Svetlost je jedan od najvažnijih faktora koji utiču na rast, razvoj i cvetanje kadifica. Ove biljke su poznati heliofili, što znači da su pravi obožavaoci sunca. Njihovo poreklo iz sunčanih predela Meksika i Centralne Amerike uslovilo je njihovu izraženu potrebu za velikom količinom direktne sunčeve svetlosti. Da bi dostigle svoj puni potencijal, bujno cvetale i imale intenzivnu boju cvetova, kadificama je neophodno obezbediti najmanje šest do osam sati direktnog sunca svakog dana. Lokacija na koju se sade je, stoga, od presudnog značaja za njihov uspešan uzgoj i celokupan izgled.
Kada kadifice dobijaju dovoljnu količinu svetlosti, one rastu kao kompaktne, snažne i dobro razgranate biljke. Proces fotosinteze se odvija nesmetano, što im omogućava da proizvode dovoljno energije za sve svoje životne funkcije, uključujući i formiranje brojnih cvetnih pupoljaka. Cvetovi na osunčanim biljkama su krupniji, a boje su im znatno življe i intenzivnije – žute su zlatnije, narandžaste su jarkije, a crvene su dublje. Pored toga, sunčeva svetlost i dobra cirkulacija vazduha pomažu u brzom sušenju lišća, što značajno smanjuje rizik od pojave gljivičnih bolesti.
S druge strane, nedostatak svetlosti ima veoma negativan uticaj na kadifice. Ukoliko se gaje u senci ili polusenci, biljke će se boriti za svaki zrak sunca. To dovodi do pojave koja se naziva etiolacija – biljke postaju izdužene, tanke i nejake, sa velikim razmakom između listova. One svu svoju energiju ulažu u rast u visinu, pokušavajući da dosegnu svetlost, na uštrb grananja i cvetanja. Stabljike postaju krte i lako se lome pod uticajem vetra ili kiše.
Cvetanje u uslovima nedovoljne svetlosti je oskudno ili u potpunosti izostaje. Ako se cvetovi i formiraju, oni su znatno manji, bleđih boja i kraće traju. Biljke postaju podložnije napadima bolesti i štetočina jer im je imuni sistem oslabljen. Zbog svega navedenog, prilikom planiranja sadnje, uvek treba birati najsunčanije pozicije u bašti, na terasi ili balkonu. Izbegavanje senovitih mesta, kao što su ona ispod velikog drveća ili uz severne zidove, je ključno za postizanje zdravih i raskošno cvetajućih kadifica.
Značaj direktne sunčeve svetlosti
Direktna sunčeva svetlost je neophodna za proces fotosinteze, osnovni proces u kojem biljke koriste svetlosnu energiju, vodu i ugljen-dioksid kako bi stvorile organska jedinjenja (šećere) koja im služe kao hrana. Za biljke poput kadifica, koje su se evolutivno prilagodile visokom intenzitetu svetlosti, optimalno odvijanje fotosinteze direktno je povezano sa obilnim cvetanjem. Što više svetlosti biljka dobije, više energije može da proizvede, a višak te energije ulaže u reprodukciju, odnosno u stvaranje cvetova.
Intenzitet svetlosti utiče i na pigmentaciju cvetova. Karotenoidi, pigmenti odgovorni za žute, narandžaste i crvene nijanse kod kadifica, sintetišu se u većoj meri pod uticajem jake sunčeve svetlosti. Zbog toga su boje cvetova na biljkama koje rastu na punom suncu mnogo zasićenije i živopisnije. U senci, sinteza ovih pigmenata je smanjena, što rezultira bleđim i manje atraktivnim cvetovima. Svetlost takođe utiče na proizvodnju esencijalnih ulja koja daju karakterističan miris kadificama.
Dužina dana, odnosno fotoperiod, takođe igra ulogu u cvetanju. Kadifice su uglavnom „biljke dugog dana“, što znači da cvetaju kada su dani duži od noći, što je karakteristično za proleće i leto. Dovoljna količina svetlosti tokom dana signalizira biljci da su uslovi povoljni za reprodukciju. Iako će neke sorte cvetati i tokom kraćih dana, vrhunac cvetanja se dostiže tokom najdužih letnjih dana, kada je i intenzitet sunčevog zračenja najjači.
Osim uticaja na cvetanje, sunčeva svetlost ima i važnu fitosanitarnu ulogu. Sunčevi zraci, posebno UV zračenje, imaju dezinfekciono dejstvo i pomažu u suzbijanju razvoja spora mnogih gljivica. Brzo sušenje rose i kišnih kapi sa površine lišća na osunčanim pozicijama sprečava klijanje spora i razvoj bolesti poput pepelnice ili plamenjače. Zato je sadnja na suncu ne samo preduslov za lepotu, već i za zdravlje kadifica.
Posledice nedostatka svetlosti
Kada se kadifice gaje na mestima sa nedovoljnom količinom svetlosti, one pokazuju niz negativnih simptoma. Najupadljiviji je već pomenuta etiolacija, odnosno izduživanje stabljika. Biljka pokušava da „pobegne“ iz senke i raste visoko i tanko, sa slabo razvijenim listovima. Ovakve biljke su nestabilne, lako poležu i često im je potrebna potpora kako se ne bi slomile. Njihova struktura je slaba, a tkivo mekano, što ih čini lakim plenom za štetočine i bolesti.
Smanjeno cvetanje je direktna posledica nedostatka energije. Biljka koja ne može da proizvede dovoljno hrane kroz fotosintezu nema resurse za formiranje cvetnih pupoljaka. Umesto toga, ona se fokusira na preživljavanje i rast u potrazi za svetlom. Ako i dođe do cvetanja, ono je veoma oskudno. Broj cvetova je drastično smanjen, a njihova veličina i kvalitet su loši. Često se dešava da biljka formira samo nekoliko sitnih cvetova na samom vrhu izdužene stabljike.
Boja listova takođe može biti pokazatelj nedostatka svetlosti. Iako na prvi pogled listovi mogu izgledati tamnozeleno, biljke u dubokoj senci često imaju bleđe, žućkasto-zelene listove. To je znak smanjene proizvodnje hlorofila, pigmenta neophodnog za fotosintezu. Oslabljen imunitet je još jedna ozbiljna posledica. Biljke uzgajane u senci su podložnije gljivičnim oboljenjima jer se vlaga duže zadržava na njihovim listovima. Takođe su manje otporne na napade insekata.
Ukoliko primetite ove simptome kod svojih kadifica, najefikasnije rešenje je presaditi ih na sunčaniju lokaciju. Ako to nije moguće, na primer kod biljaka u leji, treba razmisliti o orezivanju okolnih biljaka koje prave senku. Za sledeću sezonu, planiranje sadnje treba obaviti pažljivije, birajući isključivo pozicije koje ispunjavaju svetlosne zahteve ove biljke. Važno je zapamtiti da nijedna količina đubriva ili vode ne može nadoknaditi nedostatak osnovnog izvora energije – sunčeve svetlosti.
Idealna lokacija za sadnju
Odabir idealne lokacije je najvažniji korak ka uspešnom uzgoju kadifica. Prilikom izbora mesta, treba tražiti najotvorenije i najsunčanije delove bašte. To su obično pozicije okrenute prema jugu ili zapadu, koje dobijaju direktno sunce tokom većeg dela dana. Treba izbegavati sadnju ispod krošnji velikog drveća, u blizini visokih zidova, ograda ili objekata koji bacaju dugu senku. Čak i nekoliko sati senke tokom dana može značajno uticati na kvalitet cvetanja.
Pored svetlosti, važna je i cirkulacija vazduha. Lokacija treba da bude provetrena, ali zaštićena od jakih vetrova koji mogu polomiti krte stabljike, posebno kod viših sorti. Dobra cirkulacija vazduha pomaže u brzom sušenju lišća i smanjuje rizik od gljivičnih infekcija. Zbog toga treba izbegavati sadnju u zagušljivim, vlažnim uglovima bašte. Pravilan razmak između biljaka takođe doprinosi boljoj provetrenosti.
Kadifice su veoma prilagodljive i mogu se uspešno gajiti i u saksijama i žardinjerama. Ovo je odlično rešenje za one koji nemaju baštu, jer se posude mogu postaviti na najsunčanije balkone i terase. Prednost uzgoja u saksijama je mobilnost – ako primetite da biljka ne dobija dovoljno svetla na jednom mestu, lako je možete premestiti na drugu, sunčaniju poziciju. Za balkone koji su samo deo dana osunčani, treba birati onaj koji dobija najviše direktnog popodnevnog sunca.
Prilikom kombinovanja kadifica sa drugim biljkama u cvetnim lejama, važno je voditi računa o njihovim visinama i potrebama. Niske sorte kadifica treba saditi na prednji deo leje, ispred viših biljaka, kako ih one ne bi zasenile. Više sorte kadifica mogu se saditi u sredini ili pozadini leje, u kombinaciji sa drugim sunceljubivim biljkama slične visine. Pažljivim planiranjem rasporeda može se osigurati da svaka biljka dobije potrebnu količinu svetlosti.
Uzgoj kadifica u zatvorenom prostoru
Proizvodnja rasada kadifica iz semena često počinje u zatvorenom prostoru, nekoliko nedelja pre poslednjeg mraza. U ovoj fazi, obezbeđivanje dovoljne količine svetlosti je od presudnog značaja za dobijanje zdravih i snažnih sadnica. Odmah nakon nicanja, mladim biljkama je potrebno najmanje 12 do 16 sati jake svetlosti dnevno. Najbolja pozicija je prozor okrenut prema jugu, gde će biljke dobijati najviše prirodnog svetla.
Međutim, čak ni najsunčaniji prozor često ne može da obezbedi dovoljno svetlosti, posebno tokom oblačnih zimskih i ranih prolećnih dana. Nedostatak svetlosti u ovoj fazi dovodi do stvaranja tankih, izduženih i slabih sadnica koje će se teško prilagoditi spoljnim uslovima. Zbog toga mnogi iskusni baštovani koriste veštačko osvetljenje, odnosno specijalne sijalice za rast biljaka (grow lights). One obezbeđuju svetlost punog spektra, neophodnu za pravilan razvoj.
Sijalice se postavljaju na visini od samo 5-10 cm iznad vrhova biljaka i podižu se kako sadnice rastu. Održavanje male udaljenosti sprečava izduživanje biljaka. Veštačko osvetljenje treba da bude uključeno 14-16 sati dnevno, a zatim se gasi kako bi se biljkama obezbedio period mraka koji im je takođe neophodan za razvoj. Redovno okretanje posuda sa sadnicama, ako se koristi samo prozorsko svetlo, pomaže da biljke rastu pravo, umesto da se krive ka izvoru svetlosti.
Kada se radi o uzgoju odraslih kadifica kao sobnih biljaka tokom cele godine, to je veoma izazovno i uglavnom neuspešno. Gotovo je nemoguće obezbediti im dovoljan intenzitet i trajanje svetlosti unutar kuće bez snažnog veštačkog osvetljenja. Čak i na najsunčanijem prozoru, one će se mučiti, izduživati i slabo cvetati. Kadifice su esencijalno spoljne biljke i najbolje ih je gajiti napolju, na direktnom suncu, gde mogu da iskažu svu svoju lepotu.
