Orezivanje i skraćivanje kadifica, iako ne spadaju u apsolutno neophodne mere nege, predstavljaju veoma korisne tehnike kojima se može značajno poboljšati izgled, zdravlje i bujnost cvetanja ovih popularnih biljaka. Mnogi baštovani se zadovoljavaju osnovnom negom, puštajući kadifice da rastu slobodno, što je sasvim u redu s obzirom na njihovu zahvalnu prirodu. Međutim, primenom nekoliko jednostavnih tehnika orezivanja, kao što su pinciranje mladih biljaka i redovno uklanjanje precvetalih cvetova, moguće je transformisati prosečnu biljku u spektakularan, gusto razgranat grm prepun cvetova. Ove radnje zahtevaju minimalan trud, a donose maksimalne rezultate, produžavajući sezonu cvetanja i čineći biljke otpornijim i zdravijim.
Osnovni ciljevi orezivanja kadifica su višestruki. Prvo, podsticanje gušćeg i kompaktnijeg rasta. Zakidanjem vrhova mladih biljaka sprečava se njihov rast u visinu i stimuliše se razvoj bočnih izdanaka, što rezultira žbunastijom formom. Drugo, produžavanje perioda cvetanja. Redovnim uklanjanjem uvelih cvetova sprečava se formiranje semena, a biljka se podstiče da svu svoju energiju usmeri na stvaranje novih pupoljaka. Treće, održavanje zdravlja biljke. Orezivanjem se uklanjaju oštećeni, bolesni ili suvi delovi, poboljšava se cirkulacija vazduha unutar grma i smanjuje rizik od pojave gljivičnih bolesti.
Za orezivanje kadifica nije potreban poseban alat. Većina zahvata, kao što je pinciranje ili uklanjanje cvetova, može se obaviti jednostavno prstima, otkidanjem nežnih delova biljke. Za deblje i drvenastije stabljike kod starijih biljaka, mogu se koristiti male, oštre makaze ili baštenski nožić. Važno je da alat bude čist kako bi se sprečilo prenošenje eventualnih bolesti. Najbolje vreme za ove radnje je tokom suvog i sunčanog dana, jer rane na biljkama tada brže zarastaju.
Razumevanje kako biljka reaguje na orezivanje je ključno. Svaki rez ili zakidanje vrha uklanja takozvanu apikalnu dominaciju, gde glavni, vršni pupoljak luči hormone koji sprečavaju rast bočnih pupoljaka. Uklanjanjem vršnog pupoljka, bočni pupoljci se „oslobađaju“ i počinju da rastu, stvarajući nove grane. Svaka od tih novih grana će takođe razviti cvetove, čime se ukupan broj cvetova na biljci višestruko povećava. To je jednostavan biološki princip koji se u baštovanstvu koristi za oblikovanje biljaka i maksimiziranje njihovog dekorativnog potencijala.
Pinciranje za postizanje žbunastog rasta
Pinciranje, poznato i kao zakidanje vrhova, je tehnika koja se primenjuje na mladim sadnicama kadifice kako bi se podstaklo grananje. Cilj je stvoriti nižu, ali znatno gušću i kompaktniju biljku sa više cvetnih grana. Ova tehnika je posebno korisna za više i uspravne sorte kadifica (Tagetes erecta), koje prirodno imaju tendenciju da formiraju jednu glavnu stabljiku sa cvetom na vrhu. Bez pinciranja, ove sorte mogu postati visoke, tanke i nestabilne.
Najbolje vreme za pinciranje je kada mlada biljka dostigne visinu od oko 10 do 15 centimetara i razvije nekoliko pari pravih listova. Postupak je veoma jednostavan: vrh glavne stabljike, dužine oko 2-3 centimetra, se jednostavno otkine prstima ili odseče čistim makazama. Rez se pravi neposredno iznad para listova. Iz pazuha tih listova, ispod mesta reza, ubrzo će se razviti dve nove bočne grane.
Ovaj proces se može ponoviti i na novonastalim bočnim granama kada one dovoljno porastu. Svakim pinciranjem, broj grana na biljci se udvostručuje, što dovodi do stvaranja guste, zaobljene forme. Iako pinciranje blago odlaže početak prvog cvetanja za nedelju ili dve, jer biljka prvo mora da razvije nove grane, dugoročna korist je neprocenjiva. Biljka će na kraju proizvesti znatno veći broj cvetova istovremeno, stvarajući mnogo impresivniji vizuelni efekat.
Kod niskih, jastučastih sorti kadifica (Tagetes patula ili Tagetes tenuifolia), koje prirodno imaju razgranat i kompaktan rast, pinciranje često nije neophodno. Međutim, čak i kod njih, blago zakidanje vrhova može doprineti još gušćem i urednijem izgledu. Pinciranje je jednostavna, ali moćna tehnika koja omogućava baštovanu da aktivno oblikuje biljku i prilagodi je svojim estetskim željama, pretvarajući je u pravu cvetnu loptu.
Uklanjanje precvetalih cvetova za duže cvetanje
Redovno uklanjanje precvetalih cvetova, poznato u baštovanskom žargonu kao „deadheading“, jedna je od najvažnijih i najefikasnijih mera za produžavanje sezone cvetanja kadifica. Biološka svrha svake biljke je da proizvede seme i osigura produžetak vrste. Kada se cvet oplodi i počne da formira seme, biljka preusmerava značajnu količinu svoje energije i resursa u taj proces. Uklanjanjem uvelog cveta pre nego što seme sazri, mi „varamo“ biljku i signaliziramo joj da njen reproduktivni zadatak još nije završen.
Kao odgovor na to, biljka reaguje tako što proizvodi nove cvetne pupoljke u pokušaju da ponovo formira seme. Ovaj ciklus se može ponavljati iznova i iznova tokom celog leta i jeseni. Biljke koje se redovno čiste od precvetalih cvetova cvetaju mnogo obilnije i duže od onih koje se prepuste same sebi. Ova jednostavna radnja, koja oduzima samo nekoliko minuta nedeljno, može produžiti cvetanje za nekoliko nedelja, pa čak i meseci, sve do prvih jakih mrazeva.
Postupak je veoma lak. Kada cvet počne da vene, gubi boju i postaje neugledan, treba ga ukloniti. Cvet se može otkinuti prstima ili odseći makazama zajedno sa celom cvetnom drškom, sve do prvog seta listova ispod njega. Uklanjanje samo cvetne glavice, a ostavljanje gole drške, nije estetski privlačno i manje je efikasno. Važno je biti temeljan i redovno pregledati biljke, barem jednom nedeljno, kako bi se uklonili svi precvetali delovi.
Osim što podstiče novo cvetanje, ova mera ima i fitosanitarni značaj. Stari, truli cvetovi, posebno tokom vlažnog vremena, mogu postati leglo za razvoj gljivičnih bolesti, kao što je siva trulež (botritis). Njihovim uklanjanjem održava se higijena biljke, poboljšava cirkulacija vazduha i smanjuje rizik od infekcija. Takođe, biljka izgleda mnogo urednije i svežije. U suštini, „deadheading“ je jednostavan trik koji donosi trostruku korist: više cvetova, duže cvetanje i zdravije biljke.
Sanitarno i korektivno orezivanje
Sanitarno orezivanje podrazumeva uklanjanje svih oštećenih, bolesnih ili suvih delova biljke čim se primete. Ovo je osnovna mera održavanja zdravlja biljke koja se sprovodi tokom cele vegetacione sezone. Listovi koji su požuteli, polomljene grane ili delovi biljke koji pokazuju znake bolesti (mrlje, plesni) treba odmah odseći čistim alatom. Time se sprečava širenje patogena na zdrave delove biljke i omogućava biljci da svoju energiju usmeri na rast i cvetanje, umesto na borbu sa bolešću ili oporavak oštećenih tkiva.
Ova vrsta orezivanja takođe poboljšava cirkulaciju vazduha unutar biljke. Uklanjanjem viška lišća ili unutrašnjih grana koje se ukrštaju, otvara se unutrašnjost grma, omogućavajući lišću da se brže suši nakon kiše. Ovo je posebno važno za prevenciju gljivičnih bolesti koje se razvijaju u vlažnim i zagušljivim uslovima. Sanitarno orezivanje je reaktivna mera, ali redovnim pregledom biljaka postaje efikasna preventivna strategija.
Korektivno orezivanje se primenjuje kako bi se popravio oblik biljke ili rešili određeni problemi u rastu. Na primer, ako neka grana raste previše u stranu i narušava simetriju biljke, može se skratiti. Ako biljka postane previše izdužena i retka sredinom leta, može se izvršiti jače skraćivanje, poznato kao „šišanje“. Ovo podrazumeva skraćivanje svih grana za otprilike jednu trećinu. Iako će biljka privremeno ostati bez cvetova, ovo će je snažno podstaći na novo grananje i za nekoliko nedelja će se ponovo formirati gust, kompaktan grm sa obiljem novih cvetova.
Ovo drastičnije skraćivanje je posebno korisno sredinom leta, kada kadifice ponekad mogu izgledati umorno i iscrpljeno od cvetanja. To im daje novu snagu za drugu polovinu sezone. Nakon ovakvog orezivanja, preporučljivo je prihraniti biljku tečnim đubrivom za cvetnice kako bi se podržao novi talas rasta. Korektivno orezivanje omogućava baštovanu da aktivno upravlja izgledom biljke i da je podmladi kada je to potrebno.
Orezivanje na kraju sezone
Na kraju vegetacione sezone, sa dolaskom prvih mrazeva, jednogodišnje kadifice završavaju svoj životni ciklus. Nakon što mraz uništi nadzemni deo biljke, postavlja se pitanje šta uraditi sa ostacima. Orezivanje u ovom periodu ima za cilj čišćenje leja i pripremu bašte za zimu. Uvele i smrznute stabljike se mogu odseći do same površine zemlje. Ovo daje leji uredan izgled i sprečava prezimljavanje potencijalnih bolesti i štetočina na biljnim ostacima.
Odsečeni biljni materijal, ukoliko je bio zdrav, predstavlja odličan dodatak kompostu. Usitnjavanjem stabljika i listova ubrzava se njihova razgradnja. Ako su biljke pokazivale znake bolesti, bolje ih je ukloniti iz bašte i uništiti. Koren kadifice se može ostaviti u zemljištu preko zime. Tokom razgradnje, on će osloboditi hranljive materije i poboljšati strukturu tla. Takođe, njegovo poznato nematicidno dejstvo može nastaviti da štiti zemljište i tokom perioda mirovanja.
Ako želite da sakupite seme za sledeću godinu, važno je ostaviti nekoliko najlepših cvetova na biljci da se potpuno osuše pre prvih mrazeva. Ovi cvetovi se ne uklanjaju u sklopu redovnog „deadheadinga“. Kada se cvetne glavice potpuno osuše i postanu smeđe, odsecaju se i iz njih se vadi seme. Ostatak biljke se zatim može orezati i ukloniti kao što je opisano.
Orezivanje na kraju sezone nije samo estetska mera, već i važan deo integralne zaštite bilja i održavanja plodnosti zemljišta. Čišćenjem leja smanjuje se infektivni potencijal za narednu sezonu i olakšava se prolećna priprema zemljišta. To je poslednji korak u ciklusu nege kadifica, koji zatvara jednu uspešnu sezonu i postavlja temelje za narednu, podjednako cvetnu godinu.
