Svetlost je, uz vodu i hranljive materije, jedan od tri stuba na kojima počiva život svake biljke, a za bosiljak, biljku sunčanih, tropskih predela, ona ima presudan značaj. Intenzitet i trajanje svetlosti direktno utiču ne samo na rast i razvoj biljke, već i na ono zbog čega ga najviše cenimo – njegovu prepoznatljivu, snažnu aromu. Proces fotosinteze, kojim biljka pretvara svetlosnu energiju u hemijsku energiju neophodnu za život, u potpunosti zavisi od dostupnosti svetlosti. Razumevanje specifičnih potreba bosiljka za svetlošću ključno je za odabir prave lokacije za sadnju i za postizanje maksimalnog potencijala u pogledu prinosa i kvaliteta listova. Bilo da se gaji u bašti pod vedrim nebom ili na prozorskoj dasci, obezbeđivanje adekvatne količine svetlosti je preduslov za dobijanje zdrave, bujne i mirisne biljke.
Uloga svetlosti u životu bosiljka daleko prevazilazi puku proizvodnju energije. Sunčeva svetlost, posebno njen ultraljubičasti (UV) deo spektra, stimuliše biljku da proizvodi veće količine eteričnih ulja i drugih aromatičnih jedinjenja kao vid zaštite. Upravo su ta jedinjenja zaslužna za intenzivan miris i ukus bosiljka. Zbog toga će biljka koja raste na osunčanom mestu uvek imati jaču i bogatiju aromu od one koja raste u senci. Nedostatak svetlosti ne samo da će rezultirati slabijom aromom, već će dovesti i do etiolacije – pojave gde biljka postaje izdužena, tanka i bleda, sa malim listovima, jer se u očajničkom pokušaju „proteže“ ka izvoru svetlosti.
Optimalna lokacija za sadnju bosiljka, bilo u bašti ili na balkonu, jeste ona koja je izložena direktnoj sunčevoj svetlosti najmanje šest do osam sati dnevno. Idealno je ako biljka dobija jutarnje i prepodnevno sunce, koje je manje agresivno, dok je tokom najtoplijeg dela dana u blagoj senci, posebno u regionima sa izuzetno vrelim letima. Prejako podnevno sunce može izazvati opekotine na listovima i preveliki stres za biljku, posebno ako joj nedostaje vode. Međutim, ako morate da birate, uvek je bolje obezbediti više sunca nego manje.
Prilikom uzgoja u zatvorenom prostoru, odabir pravog prozora je od suštinskog značaja. Prozor okrenut ka jugu je apsolutno najbolji izbor jer pruža najviše direktne svetlosti tokom celog dana. Prozori okrenuti ka istoku ili zapadu takođe mogu poslužiti, ali biljka možda neće biti toliko bujna i aromatična. Severni prozor, koji dobija samo indirektnu svetlost, generalno nije dovoljan za uspešan uzgoj bosiljka, osim ako se ne koristi dodatno veštačko osvetljenje.
Važno je pratiti kako biljka reaguje na količinu svetlosti koju dobija. Ako primetite da se stabljike izdužuju, da je razmak između listova neuobičajeno veliki, a listovi mali i bledi, to je siguran znak da biljci nedostaje svetlosti. U tom slučaju, potrebno je premestiti je na svetlije mesto ili joj obezbediti dodatni izvor svetlosti. S druge strane, ako listovi postaju žuti ili dobijaju opekotine, moguće je da je izložena prejakom suncu, pa bi joj prijala blaga popodnevna senka.
Važnost svetlosti za fotosintezu i aromu
Fotosinteza je fundamentalni biološki proces koji omogućava biljkama, uključujući i bosiljak, da koriste energiju sunčeve svetlosti za stvaranje sopstvene hrane. Tokom ovog procesa, pigment hlorofil, koji listovima daje zelenu boju, apsorbuje svetlosnu energiju i koristi je da pretvori vodu i ugljen-dioksid u glukozu (šećer) i kiseonik. Glukoza služi kao osnovni izvor energije za sve životne funkcije biljke – rast, razvoj korena, cvetanje i proizvodnju sekundarnih metabolita, kao što su eterična ulja. Bez dovoljne količine svetlosti, proces fotosinteze se usporava, što direktno dovodi do slabijeg rasta i manje vitalne biljke.
Intenzitet svetlosti direktno utiče na stopu fotosinteze. Do određene tačke, što je svetlost jača, to je proces fotosinteze brži, što rezultira većom proizvodnjom energije i bržim rastom. Bosiljak, kao biljka adaptirana na sunčana staništa, ima visok kapacitet za fotosintezu i najbolje napreduje pod jakim osvetljenjem. U uslovima slabe svetlosti, biljka ne može da proizvede dovoljno energije da podrži bujan rast, pa postaje slaba, izdužena i podložnija bolestima. Listovi ostaju sitni jer biljka nema dovoljno resursa da ih razvije.
Kao što je već pomenuto, svetlost ima presudan uticaj na aromu bosiljka. Sekundarni metaboliti, u koje spadaju i jedinjenja odgovorna za miris i ukus (poput linalola, eugenola i estragola), nisu direktno neophodni za osnovno preživljavanje biljke, ali igraju važnu ulogu u njenoj interakciji sa okolinom, pre svega u odbrani od biljojeda i patogena. Proizvodnja ovih jedinjenja zahteva značajan utrošak energije, koju biljka dobija fotosintezom. Kada ima dovoljno svetlosti i energije, biljka može da „priušti“ proizvodnju veće količine ovih aromatičnih jedinjenja.
Kvalitet svetlosti, odnosno njen spektar, takođe igra ulogu. Sunčeva svetlost sadrži ceo spektar boja, od plave i zelene do crvene i ultraljubičaste. Biljke najefikasnije koriste plavi i crveni deo spektra za fotosintezu. Plava svetlost je posebno važna za vegetativni rast i razvoj listova, dok crvena svetlost utiče na cvetanje i plodonošenje. Obezbeđivanje svetlosti punog spektra, bilo prirodne ili veštačke, ključno je za sveukupno zdravlje i pravilan razvoj bosiljka.
Optimalna količina dnevne svetlosti
Za postizanje optimalnog rasta i maksimalne arome, bosiljak zahteva najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti svakog dana. Idealna situacija podrazumeva osam ili više sati sunca. Ovaj zahtev proizilazi iz njegovog tropskog porekla, gde je intenzitet i trajanje sunčevog zračenja visoko tokom cele godine. Manje od šest sati direktnog sunca će rezultirati sporijim rastom, tanjim stabljikama, ređim listovima i, što je najvažnije za kulinarsku upotrebu, značajno slabijom aromom. Biljka će preživeti, ali neće dostići svoj puni potencijal.
Prilikom planiranja rasporeda u bašti, birajte najosunčanije delove za sadnju bosiljka. Vodite računa o tome da ga ne zasene više biljke, drveće ili obližnji objekti. Tokom dana, položaj sunca se menja, pa je važno posmatrati odabranu lokaciju u različitim periodima dana pre nego što donesete konačnu odluku o sadnji. Mesto koje je osunčano ujutru, a u senci popodne, može biti dobar kompromis u veoma toplim klimama, jer pruža zaštitu od najjačeg sunca.
Iako bosiljak voli sunce, preterana izloženost u kombinaciji sa visokim temperaturama i nedostatkom vode može biti štetna. U ekstremnim uslovima, tokom toplotnih talasa kada temperature prelaze 35 stepeni Celzijusa, čak i bosiljak može patiti od toplotnog stresa. U takvim situacijama, popodnevna senka može biti korisna. To se može postići sadnjom bosiljka na istočnoj strani kuće ili pored viših biljaka koje će mu pružiti zaštitu tokom najtoplijeg dela dana. Korišćenje mreža za senčenje je još jedna opcija za zaštitu biljaka u bašti tokom ekstremnih vrućina.
Važno je napomenuti da različite sorte bosiljka mogu imati blago različite zahteve. Iako sve sorte vole sunce, neke, posebno one sa tamnijim, ljubičastim listovima, mogu zahtevati i nešto više svetlosti kako bi razvile punu boju. Prilikom kupovine semena ili sadnica, proverite specifične preporuke za datu sortu. Ipak, pravilo od šest do osam sati direktnog sunca dnevno je sigurna smernica za veliku većinu sorti koje se uzgajaju.
Uzgoj bosiljka na prozorskoj dasci
Uzgoj bosiljka na prozorskoj dasci je popularan način da se obezbedi svež začin tokom cele godine, ali predstavlja poseban izazov u pogledu obezbeđivanja dovoljne količine svetlosti. Izbor prozora je najvažnija odluka koju treba doneti. Prozor okrenut ka jugu, koji dobija direktnu sunčevu svetlost tokom većeg dela dana, ubedljivo je najbolja opcija. Na ovakvom prozoru, bosiljak će imati najviše šanse da raste bujno i razvije jaku aromu, slično kao napolju.
Prozori okrenuti ka istoku ili zapadu su druga najbolja opcija. Istočni prozor pruža jutarnje sunce, koje je blaže, dok zapadni prozor pruža jače, popodnevno sunce. Iako neće dobiti punih šest do osam sati direktne svetlosti, bosiljak može solidno napredovati na ovim pozicijama, ali će verovatno biti nešto manje kompaktan i aromatičan u poređenju sa onim na južnom prozoru. Severni prozor, koji dobija samo indirektnu, rasutu svetlost, generalno nije pogodan za uzgoj bosiljka bez dodatnog osvetljenja.
Jedan od problema sa uzgojem na prozoru je jednostrano osvetljenje. Biljka će prirodno rasti i naginjati se ka izvoru svetlosti, što može dovesti do njenog krivljenja i nepravilnog razvoja. Da bi se ovo sprečilo, neophodno je redovno okretati saksiju. Preporučuje se da se saksija okreće za četvrtinu kruga na svakih nekoliko dana. Ovaj jednostavan postupak će osigurati da sve strane biljke dobiju podjednaku količinu svetlosti, što će rezultirati ravnomernijim, uspravnijim i gušćim rastom.
Čak i na najsunčanijem prozoru, intenzitet svetlosti koja prolazi kroz staklo je manji od onog napolju. Zimi, kada su dani kratki i oblačni, količina dostupne svetlosti se drastično smanjuje. U takvim uslovima, bosiljak će verovatno stagnirati ili rasti veoma sporo i izduženo. Ukoliko želite da održite biljku u dobrom stanju tokom zimskih meseci, ili ako nemate prozor sa dovoljno sunca, neophodno je razmotriti upotrebu veštačkog osvetljenja kao dopunu ili potpunu zamenu za prirodnu svetlost.
Korišćenje veštačkog osvetljenja
Kada prirodna svetlost nije dovoljna, veštačko osvetljenje postaje neophodno za uspešan uzgoj bosiljka u zatvorenom prostoru. Ovo je posebno važno tokom zimskih meseci ili u stanovima koji nemaju prozore sa direktnim suncem. Korišćenje sijalica za rast biljaka (grow lights) može u potpunosti kompenzovati nedostatak sunčeve svetlosti i omogućiti uzgoj zdravog i aromatičnog bosiljka bilo gde u kući. Obične kućne sijalice nisu adekvatne jer ne emituju pravi spektar svetlosti koji je biljkama potreban za fotosintezu.
Postoji nekoliko tipova sijalica za rast biljaka, ali najpopularnije za kućnu upotrebu su fluorescentne i LED sijalice. Fluorescentne sijalice (T5 ili T8) su pristupačna opcija i emituju svetlost koja je pogodna za rast lisnatih biljaka poput bosiljka. One se ne zagrevaju previše, pa se mogu postaviti blizu biljaka bez rizika od oštećenja. LED sijalice su modernija, energetski efikasnija i dugotrajnija opcija. Prednost LED tehnologije je mogućnost preciznog podešavanja spektra svetlosti, tako da postoje sijalice punog spektra koje oponašaju sunčevu svetlost, kao i one koje emituju samo plavu i crvenu svetlost, najvažnije za rast biljaka.
Za optimalne rezultate, veštačko svetlo treba da bude postavljeno direktno iznad biljke, na udaljenosti od 15 do 30 centimetara. Ako je svetlo postavljeno previsoko, njegov intenzitet će biti preslab. Ako je prenisko, može izazvati zagrevanje i oštećenje listova, posebno kod fluorescentnih sijalica. Kako biljka raste, potrebno je podešavati visinu svetla. Korišćenje reflektora ili postavljanje biljaka u kutiju obloženu reflektujućom folijom može pomoći da se svetlost maksimalno iskoristi i usmeri ka svim delovima biljke.
Bosiljku je, pored svetlosti, potreban i period tame za obavljanje određenih metaboličkih procesa. Zbog toga, veštačko osvetljenje ne treba da bude uključeno 24 sata dnevno. Potrebno je obezbediti ciklus od 12 do 16 sati svetlosti, nakon čega sledi 8 do 12 sati tame. Najlakši način da se ovo postigne je korišćenjem tajmera koji će automatski paliti i gasiti svetla u određeno vreme. Pravilnom upotrebom veštačkog osvetljenja, možete stvoriti idealne uslove i uživati u berbi svežeg bosiljka tokom cele godine, bez obzira na godišnje doba ili orijentaciju vaših prozora.
