Iako je dunja voćna vrsta koja potiče iz umerenih klimatskih zona i poseduje relativno dobru otpornost na niske zimske temperature, pravilna priprema zasada za period mirovanja je od suštinskog značaja za očuvanje zdravlja stabala i osiguranje dobrog starta vegetacije u narednoj godini. Teleltetés, odnosno priprema za prezimljavanje, obuhvata niz agrotehničkih mera koje se sprovode u jesen, nakon berbe i opadanja lišća. Cilj ovih mera je da se stabla zaštite od potencijalnih oštećenja izazvanih mrazom, vetrom, glodarima i patogenima, te da im se omogući da bezbedno prođu kroz zimski period i sačuvaju energiju za prolećno buđenje. Zanemarivanje jesenjih radova može dovesti do izmrzavanja grana, oštećenja kore i korenovog vrata, što slabi voćke i smanjuje njihov rodni potencijal.
Jedan od prvih koraka u pripremi dunje za zimu jeste jesenje đubrenje. Nakon iscrpljujuće sezone i donošenja roda, biljci je potrebno nadoknaditi potrošene hranljive materije. U jesen se primenjuju mineralna đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma, a niskim sadržajem azota. Fosfor je ključan za razvoj korena i sazrevanje drveta, dok kalijum direktno utiče na povećanje otpornosti biljke na niske temperature, regulišući koncentraciju šećera u ćelijskom soku, što deluje kao prirodni antifriz. Pored mineralnih, jesen je idealno vreme i za unošenje organskih đubriva, poput stajnjaka, koji popravljaju strukturu zemljišta i obogaćuju ga humusom.
Nakon đubrenja, sledi jesenja obrada zemljišta. Plitko oranje ili freziranje oko stabala i u međurednom prostoru ima višestruku korist. Obradom se unose primenjena đubriva u zonu korenovog sistema, uništavaju se korovi, ali i kukuljice i larve mnogih štetočina koje prezimljavaju u površinskom sloju zemlje. Takođe, obrađeno zemljište bolje upija i zadržava zimske padavine, stvarajući tako rezervu vlage za proleće. U područjima sa malo snega i jakim zimskim vetrovima, malčiranje zemljišta oko stabala slojem slame, lišća ili komposta može dodatno zaštititi koren od izmrzavanja.
Poslednja, ali ne i manje važna mera hemijske zaštite jeste jesenje ili „plavo“ prskanje. Nakon opadanja lišća, stabla se tretiraju preparatima na bazi bakra. Ovaj tretman ima za cilj suzbijanje prezimljujućih formi mnogih patogena, kao što su prouzrokovači pegavosti lista, monilije i drugih bolesti, čiji se infektivni materijal nalazi na kori grana i u pukotinama. Time se značajno smanjuje infektivni potencijal za narednu godinu i omogućava biljci da u novu vegetacionu sezonu uđe sa manje „neprijatelja“. Prskanje treba obaviti po suvom vremenu, bez vetra, i potrebno je dobro „okupati“ celo stablo, od osnove do vrha.
Zaštita stabla od mraza i glodara
Mlada stabla dunje, u prvih nekoliko godina nakon sadnje, posebno su osetljiva na niske temperature i oštećenja od glodara tokom zime. Njihova kora je tanka i nežna, te lako može doći do pucanja usled naglih promena temperature (dnevno zagrevanje i noćno hlađenje), što otvara put za infekcije. Zbog toga je neophodno zaštititi deblo mladih voćaka. Jedan od najčešćih načina zaštite je krečenje stabla. Krečni rastvor, koji se pravi od gašenog kreča, vode, sumpora i malo soli ili kuhinjske soli radi boljeg prianjanja, nanosi se na deblo i na osnove ramenih grana.
Bela boja kreča odbija sunčeve zrake tokom zimskih dana, čime se sprečava prekomerno zagrevanje debla i smanjuje temperaturna razlika između dana i noći. Na taj način se ublažavaju temperaturni stresovi i sprečava pojava mrazopuca, odnosno uzdužnog pucanja kore. Pored toga, kreč ima i dezinfekciono dejstvo, uništavajući mahovine, lišajeve i neke prezimljujuće forme štetočina i patogena. Krečenje se obavlja u jesen, nakon opadanja lišća, po suvom i toplom danu.
Pored mraza, veliku opasnost tokom zime, posebno kada ima puno snega, predstavljaju glodari poput zečeva i poljskih miševa. Oni se hrane korom mladih voćaka, i ukoliko oglodaju koru prstenasto oko celog debla, prekidaju protok sokova i stablo se neizbežno suši. Zaštita od glodara se može sprovesti na više načina. Jedan od najefikasnijih je postavljanje mehaničkih zaštita oko debla. To mogu biti specijalne plastične mrežice (štitnici), gušće pletena žica ili čak stari komadi plastičnih flaša. Važno je da zaštita bude dovoljno visoka, iznad nivoa očekivanog snežnog pokrivača.
Pored mehaničkih, mogu se koristiti i hemijske mere, odnosno repelenti. To su sredstva koja svojim mirisom ili ukusom odbijaju glodare. Repelenti se nanose premazivanjem ili prskanjem donjeg dela debla. Takođe, agrotehničke mere, kao što su redovno košenje trave oko stabala i uklanjanje korova, smanjuju skrovišta za miševe. Postavljanje otrovanih mamaca u voćnjaku je takođe jedna od mera, ali pri njihovoj primeni treba biti veoma oprezan zbog opasnosti po druge životinje i ljude.
Uklanjanje izvora zaraze
Jesen je idealno vreme za sprovođenje sanitarnih mera u voćnjaku, koje imaju za cilj uklanjanje i uništavanje svih potencijalnih izvora zaraze i prezimljujućih formi bolesti i štetočina. Ove mere su ključni deo integralne zaštite i značajno smanjuju potrebu za hemijskim tretmanima u narednoj godini. Jedna od najvažnijih mera je sakupljanje i uništavanje svih opalih listova. U opalom lišću prezimljava ogroman broj patogena, pre svega prouzrokovač pegavosti lista dunje (Diplocarpon mespili). Sakupljeno lišće treba spaliti ili kompostirati, ali na adekvatan način kako bi se uništili patogeni.
Pored lišća, posebnu pažnju treba obratiti na mumificirane plodove. To su sasušeni, smežurani plodovi zaraženi monilijom, koji ostaju da vise na granama tokom cele zime. Ovi plodovi su prepuni spora gljivice i predstavljaju primarni izvor zaraze za cvetove i mlade plodove u proleće. Sve mumificirane plodove, kako one na granama, tako i one koji su opali na zemlju, potrebno je pažljivo sakupiti i uništiti, najbolje spaljivanjem. Ovaj posao se može obaviti istovremeno sa zimskom rezidbom.
Zimska rezidba, iako se obično izvodi krajem zime, takođe ima važan sanitarni karakter. Tokom rezidbe, potrebno je ukloniti sve suve, polomljene, oštećene i bolesne grane. Posebno treba obratiti pažnju na grane na kojima se vide simptomi bakterijske plamenjače ili rak-rane od monilije. Takve grane treba odseći duboko u zdravo drvo, a alat nakon svakog reza dezinfikovati. Sav orezani materijal koji pokazuje znake bolesti treba izneti iz voćnjaka i spaliti, a ne ostavljati ga na gomilama, jer može poslužiti kao izvor zaraze.
Čišćenje debla i debljih grana od stare, ispucale kore takođe može biti korisna mera. Ispod stare kore se često kriju prezimljujući oblici mnogih štetočina, kao što su gusenice jabučnog smotavca ili jaja nekih grinja. Kora se može pažljivo sastrugati pomoću četki, pazeći da se ne ošteti zdravo tkivo. Nakon čišćenja kore, preporučuje se krečenje stabla, koje dodatno doprinosi uništavanju preostalih štetnih organizama.
Priprema sistema za navodnjavanje
Ukoliko u zasadu postoji sistem za navodnjavanje, posebno sistem „kap po kap“, njegova priprema za prezimljavanje je obavezna i izuzetno važna mera. Voda koja ostane u cevima, crevima, filterima i ventilima će se tokom zime smrznuti. Prilikom smrzavanja, voda povećava svoju zapreminu, što dovodi do pucanja cevi, spojeva i drugih delova sistema. Popravka ovakvih oštećenja u proleće može biti skupa i komplikovana, a može i odložiti početak navodnjavanja u kritičnom periodu. Zbog toga se sistem mora na vreme i pravilno isprazniti.
Proces pripreme započinje ispuštanjem vode iz glavnog dovoda i svih razvodnih cevi. Potrebno je otvoriti sve ventile i čepove na najnižim tačkama sistema kako bi sva voda istekla pod dejstvom gravitacije. Posebnu pažnju treba obratiti na filtere. Filter se mora rasklopiti, očistiti od nakupljenih nečistoća, osušiti i skladištiti na suvom mestu zaštićenom od mraza. Isto važi i za sve osetljive delove sistema, kao što su manometri, ventili ili dozatori za đubrivo.
Nakon što se voda ispusti gravitaciono, preporučuje se izduvavanje sistema komprimovanim vazduhom. Pomoću kompresora, kroz sistem se pušta vazduh pod niskim pritiskom, koji će istisnuti i preostalu vodu iz cevi i, što je najvažnije, iz kapaljki. Laterale, odnosno creva „kap po kap“, treba izduvavati sekciju po sekciju, otvarajući krajnje čepove kako bi voda i vazduh mogli da izađu. Ovaj korak je ključan za potpunu sigurnost sistema tokom zime.
Nakon pražnjenja i izduvavanja, cevi i creva se mogu ostaviti u voćnjaku preko zime. Međutim, u područjima gde postoji opasnost od oštećenja od strane glodara, preporučuje se da se laterale sakupe, namotaju i skladište na sigurno mesto. Pravilno pripremljen sistem za navodnjavanje će bez problema dočekati proleće i biti spreman za novu sezonu, čime se osigurava da će voćke dobiti potrebnu vodu u pravo vreme, što je jedan od ključnih faktora za uspešnu proizvodnju.
Planiranje za narednu sezonu
Period zimskog mirovanja je idealno vreme za analizu prethodne sezone i detaljno planiranje aktivnosti za narednu. Na osnovu zabeleženih podataka o prinosu, kvalitetu plodova, pojavi bolesti i štetočina, i efektima primenjenih mera, mogu se doneti važne odluke za unapređenje proizvodnje. Analiza dnevnika prskanja može otkriti propuste u zaštiti ili ukazati na potrebu za promenom preparata zbog moguće rezistencije. Analiza troškova i prihoda daje jasnu sliku o isplativosti proizvodnje i ukazuje na segmente gde se mogu ostvariti uštede.
Zima je vreme i za nabavku repromaterijala za narednu sezonu. Na osnovu plana đubrenja, koji bi trebalo da se bazira na novijoj analizi zemljišta, nabavljaju se potrebne količine mineralnih i organskih đubriva. Takođe, na osnovu plana zaštite bilja, nabavljaju se pesticidi. Ranija nabavka često omogućava povoljnije cene i osigurava da će sva potrebna sredstva biti na raspolaganju kada za to dođe vreme, bez kašnjenja koje u kritičnim momentima može skupo koštati.
Tokom zime treba obaviti i servisiranje i pripremu mehanizacije. Traktor, atomizer, frezu i ostale priključne mašine treba detaljno pregledati, očistiti i izvršiti sve potrebne popravke i zamene delova. Posebnu pažnju treba posvetiti atomizeru – proveriti ispravnost pumpe, dizni, manometra i creva. Pravilno kalibrisan i ispravan atomizer je preduslov za kvalitetnu i efikasnu primenu sredstava za zaštitu bilja. Pripremljena mehanizacija u proleće znači manje zastoja i nervoze kada radovi u voćnjaku krenu punim intenzitetom.
Konačno, period mirovanja vegetacije je vreme za edukaciju i usavršavanje. Praćenje stručne literature, poseta zimskim seminarima i predavanjima za voćare, razmena iskustava sa drugim proizvođačima – sve su to načini da se steknu nova znanja i unaprede postojeće tehnike gajenja. Voćarstvo je dinamična grana poljoprivrede koja se stalno razvija, i samo oni koji prate nove trendove i tehnologije mogu ostati konkurentni i uspešni na duge staze.
