Bosiljak je biljka koja potiče iz toplih, tropskih i suptropskih krajeva Azije i Afrike, što ga čini izuzetno osetljivim na niske temperature i mraz. U našim klimatskim uslovima, on se gaji kao jednogodišnja biljka, što znači da sa dolaskom prvih jesenjih hladnoća i mrazeva završava svoj životni ciklus i propada. Međutim, za mnoge ljubitelje svežih začina, pomisao na odricanje od aromatičnog bosiljka tokom dugih zimskih meseci je neprihvatljiva. Srećom, uz malo truda i planiranja, moguće je produžiti život ovoj biljci i obezbediti zalihu svežih listova i tokom zime. Prezimljavanje bosiljka podrazumeva njegovo premeštanje u kontrolisane uslove zatvorenog prostora pre nego što nastupe niske temperature.
Mogućnost prezimljavanja bosiljka zavisi pre svega od toga kako je biljka gajena tokom leta. Najveće šanse za uspeh imaju biljke koje su rasle u saksijama, jer je njihov premeštaj u zatvoren prostor jednostavan i ne uključuje stresno presađivanje. Biljke koje su rasle direktno u bašti mogu se pokušati presaditi u saksije, ali ovaj proces nosi rizik od oštećenja korena i šoka koji biljka možda neće preživeti. Stoga, ako unapred planirate da sačuvate bosiljak preko zime, najbolje je da ga od početka gajite u dovoljno velikoj saksiji.
Vreme kada treba uneti biljku unutra je od ključnog značaja. Ne treba čekati prvi mraz, jer čak i temperature blizu nule mogu naneti nepopravljivu štetu bosiljku. Idealno je biljku uneti unutra kada noćne temperature počnu redovno da padaju ispod 10 stepeni Celzijusa. Pre unošenja, biljku treba detaljno pregledati kako biste bili sigurni da sa njom ne unosite i neželjene goste, poput lisnih vaši, belih mušica ili drugih insekata. Temeljno isperite listove blagim mlazom vode i proverite naličje svakog lista.
Prezimljavanje ne znači da će biljka nastaviti da raste istim intenzitetom kao tokom leta. Zbog kraćih dana i manjeg intenziteta svetlosti, rast će biti značajno usporen. Cilj prezimljavanja nije da se dobije ogroman, bujan grm, već da se biljka održi u životu i u dobrom stanju do proleća, uz povremeno branje nekoliko listova. Smanjena svetlost i niže temperature zahtevaju i promenu u režimu nege, pre svega u pogledu zalivanja i prihranjivanja, kako bi se biljka prilagodila novim, manje idealnim uslovima.
Alternativa prezimljavanju cele biljke je uzimanje reznica krajem leta. Kao što je opisano u poglavlju o razmnožavanju, od zdrave i jake biljke iz bašte mogu se uzeti reznice, ukoreniti u vodi ili supstratu i zatim gajiti kao nove, mlade biljke u saksijama tokom zime. Ovo je često uspešniji metod jer mlade biljke lakše podnose promenu uslova i prilagođavaju se životu u zatvorenom prostoru. Na ovaj način, ne samo da čuvate svoju omiljenu sortu, već započinjete novu sezonu sa već formiranim biljkama.
Unošenje biljaka u zatvoren prostor
Priprema za unošenje bosiljka u zatvoren prostor počinje nekoliko nedelja pre samog premeštanja. Ukoliko je biljka rasla u bašti, potrebno ju je pažljivo izvaditi, trudeći se da se sačuva što veći deo korenovog sistema sa zemljom. Odaberite saksiju koja je dovoljno prostrana da primi koren bez savijanja i napunite je kvalitetnim supstratom. Nakon presađivanja, biljku treba dobro zaliti i držati u senci nekoliko dana kako bi se oporavila od šoka pre nego što je unesete unutra. Ovaj proces je stresan, pa budite spremni na to da biljka može odbaciti deo lišća.
Pre unošenja, bez obzira da li je biljka rasla u saksiji ili je tek presađena, neophodno je izvršiti sanitarnu rezidbu. Uklonite sve suve, oštećene ili požutele listove i grane. Takođe, ovo je dobra prilika da se biljka malo jače oreže, uklanjanjem otprilike jedne trećine njene visine. Ovakva rezidba smanjuje stres za biljku, podstiče novo grananje i pomaže joj da se lakše prilagodi uslovima sa manje svetlosti. Orežite biljku tako da postane kompaktnija, što će olakšati njeno smeštanje na prozorsku dasku.
Najvažniji korak pre unošenja je temeljna provera na prisustvo štetočina. Biljke koje su rasle napolju često su dom za razne insekte, koji se u toplim i suvim uslovima stana mogu nekontrolisano razmnožiti i preći na druge sobne biljke. Pažljivo pregledajte svaki list, sa obe strane, kao i stabljike. Ukoliko primetite bilo kakve insekte ili jajašca, biljku tretirajte odgovarajućim sredstvom. Prskanje rastvorom sapunice ili nimovog ulja je dobra preventivna mera čak i ako ne vidite štetočine golim okom.
Nakon što je biljka orezana i očišćena, sledi period postepene aklimatizacije, suprotan procesu kaljenja. Umesto da biljku odmah unesete u toplu sobu, pokušajte da je nekoliko dana držite na nekom prelaznom mestu, kao što je zatvorena terasa, svetla garaža ili trem. Ovo će joj pomoći da se postepeno navikne na promenu temperature, vlažnosti i svetlosti. Nagli prelazak iz hladne spoljašnje sredine u toplu i suvu sobu može izazvati opadanje lišća i dodatni stres za biljku.
Uslovi za prezimljavanje u kući
Pronalaženje idealnog mesta u kući za prezimljavanje bosiljka je ključno za njegov opstanak. Najvažniji faktor je svetlost. Bosiljak zahteva mnogo svetlosti, a tokom zime su dani kratki i intenzitet sunčevog zračenja je slabiji. Zbog toga je biljku neophodno postaviti na najsvetlije moguće mesto u kući, što je obično prozor okrenut ka jugu. Prozori okrenuti ka istoku ili zapadu takođe mogu biti prihvatljivi, ali severni prozor definitivno neće pružiti dovoljno svetlosti za opstanak biljke.
Temperatura je drugi važan faktor. Bosiljak preferira toplotu i idealna temperatura za prezimljavanje je između 18 i 24 stepena Celzijusa, što odgovara uobičajenim sobnim temperaturama. Međutim, važno je izbegavati postavljanje biljke blizu izvora toplote, kao što su radijatori ili peći, jer suv i vreo vazduh može isušiti listove. Takođe, treba izbegavati mesta sa promajom, kao što su blizina ulaznih vrata ili prozora koji loše dihtuju, jer nagle promene temperature mogu naškoditi biljci.
Vlažnost vazduha je često problem tokom zime u grejanim prostorijama. Centralno grejanje isušuje vazduh, što ne odgovara bosiljku koji potiče iz vlažnih, tropskih krajeva. Niska vlažnost vazduha može dovesti do sušenja vrhova listova i čini biljku podložnijom napadu štetočina poput crvenog pauka. Da biste povećali vlažnost, možete postaviti saksiju na poslužavnik sa vlažnim kamenčićima ili glinenim kuglicama, pazeći da dno saksije ne leži direktno u vodi. Redovno orošavanje biljke prskalicom takođe može pomoći, ali to treba raditi ujutru.
Ukoliko nemate dovoljno prirodne svetlosti, razmislite o korišćenju veštačkog osvetljenja. Obična sijalica nije dovoljna; potrebne su specijalne sijalice za rast biljaka (grow lights) koje emituju svetlost punog spektra. Postavite svetlo na 15-30 centimetara iznad biljke i ostavite ga upaljenim 12 do 14 sati dnevno. Korišćenje veštačkog osvetljenja može značajno poboljšati stanje biljke tokom zime, omogućavajući joj čak i skroman, ali konstantan rast.
Održavanje biljke tokom zime
Nega bosiljka tokom zime se značajno razlikuje od letnje nege, jer je biljka u stanju mirovanja ili veoma usporenog rasta. Najveća greška koju baštovani prave je prekomerno zalivanje. Zbog manje svetlosti i nižeg intenziteta rasta, biljka troši mnogo manje vode. Pre svakog zalivanja, obavezno proverite vlažnost zemlje. Zalivajte tek kada je gornjih 3-4 centimetra supstrata potpuno suvo na dodir. Zalivanje treba da bude temeljno, ali znatno ređe nego leti – možda jednom u sedam do četrnaest dana, u zavisnosti od uslova.
Prihranjivanje tokom zime treba svesti na apsolutni minimum. Pošto biljka ne raste aktivno, nema ni potrebe za dodatnim hranljivim materijama. Prekomerno đubrenje može dovesti do nakupljanja soli u supstratu i oštećenja korena. Ukoliko biljka izgleda zdravo, prihrana najčešće nije ni potrebna. Ako ipak želite da je malo prihranite, uradite to najviše jednom u šest do osam nedelja, koristeći veoma razblažen rastvor balansiranog tečnog đubriva, otprilike četvrtinu preporučene doze.
Redovno proveravajte biljku na prisustvo štetočina, jer su sobni uslovi, posebno suv vazduh, pogodni za razvoj crvenog pauka i lisnih vaši. Crveni pauk se teško uočava golim okom, ali njegovo prisustvo odaje fina paučina između listova i stabljika. Povećanje vlažnosti vazduha i redovno tuširanje biljke mlakom vodom može pomoći u prevenciji i suzbijanju ovih štetočina. Ukoliko se pojave, tretirajte biljku odgovarajućim organskim insekticidom.
Povremeno berite listove, ali budite umereni. Branje nekoliko listova s vremena na vreme podstiče biljku na grananje i održava je kompaktnom. Izbegavajte veliku berbu koja bi mogla da oslabi biljku. Takođe, redovno uklanjajte sve cvetne pupoljke koji se mogu pojaviti, jer cvetanje dodatno iscrpljuje biljku. Okretanje saksije za četvrtinu kruga svake nedelje pomoći će da sve strane biljke dobiju podjednaku količinu svetlosti, sprečavajući njen rast samo u jednom smeru, ka prozoru.
Priprema za proleće
Kako se zima bliži kraju i dani postaju duži i svetliji, prezimeli bosiljak će početi da pokazuje znake novog rasta. Ovo je signal da je vreme da se biljka postepeno pripremi za povratak na otvoreno. Sa prvim znacima aktivnog rasta, obično u martu ili aprilu, možete početi sa postepenim povećavanjem učestalosti zalivanja i prihranjivanja. Započnite sa prihranom koristeći polovinu preporučene doze đubriva, a zatim postepeno pređite na redovan režim prihrane svake 2-3 nedelje.
Proleće je idealno vreme za jaču rezidbu i presađivanje. Orezivanjem ćete ukloniti sve izdužene i slabe zimske grane i podstaći novi, bujan rast iz osnove biljke. Nemojte se plašiti da je orežete za polovinu visine, jer će to rezultirati mnogo jačom i gušćom biljkom tokom leta. Nakon rezidbe, biljku možete presaditi u svež supstrat, bilo u istu (očišćenu) saksiju ili u malo veću ako je prerasla postojeću. Svež supstrat će joj obezbediti neophodne hranljive materije za novi početak.
Kada prođe svaka opasnost od mraza i kada spoljašnje temperature postanu stabilne, vreme je da se bosiljak vrati napolje. Kao i prilikom unošenja, i iznošenje zahteva period kaljenja. Biljku treba postepeno privikavati na jaču sunčevu svetlost, vetar i promene temperature. Počnite tako što ćete je iznositi napolje na nekoliko sati dnevno, na senovito i zaštićeno mesto. Postepeno, tokom jedne do dve nedelje, povećavajte vreme koje provodi napolju i izloženost direktnom suncu.
Nakon uspešnog perioda kaljenja, biljku možete ostaviti napolju na njenom stalnom mestu za letnju sezonu. Uz pravilnu negu, prezimeli bosiljak će se brzo oporaviti i nastaviti sa bujnim rastom, nagrađujući vas obiljem aromatičnih listova mnogo ranije nego biljke posejane te godine. Uspešno prezimljavanje bosiljka ne samo da vam obezbeđuje svež začin tokom zime, već vam daje i snažnu, zrelu biljku koja će sa dolaskom toplog vremena eksplodirati rastom i doneti vam veliko zadovoljstvo.
