Kao zimzelena biljka, lovorvišnja zadržava svoje listove tokom cele godine, što je čini izuzetno dekorativnom i u zimskim mesecima. Međutim, upravo ta karakteristika je čini osetljivijom na nepovoljne zimske uslove u odnosu na listopadne vrste. Hladni vetrovi, nisko zimsko sunce i jaki mrazevi mogu izazvati isušivanje listova i oštećenje grana. Uspešno prezimljavanje lovorvišnje zavisi od niza pripremnih mera koje se sprovode u jesen, a koje imaju za cilj da ojačaju biljku i zaštite je od potencijalnih opasnosti koje zima nosi. Pravilna priprema osigurava da će biljka dočekati proleće zdrava, vitalna i spremna za novi ciklus rasta.
Otpornost lovorvišnje na niske temperature varira u zavisnosti od sorte, starosti biljke i klimatskih uslova područja u kojem se gaji. Mlađe, tek posađene biljke su generalno osetljivije i zahtevaju više pažnje i zaštite tokom prve dve do tri zime, dok ne razviju snažan korenov sistem i ne ojačaju. Takođe, biljke posađene na vetrovitim, otvorenim položajima izložene su većem riziku od oštećenja u odnosu na one koje rastu u zavetrini ili u gradskim uslovima gde je mikroklima blaža. Razumevanje ovih faktora pomaže u planiranju adekvatnih mera zaštite.
Najveći izazov za lovorvišnju tokom zime nije sama niska temperatura, već proces poznat kao zimsko isušivanje ili fiziološka suša. Do ovoga dolazi kada je zemljište smrznuto, a korenov sistem ne može da usvaja vodu, dok istovremeno listovi nastavljaju da gube vlagu kroz transpiraciju pod uticajem sunca i vetra. Ovaj disbalans dovodi do dehidratacije, što se manifestuje sušenjem i smeđom bojom listova. Zbog toga su jesenje pripreme usmerene ne samo na zaštitu od hladnoće, već i na obezbeđivanje dovoljne rezerve vlage u biljci i zemljištu.
Adekvatna nega tokom vegetacione sezone takođe igra ključnu ulogu u pripremi za zimu. Zdrava i snažna biljka, koja je pravilno hranjena i zalivana tokom proleća i leta, mnogo lakše će podneti zimske uslove. Posebno je važno izbegavati kasno đubrenje azotom koje podstiče nežni rast osetljiv na mraz. Pravovremenim i sveobuhvatnim pristupom, moguće je svesti zimska oštećenja na minimum i sačuvati lepotu lovorvišnje tokom čitave godine.
Priprema biljke za zimu
Priprema lovorvišnje za zimski period počinje već krajem leta i tokom jeseni. Jedan od najvažnijih koraka je prestanak prihranjivanja đubrivima bogatim azotom najkasnije do sredine jula. Azot podstiče rast novih, mekih izdanaka koji ne bi imali dovoljno vremena da odrvene i pripreme se za niske temperature, te bi sigurno stradali od mraza. Umesto toga, krajem leta ili početkom jeseni može se primeniti đubrivo sa povišenim sadržajem kalijuma i fosfora. Ovi elementi jačaju ćelijske zidove, podstiču sazrevanje tkiva i značajno povećavaju otpornost biljke na mraz.
Zalivanje u jesen igra presudnu ulogu u pripremi za zimu. Pre prvih jakih mrazeva i smrzavanja tla, neophodno je obilno zaliti lovorvišnju. Ovo „završno“ zalivanje osigurava da biljka i zemljište oko korena uđu u zimu sa dovoljnom rezervom vlage. Dobro hidrirana biljka mnogo je otpornija na zimsko isušivanje, koje nastaje usled vetra i sunca kada je koren u smrznutom tlu. Treba nastaviti sa povremenim zalivanjem tokom jeseni sve dok se zemlja ne smrzne, posebno ako je period suv.
Orezivanje treba obaviti znatno pre zime. Poslednje jače orezivanje lovorvišnje treba izvršiti najkasnije krajem leta. Rezovi stimulišu novi rast, pa kasno orezivanje može imati isti negativan efekat kao i kasna prihrana azotom. U jesen se mogu ukloniti samo suve, polomljene ili bolesne grane. Svako veće orezivanje kojim se otvara kruna treba ostaviti za proleće, nakon što prođe opasnost od mrazeva.
Čišćenje prostora oko biljke je takođe važna preventivna mera. Sakupljanje i uništavanje opalog lišća ispod lovorvišnje smanjuje rizik od prezimljavanja spora gljivica, poput uzročnika šupljikavosti lista, i jaja štetočina. Čist prostor oko biljke takođe obeshrabruje glodare da prave skloništa u blizini stabla, gde bi tokom zime mogli da oštete koru. Ove jednostavne, ali važne radnje čine osnovu dobre pripreme biljke za predstojeće hladne mesece.
Zaštita korenovog sistema
Korenov sistem je najvažniji deo biljke, a njegova zaštita tokom zime je od vitalnog značaja, posebno kod mladih sadnica. Iako je koren u zemljištu zaštićeniji od nadzemnog dela, jaki i dugotrajni mrazevi bez snežnog pokrivača mogu dovesti do smrzavanja dubljih slojeva zemlje i oštećenja korena. Snežni pokrivač je najbolji prirodni izolator, ali se na njega ne možemo uvek osloniti. Zbog toga je potrebno primeniti dodatne mere zaštite, pre svega malčiranje.
Malčiranje je najefikasniji način zaštite korena. Nakon poslednjeg obilnog zalivanja u jesen, oko osnove biljke treba naneti debeo sloj organskog malča debljine 10-15 cm. Kao malč se mogu koristiti suvo lišće, slama, kora drveta, sečka ili kompost. Malč deluje kao izolacioni sloj koji usporava smrzavanje zemljišta, ublažava temperaturne oscilacije i štiti koren od ekstremne hladnoće. Takođe, pomaže u očuvanju vlage u zemljištu, što je dodatna prednost u borbi protiv zimskog isušivanja.
Prilikom postavljanja malča, važno je ostaviti nekoliko centimetara slobodnog prostora oko samog stabla. Nagomilavanje malča direktno uz stablo može dovesti do zadržavanja prekomerne vlage, što pogoduje razvoju truleži i gljivičnih bolesti na korenovom vratu. Malč treba postaviti u obliku prstena ili kruga koji se širi koliko i krošnja biljke, jer se tu nalazi najveći deo aktivnog korenovog sistema.
Za biljke koje se gaje u saksijama, zaštita korena je još važnija, jer je mala količina zemlje u saksiji izuzetno podložna brzom i dubokom smrzavanju. Saksije treba skloniti sa otvorenog prostora na zaštićeno mesto, kao što je nezagrejana garaža, podrum ili zatvorena terasa. Ako moraju ostati napolju, potrebno ih je grupisati, podići sa hladnog betona postavljanjem na drvene podmetače ili stiropor, a samu saksiju obmotati jutom, agrotekstilom, folijom sa vazdušnim mehurićima ili drugim izolacionim materijalom. Dodatni sloj malča na površini zemlje u saksiji takođe pruža značajnu zaštitu.
Zaštita nadzemnog dela od mraza i vetra
Nadzemni deo lovorvišnje, pre svega listovi i mlade grane, direktno je izložen nepovoljnim zimskim uslovima. Hladan i suv vetar je često veći neprijatelj od samog mraza, jer drastično ubrzava gubitak vlage iz listova. Zbog toga je fizička zaštita od vetra ključna, posebno za biljke na otvorenim i vetrovitim položajima. Postavljanje privremenih zaklona ili vetrobrana sa strane sa koje duvaju dominantni zimski vetrovi može značajno smanjiti oštećenja. Kao zaklon se mogu koristiti mreže za zasenu, trska ili agrotekstil pričvršćen za stubove.
Umotavanje biljke je još jedna efikasna metoda zaštite, koja se preporučuje za mlade i osetljive biljke, kao i za sve biljke u područjima sa veoma oštrim zimama. Za umotavanje se koriste prozračni materijali kao što su agrotekstil (agril folija), juta ili trska. Nikada ne treba koristiti najlon ili druge nepropusne materijale, jer oni sprečavaju disanje biljke, dovode do kondenzacije vlage i mogu izazvati više štete nego koristi. Materijal se labavo obmota oko biljke i veže kanapom. Cilj nije da se biljka „utopli“, već da se zaštiti od vetra i naglih temperaturnih promena.
Posebnu pažnju treba obratiti na zaštitu od težine snega. Mokar i težak sneg može se nakupiti na širokim listovima lovorvišnje i izazvati lomljenje grana, posebno kod sorti sa uspravnim rastom. Nakon svake veće snežne padavine, preporučuje se pažljivo otresti sneg sa grana pomoću metle ili štapa, kako bi se smanjio pritisak na njih. Kod stubastih formi, grane se pre zime mogu labavo povezati kanapom kako bi se sprečilo njihovo razdvajanje i lomljenje pod težinom snega.
U periodima zime sa jakim suncem, a niskim temperaturama, može doći do pucanja kore stabla usled naglog zagrevanja tokom dana i brzog hlađenja tokom noći. Ovaj problem se naziva mrazopuc. Da bi se to sprečilo, stablo mlađih biljaka se može obmotati jutanim trakama ili premazati belom bojom za voćke (krečenje stabla). Bela boja odbija sunčeve zrake, smanjuje zagrevanje kore tokom dana i na taj način ublažava ekstremne temperaturne razlike koje dovode do pucanja.
Nega nakon zime i oporavak od oštećenja
S dolaskom proleća i prestankom opasnosti od jakih mrazeva, vreme je da se ukloni zimska zaštita i proceni stanje biljke. Zaštitne materijale poput agrotekstila i jute treba ukloniti postepeno, tokom oblačnih dana, kako bi se biljka polako prilagodila na jače sunce i spoljašnje uslove. Naglo izlaganje suncu nakon perioda zaštite može izazvati šok i ožegotine na listovima. Malč oko korena se može delimično ukloniti ili razgrnuti kako bi se zemlja brže zagrejala i podstaklo kretanje vegetacije.
Nakon uklanjanja zaštite, potrebno je pažljivo pregledati biljku i utvrditi eventualna oštećenja nastala tokom zime. Oštećenja se najčešće manifestuju kao suvi, smeđi listovi i izumrli vrhovi grana. Važno je biti strpljiv i ne žuriti sa orezivanjem. Ponekad, iako listovi izgledaju suvo, grane su i dalje žive. Najbolje je sačekati da pupoljci počnu da bubre i da se jasno vidi koji delovi biljke su zaista izmrzli, a koji će se oporaviti.
Orezivanje oštećenih delova je ključan korak u oporavku biljke. Sve suve, polomljene i promrzle grane treba odrezati do zdravog dela, praveći rez neposredno iznad zdravog pupoljka ili bočne grane. Ovo sanitarno orezivanje ne samo da poboljšava izgled biljke, već i sprečava razvoj bolesti na izumrlom tkivu i podstiče rast novih, zdravih izdanaka. Lovorvišnja se veoma dobro regeneriše, pa čak i jača oštećenja može uspešno da prebrodi uz pravilno prolećno orezivanje.
Nakon orezivanja, biljci treba pružiti podršku za oporavak. Prihrana kvalitetnim, uravnoteženim đubrivom na početku proleća daće joj neophodnu energiju za formiranje novog rasta. Redovno zalivanje, posebno ako je proleće suvo, takođe je od velike važnosti. Ubrzo nakon orezivanja i prihrane, iz zdravih delova biljke počeće da izbijaju novi izdanci koji će brzo prekriti mesta gde su bila oštećenja. Pravilnom negom nakon zime, biljka se može u potpunosti oporaviti i nastaviti sa bujnim rastom.
