Svilena akacija, sa svojim tropskim poreklom, unosi dašak egzotike u naše vrtove, ali upravo to poreklo postavlja pitanje njene otpornosti na zimske uslove. Iako su starija, dobro ukorenjena stabla iznenađujuće izdržljiva, mlade biljke i one uzgajane u oštrijim klimatskim uslovima zahtevaju posebnu pažnju kako bi bezbedno prebrodile zimu. Pravilna priprema za period mirovanja ključna je za očuvanje zdravlja drveta i osiguranje bujnog rasta i cvetanja naredne sezone. U ovom vodiču, istražićemo sve aspekte zimovanja svilene akacije, od razumevanja njene otpornosti na mraz do praktičnih saveta za zaštitu.
Razumevanje otpornosti na mraz
Otpornost svilene akacije na niske temperature može varirati u zavisnosti od sorte, starosti biljke i mikroklimatskih uslova na lokaciji. Generalno, smatra se da odrasla stabla mogu podneti temperature do oko -15°C, a neka čak i do -20°C, ali samo na kratko. Međutim, mladi primerci, posebno u prve dve do tri godine nakon sadnje, znatno su osetljiviji i mogu pretrpeti ozbiljna oštećenja ili čak uginuti na temperaturama ispod -10°C. Njihova kora je tanja, a korenski sistem plići, što ih čini ranjivijim.
Važno je razumeti razliku između otpornosti stabla i otpornosti grana. Dok deblo i starije, deblje grane mogu izdržati niže temperature, mladi, ovogodišnji izdanci su najosetljiviji. Često se dešava da tokom jačih zima vrhovi grana izmrznu, što nije fatalno za drvo, ali zahteva sanitarnu rezidbu u proleće. Biljka će se obično oporaviti i poterati nove izdanke iz zdravih delova, ali to može uticati na oblik krošnje i cvetanje u toj sezoni.
Mikroklima igra ogromnu ulogu. Drvo posađeno na zaštićenoj lokaciji, na primer uz južni zid kuće koji tokom dana akumulira toplotu, imaće mnogo veće šanse da preživi oštru zimu nego drvo na otvorenom, vetrovitom mestu. Vetar, posebno zimski, dodatno snižava temperaturu i isušuje biljno tkivo, što se naziva „zimsko isušivanje“. Zbog toga je odabir zaštićene pozicije prilikom sadnje najbolja dugoročna strategija za uspešno prezimljavanje.
Takođe, bitno je da drvo uđe u zimu „spremno“. To znači da treba prekinuti sa đubrenjem azotom krajem leta kako bi se izbegao rast novih, nežnih izdanaka koji ne bi stigli da odrvene pre mrazeva. Postepeno smanjenje zalivanja u jesen takođe pomaže biljci da se aklimatizuje i pripremi za period mirovanja. Zdravo i dobro negovano drvo tokom vegetacije uvek će biti otpornije na zimske stresove.
Priprema drveta za zimski period
Priprema svilene akacije za zimu počinje već u jesen. Nakon što lišće opadne, vreme je da se obavi inspekcija drveta i preduzmu neophodni koraci. Jedna od najvažnijih mera, posebno za mlada stabla, jeste malčiranje. Nanesi debeo sloj (10-15 cm) organskog malča, poput suvog lišća, slame, borovih iglica ili kore drveta, oko osnove stabla. Malč deluje kao izolator, štiteći korenski sistem od smrzavanja i naglih promena temperature u zemljištu.
Malč treba rasprostreti u širokom krugu oko stabla, idealno do širine krošnje, ali pazeći da ne dodiruje direktno stablo. Ostavljanje malog prostora oko samog debla sprečava zadržavanje vlage uz koru, što bi moglo dovesti do truljenja i razvoja bolesti. Ovaj sloj malča ne samo da štiti od hladnoće, već se tokom vremena razlaže i obogaćuje zemljište, što je dodatna korist. U proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva, malč se može blago razgrnuti kako bi se zemlja brže zagrejala.
Pre prvih jakih mrazeva, dobro je još jednom obilno zaliti drvo. Ovo je posebno važno ako je jesen bila suva. Dobro hidrirana biljka lakše podnosi zimske uslove i manje je podložna isušivanju usled vetra. Vlažno zemljište se takođe sporije smrzava od suvog. Ovo „oproštajno“ zalivanje treba obaviti pre nego što se zemlja zamrzne, kako bi koren imao dovoljno vremena da upije vodu.
U jesen se ne preporučuje orezivanje, jer rezovi mogu stimulisati rast ili predstavljati slabe tačke gde mraz može lakše prodreti. Jedino što treba uraditi je uklanjanje očigledno slomljenih ili bolesnih grana koje bi vetar ili sneg mogli dodatno oštetiti tokom zime. Glavno orezivanje i oblikovanje krošnje ostavlja se za kraj zime ili rano proleće, kada prođe najveća opasnost od ekstremno niskih temperatura.
Zaštita mladih i osetljivih primeraka
Mlade svilene akacije, u prve dve do tri zime, zahtevaju aktivnu zaštitu. Pored obaveznog malčiranja korena, potrebno je zaštititi i nadzemni deo, pre svega stablo. Jednostavan i efikasan način je obmotavanje stabla materijalima koji pružaju izolaciju, ali dozvoljavaju biljci da diše. Jutane trake, agrotekstil (agril folija) ili specijalne trake za zaštitu voćaka su odličan izbor. Obmotavanje se vrši od osnove stabla pa naviše, do prvih grana.
U područjima sa veoma oštrim zimama i jakim vetrovima, može se zaštititi i cela krošnja mlade biljke. To se radi tako što se oko biljke postave tri ili četiri koca, koji se zatim obmotaju agrotekstilom, formirajući neku vrstu šatora. Vrh se može ostaviti blago otvorenim ili se može labavo vezati kako bi se omogućila cirkulacija vazduha i sprečilo gomilanje vlage i kondenzacije, što bi moglo dovesti do pojave plesni. Ovaj „zimski kaput“ štiti biljku od hladnog vetra, naglih promena temperature i oštećenja od težine snega.
Još jedna opasnost tokom zime je pucanje kore usled naglih promena temperature. To se dešava kada sunce tokom vedrog zimskog dana zagreje tamnu koru na južnoj strani stabla, a zatim temperatura naglo padne tokom noći. Naprezanje usled širenja i skupljanja može izazvati vertikalne pukotine na kori. Krečenje stabla krečnim mlekom je stara i proverena metoda koja ovo sprečava. Bela boja odbija sunčeve zrake, smanjuje zagrevanje kore i ublažava temperaturne šokove.
Svu zimsku zaštitu treba ukloniti u proleće, nakon što prođe opasnost od kasnih mrazeva. Ne treba žuriti sa uklanjanjem, ali ni predugo čekati, jer zadržavanje zaštite može usporiti početak vegetacije i stvoriti vlažne uslove pogodne za razvoj bolesti. Pravi trenutak je obično krajem marta ili početkom aprila, u zavisnosti od klimatskog područja.
Nega svilene akacije u saksiji tokom zime
Svilena akacija uzgajana u saksiji je mnogo osetljivija na niske temperature od one posađene u vrtu. Koren u saksiji nije zaštićen velikom masom zemlje i može se u potpunosti smrznuti, što je pogubno za biljku. Zbog toga se albicija u saksiji mora uneti u zaštićen prostor tokom zime. Idealno mesto za prezimljavanje je svetla, ali prohladna prostorija gde se temperatura kreće između 5 i 10°C. To može biti garaža sa prozorom, svetli podrum, zastakljena terasa ili negrejano stepenište.
Pre unošenja biljke unutra, dobro je pregledati je na prisustvo štetočina i po potrebi tretirati, kako ne biste uneli probleme u zatvoren prostor. Tokom zimovanja, biljka ulazi u duboko mirovanje i njene potrebe su minimalne. Zalivanje treba svesti na apsolutni minimum – tek toliko da se supstrat u saksiji ne osuši u potpunosti. U zavisnosti od veličine saksije i uslova u prostoriji, to može značiti zalivanje jednom u 3-4 nedelje, pa čak i ređe. Prekomerno zalivanje tokom zime je najsigurniji način da se uništi koren.
Prihranjivanje se u potpunosti obustavlja tokom perioda mirovanja. Biljka ne raste aktivno, pa joj dodatna hrana nije potrebna. Prvo prihranjivanje se vrši tek u proleće, kada se biljka iznese napolje i kada se pojave prvi znaci novog rasta. Tokom zime, normalno je da biljka izgubi deo ili čak sve svoje lišće. Ne treba se brinuti zbog toga; to je prirodan proces prilagođavanja na smanjenu količinu svetlosti i niže temperature.
U proleće, kada prođe opasnost od mraza, biljku treba postepeno privikavati na spoljašnje uslove. Ne iznosite je odmah na direktno sunce, jer to može izazvati opekotine na listovima koji su se razvijali u zatvorenom. Prvih nedelju dana je držite u senci ili polusenci, a zatim je postepeno premeštajte na sunčaniju poziciju. Ovo je takođe idealno vreme za presađivanje u veću saksiju, ako je potrebno, i za orezivanje kako bi se oblikovala krošnja.
