Orezivanje je jedna od najvažnijih mera nege lovorvišnje, ključna za održavanje njenog zdravlja, oblika i gustine. Bilo da se gaji kao soliterni grm ili kao formalna živa ograda, redovno i pravilno orezivanje podstiče grananje, kontroliše veličinu i omogućava formiranje željene strukture. Lovorvišnja je biljka koja izuzetno dobro podnosi orezivanje, pa čak i drastično skraćivanje, što je čini veoma zahvalnom za oblikovanje. Međutim, da bi se postigli najbolji rezultati, važno je znati kada, kako i kojim alatom orezivati, jer nepravilni rezovi ili orezivanje u pogrešno vreme mogu naneti više štete nego koristi.
Osnovni ciljevi orezivanja lovorvišnje su višestruki. Prvi i najočigledniji je estetski – održavanje urednog oblika i definisane veličine, što je posebno važno kod formalnih živih ograda. Drugi cilj je funkcionalan: podsticanje gustog rasta kako bi se stvorila efikasna vizuelna i zvučna barijera. Orezivanjem se uklanjaju vršni pupoljci, što stimuliše razvoj bočnih pupoljaka ispod reza, rezultirajući gušćom i razgranatijom biljkom. Treći, podjednako važan cilj je sanitarni – uklanjanje suvih, oštećenih, bolesnih ili isprepletanih grana, čime se poboljšava opšte zdravlje biljke i sprečava širenje bolesti.
Pravilno izveden rez je osnova uspešnog orezivanja. Rez uvek treba da bude čist i gladak, napravljen oštrim alatom. Kosi rez, pod uglom od 45 stepeni, neposredno iznad zdravog pupoljka ili bočne grane, omogućava da se voda sliva sa rane, smanjujući rizik od truljenja i infekcija. Tup alat gnječi i kida tkivo, stvarajući neravne rane koje teško zarastaju i predstavljaju idealno mesto za prodor patogena. Zbog toga je redovno oštrenje i čišćenje alata imperativ za svakog baštovana.
Razumevanje reakcije biljke na orezivanje je takođe ključno. Svaki rez je za biljku vrsta stresa, ali istovremeno i signal za regeneraciju. Lovorvišnja ima sposobnost da aktivira uspavane pupoljke duž grana i stabla, što joj omogućava da se oporavi čak i nakon veoma radikalnog skraćivanja. Poznavanje ove osobine daje slobodu u oblikovanju, ali i obavezu da se orezivanje sprovodi promišljeno, u skladu sa životnim ciklusom biljke i željenim ciljem.
Značaj i ciljevi orezivanja
Orezivanje lovorvišnje nije samo pitanje estetike, već fundamentalna agrotehnička mera koja direktno utiče na njenu dugoročnu vitalnost. Jedan od primarnih ciljeva je kontrola veličine i oblika. Lovorvišnja je biljka bujnog i brzog rasta i, ako se ne kontroliše, može vrlo brzo prerasti predviđeni prostor, postati neugledna i zagušiti druge biljke u okruženju. Redovnim orezivanjem održava se u željenim gabaritima, bilo da je reč o kompaktnoj kugli, elegantnom stubu ili precizno ošišanoj živoj ogradi.
Podsticanje gustine je drugi ključni cilj, naročito kod formiranja živih ograda. Princip je jednostavan: kada se vrh grane odseče, biljka preusmerava energiju u bočne pupoljke koji se nalaze ispod reza. Ovi pupoljci se aktiviraju i iz njih izbijaju nove grane. Ponavljanjem ovog procesa na celoj biljci, dobija se gusta mreža grana i lišća koja formira neprozirnu i kompaktnu zelenu masu. Bez orezivanja, lovorvišnja bi rasla retko, sa dugim, golim granama u donjem delu i lišćem koncentrisanim samo na vrhovima.
Sanitarno orezivanje je od vitalnog značaja za zdravlje biljke. To podrazumeva uklanjanje svih grana koje su suve, polomljene, oštećene od mraza ili pokazuju znake bolesti. Ovi delovi ne samo da narušavaju izgled biljke, već predstavljaju i potencijalni izvor zaraze. Uklanjanjem bolesnih grana sprečava se širenje patogena na zdrave delove. Takođe, proređivanjem unutrašnjosti krune uklanjanjem isprepletanih i suvišnih grana, poboljšava se cirkulacija vazduha i prodiranje svetlosti, što smanjuje vlažnost i stvara nepovoljne uslove za razvoj gljivičnih oboljenja.
Konačno, orezivanje služi i za podmlađivanje starijih, zapuštenih biljaka. Vremenom, lovorvišnja može postati prevelika, drvenasta i proređena u donjem delu. Drastično orezivanje, odnosno skraćivanje glavnih grana na samo 30-60 cm od zemlje, stimuliše buđenje uspavanih pupoljaka na osnovi biljke. Iz njih izbija mnoštvo novih, snažnih izdanaka koji u potpunosti obnavljaju biljku, dajući joj novu, mladalačku formu. Ova sposobnost regeneracije čini lovorvišnju izuzetno dugovečnom biljkom u vrtu.
Pravo vreme za orezivanje
Odabir pravog trenutka za orezivanje lovorvišnje je podjednako važan kao i sama tehnika rezanja. Generalno, postoje dva glavna perioda u godini kada se orezivanje preporučuje. Prvi i najvažniji period je kasno proleće ili rano leto, nakon prvog talasa rasta. Orezivanje u ovom periodu, obično krajem maja ili u junu, omogućava biljci da se brzo oporavi i da novi izdanci koji se pojave nakon orezivanja imaju dovoljno vremena da sazru i pripreme se za zimu. Orezivanjem u ovo vreme, uklanjaju se i eventualno oštećeni delovi od zime.
Drugi period za orezivanje je kraj leta, obično u avgustu. Ovo je vreme za lakše, korektivno orezivanje kojim se održava forma postignuta prvim orezivanjem i uklanjaju izdanci koji su previše porasli tokom leta. Važno je da se ovo drugo orezivanje ne radi prekasno u sezoni. Treba ga završiti najkasnije do kraja avgusta ili početka septembra, kako bi rezovi imali vremena da zarastu i kako novi rast ne bi bio previše nežan pred dolazak prvih mrazeva. Prekasno orezivanje može dovesti do zimskih oštećenja.
Treba izbegavati orezivanje u nekoliko perioda. Prvi je jesen. Kao što je već pomenuto, orezivanje u jesen stimuliše novi rast koji je izuzetno osetljiv na mraz. Drugi period koji treba izbegavati je rano proleće, pre kretanja vegetacije, posebno u hladnijim klimama. Iako se mnoge listopadne vrste orezuju tada, rani prolećni rezovi na lovorvišnji mogu biti oštećeni kasnim mrazevima, a biljka može izgubiti previše sokova. Izuzetak je radikalno podmlađivanje, koje se ponekad radi baš u ovo vreme.
Zimsko orezivanje takođe nije preporučljivo, jer su grane krte i lako pucaju na niskim temperaturama, a rane od rezova teško zarastaju i podložne su izmrzavanju. Jedino što se može raditi tokom zime je uklanjanje grana oštećenih snegom ili vetrom. Ukratko, držanje rasporeda orezivanja krajem proleća i, po potrebi, krajem leta, predstavlja najsigurniji i najefikasniji pristup za većinu situacija.
Tehnike orezivanja za oblikovanje živice
Formiranje guste i kompaktne žive ograde od lovorvišnje zahteva strpljenje i primenu pravilne tehnike orezivanja od samog početka. Ključna greška koju mnogi prave je puštanje mlade ograde da prvo dostigne željenu visinu, pa tek onda počinju sa orezivanjem. To rezultira ogradom koja je gusta na vrhu, ali retka i gola u donjem delu. Pravilan pristup je početi sa orezivanjem već prve ili druge godine nakon sadnje, čak i ako to znači skraćivanje mladih biljaka. Cilj je podstaći grananje od same osnove.
Osnovni princip oblikovanja je da živa ograda uvek treba da bude šira u osnovi, a uža pri vrhu, formirajući blagi trapezoidni oblik. Ovakav oblik omogućava da sunčeva svetlost dopre do donjih delova ograde, sprečavajući njihovo ogoljavanje. Ako je ograda šira na vrhu, gornji delovi će zasenjivati donje, što neizbežno dovodi do njihovog propadanja. Čak i ako se teži savršeno pravougaonom obliku, blago sužavanje ka vrhu je neophodno za dugoročno zdravlje ograde.
Za postizanje ravnih linija, što je odlika formalnih živih ograda, preporučuje se korišćenje kanapa razapetog između dva štapa kao vodilje. Kanap se postavi na željenu visinu i služi kao orijentir prilikom sečenja. Za orezivanje živih ograda najčešće se koriste makaze za živu ogradu (ručne ili motorne). Međutim, motorne makaze seku neselektivno i mogu oštetiti listove, ostavljajući smeđe, iskidane ivice. Za najlepši izgled, preporučuje se korišćenje oštrih ručnih makaza (vinogradarskih makaza), kojima se seku pojedinačne grane. Iako je sporiji, ovaj metod daje mnogo čistiji i zdraviji rez.
Orezivanje se vrši jednom do dva puta godišnje. Glavno orezivanje se obavlja krajem proleća ili početkom leta, kada se ograda skraćuje na željenu meru. Drugo, lakše orezivanje krajem leta služi samo za „friziranje“ i uklanjanje izdanaka koji štrče, održavajući uredan izgled ograde. Redovnim i pravilnim orezivanjem, lovorvišnja će formirati gust i neprobojan zeleni zid koji će biti ukras vrta.
Radikalno orezivanje i podmlađivanje
Lovorvišnja je jedna od retkih zimzelenih biljaka koja fantastično reaguje na radikalno orezivanje, poznato kao podmlađivanje. Ova mera se primenjuje na stare, zapuštene, prevelike ili oštećene biljke koje su izgubile formu i postale retke u donjim delovima. Umesto da se takva biljka vadi, drastičnim skraćivanjem joj se može pružiti potpuno novi život. Podmlađivanje podstiče buđenje uspavanih pupoljaka koji se nalaze na osnovi stabla i starijim granama, iz kojih će izbiti mnoštvo novih i vitalnih izdanaka.
Najbolje vreme za izvođenje ovako drastičnog reza je kasna zima ili rano proleće, obično krajem februara ili u martu, pre nego što krenu sokovi i intenzivna vegetacija. Iako je rizik od kasnih mrazeva prisutan, biljka u ovom periodu ima najviše uskladištene energije u korenu, što joj je potrebno za snažnu regeneraciju. Postupak podrazumeva skraćivanje svih glavnih grana na visinu od 30 do 60 cm od zemlje. Koristi se oštra testera za deblje grane, a rezovi moraju biti što čistiji.
Nakon ovako šokantnog zahvata, biljka će neko vreme izgledati ogoljeno i beživotno. Međutim, ne treba brinuti. Ključno je pružiti joj adekvatnu negu nakon orezivanja kako bi se podržao oporavak. Čim krene vegetacija, biljku treba prihraniti kvalitetnim sporo otpuštajućim đubrivom i redovno je zalivati tokom cele sezone. Ovo će obezbediti neophodne hranljive materije i vlagu za formiranje velikog broja novih izdanaka.
Već tokom prvog proleća i leta, iz preostalih panjeva izbiće veliki broj mladih izdanaka. Tokom prve sezone, najbolje je pustiti ih da slobodno rastu. Naredne godine, u proleće, vrši se selekcija najjačih i najbolje raspoređenih izdanaka koji će formirati novu strukturu biljke, dok se slabiji i suvišni uklanjaju. Od tog trenutka, nastavlja se sa redovnim formativnim orezivanjem kako bi se oblikovala nova, gusta i kompaktna krošnja. Za dve do tri sezone, biljka može biti u potpunosti obnovljena.
Alat i pravilno izvođenje rezova
Korišćenje pravog alata je preduslov za lako, efikasno i sigurno orezivanje. Osnovni alat za orezivanje lovorvišnje su ručne makaze, poznate i kao vinogradarske makaze. One su idealne za sečenje tanjih grana, prečnika do 2 cm. Postoje dva tipa: bypass makaze, kod kojih sečiva prolaze jedno pored drugog kao kod makaza, i anvil (nakovanj) makaze, gde sečivo seče granu pritiskom na ravnu podlogu. Za orezivanje lovorvišnje, bypass makaze su bolji izbor jer prave čistiji i precizniji rez, dok anvil makaze mogu gnječiti tkivo.
Za deblje grane, prečnika od 2 do 5 cm, koriste se makaze za grane sa dugim ručkama. Dugačke ručke omogućavaju primenu veće sile, pa se deblje grane seku sa lakoćom. Za grane deblje od 5 cm, neophodna je testera. Ručne testere za orezivanje, sa zakrivljenim i nazubljenim sečivom, veoma su efikasne. Prilikom sečenja debljih grana, da bi se izbeglo cepanje kore, preporučuje se tehnika trostrukog reza: prvo se napravi zarez sa donje strane grane, nekoliko centimetara dalje od mesta konačnog reza, zatim se grana odseče odozgo, još malo dalje, i na kraju se preostali patrljak pažljivo odseče na željenom mestu.
Ključno je da sav alat bude izuzetno oštar i čist. Tup alat kida vlakna i ostavlja neravne rane koje teško zarastaju. Pre i posle upotrebe, a posebno prilikom prelaska sa biljke na biljku (naročito ako se sumnja na bolest), alat treba dezinfikovati alkoholom ili drugim dezinficijensom. Ovo sprečava prenošenje bolesti. Redovno podmazivanje pokretnih delova alata takođe produžava njegov vek i olakšava rad.
Pravilan rez je uvek kos, pod uglom od oko 45 stepeni, i postavljen na 5-10 mm iznad pupoljka ili bočne grane. Kosa površina omogućava da se kiša i rosa slivaju sa rane, smanjujući vlažnost i rizik od infekcije. Rez treba da bude okrenut suprotno od pupoljka, kako se voda ne bi slivala direktno na njega. Nikada ne treba ostavljati dugačke patrljke iznad pupoljka, jer će se taj deo osušiti i postati mesto za razvoj bolesti. Takođe, ne treba seći preblizu pupoljka, jer se on može osušiti. Preciznost i oštrina su ključevi uspešnog i zdravog orezivanja.
