bili čisti i glatki, a ne nagnječeni. Takođe, obavezno dezinfikuj alat alkoholom ili drugim dezinficijensom pre i posle upotrebe, a posebno prilikom prelaska sa jednog drveta na drugo, kako bi se sprečilo širenje bolesti.
Osnovna sanitarna rezidba podrazumeva uklanjanje svih suvih, slomljenih i bolesnih grana. Ove grane se seku do osnove, odnosno do mesta gde izrastaju iz veće, zdrave grane, ili do samog stabla. Pazi da ne ostavljaš patrljke, jer oni teško zarastaju i podložni su truljenju. Pravilan rez se pravi neposredno iznad lisnog pupoljka ili bočne grane, pod blagim uglom, tako da voda može da klizi sa reza.
Prilikom proređivanja krošnje, uklanjaj grane koje se ukrštaju i taru jedna o drugu, jer to stvara rane i potencijalni izvor infekcije. Uvek ukloni slabiju od dve grane koje se ukrštaju. Takođe, ukloni grane koje rastu ka unutrašnjosti krošnje, jer one smanjuju protok vazduha i svetlosti. Cilj je da se stvori otvorena, prozračna struktura gde svaka grana ima dovoljno prostora.
Prilikom skraćivanja grana, rez se uvek pravi iznad pupoljka koji je okrenut ka spolja. To usmerava novi rast ka spolja, doprinoseći širenju krošnje. Nikada ne orezuj više od jedne trećine ukupne mase krošnje u jednoj godini, jer drastično orezivanje može izazvati šok i stres za biljku. Bolje je orezivati umereno i redovno svake godine, nego zapustiti drvo pa ga onda drastično seći.
Formiranje krošnje kod mladih stabala
Prvih nekoliko godina nakon sadnje su ključne za formiranje pravilne i snažne strukture drveta. Glavni cilj u ovom periodu je uspostavljanje centralnog provodnika (glavnog stabla) i odabir nekoliko dobro raspoređenih skeletnih grana. U prvoj godini, obično nije potrebno nikakvo orezivanje, osim uklanjanja eventualno oštećenih grana. Pusti biljku da se dobro ukoreni i ojača.
U drugoj ili trećoj godini, počni sa formiranjem. Odredi željenu visinu debla, odnosno visinu na kojoj želiš da počne krošnja. Postepeno uklanjaj sve bočne grane ispod te visine. Nemoj ih ukloniti sve odjednom, već to radi postepeno tokom nekoliko godina. Zatim odaberi tri do pet snažnih, zdravih grana iznad te visine koje će postati glavne, skeletne grane. One treba da budu pravilno raspoređene oko stabla, poput paoka na točku, a ne da sve izrastaju iz iste tačke.
Grane koje su previše blizu jedna drugoj, ili rastu pod veoma oštrim uglom u odnosu na stablo, treba ukloniti. Oštar ugao stvara slabu vezu koja se kasnije pod teretom snega ili vetra lako može odlomiti i oštetiti stablo. Idealne skeletne grane su one koje rastu pod uglom od 45 do 60 stepeni u odnosu na stablo. Sve konkurentske grane koje rastu paralelno sa glavnim stablom takođe treba ukloniti.
Nastavi sa ovim formativnim orezivanjem svake godine dok se ne uspostavi željena osnovna struktura. Jednom kada je osnova krošnje formirana, orezivanje u narednim godinama postaje mnogo jednostavnije i svodi se uglavnom na održavanje – uklanjanje suvih grana, proređivanje i lagano skraćivanje radi održavanja oblika. Strpljenje i doslednost u ranim godinama isplatiće se višestruko u vidu lepog i stabilnog drveta.
Podmlađujuće orezivanje starijih stabala
Starija, zapuštena stabla svilene akacije mogu postati previše gusta, sa mnogo suvih i isprepletenih grana, i sa slabijim cvetanjem. U takvim slučajevima, može se primeniti podmlađujuće orezivanje kako bi se drvo revitalizovalo. Ovo je drastičnija mera i treba je sprovoditi pažljivo, idealno raspoređenu na period od dve do tri godine, kako se drvo ne bi previše istresiralo.
Prvi korak je temeljna sanitarna rezidba. Ukloni sve suve, bolesne i polomljene grane. Zatim, proredi krošnju tako što ćeš ukloniti neke od starijih, debljih grana, otvarajući tako prostor za prodor svetlosti i vazduha u unutrašnjost. Fokusiraj se na uklanjanje grana koje se ukrštaju, koje rastu na dole ili ka unutra. Ovo će samo po sebi značajno poboljšati izgled i zdravlje drveta.
Sledeći korak je skraćivanje preostalih glavnih grana. Skrati ih za otprilike jednu trećinu njihove dužine, praveći rez iznad zdrave bočne grane koja raste u željenom smeru (obično ka spolja). Ovo će stimulisati drvo da izbije mnoštvo novih, mladih izdanaka iz latentnih pupoljaka ispod reza. Na ovim novim izdancima će se u narednim sezonama formirati cvetovi.
Nakon ovako jakog orezivanja, drvo će verovatno reagovati bujnim rastom, uključujući i veliki broj vodenih izdanaka. Tokom leta, potrebno je redovno uklanjati ove vodopije jer one crpe energiju, a ne doprinose strukturi krošnje. U narednim godinama, od novih izdanaka koji su se razvili, odaberi najlepše i najzdravije da formiraju novu, podmlađenu krošnju, a ostale ukloni. Podmlađujućim orezivanjem možeš starom drvetu udahnuti novi život i produžiti mu vek.
