Sadnja i razmnožavanje kadifice predstavljaju jednostavne i zahvalne baštovanske zadatke, koji čak i početnicima omogućavaju da sa lakoćom postignu impresivne rezultate. Ove šarmantne cvetnice, poznate po svojim jarkim bojama i karakterističnom mirisu, mogu se razmnožavati na dva osnovna načina: setvom semena i korišćenjem gotovih sadnica. Setva semena je ekonomičniji i uzbudljiviji metod, jer omogućava praćenje celog životnog ciklusa biljke, od malog semena do raskošnog cveta. Sa druge strane, kupovina gotovog rasada je brži i sigurniji put do cvetne leje, idealan za one koji nemaju vremena ili prostora za proizvodnju sopstvenih sadnica. Koji god metod da izaberete, uspeh je gotovo zagarantovan zbog izuzetne vitalnosti i prilagodljivosti ove biljke.
Razmnožavanje semenom je najčešći način umnožavanja kadifica. Seme se može sejati direktno na otvorenom, kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva, ili se može obaviti ranija setva u zatvorenom prostoru kako bi se dobile snažnije biljke koje će ranije početi sa cvetanjem. Setva u zatvorenom obično počinje 6 do 8 nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza. Ovaj metod omogućava biljkama da ojačaju u kontrolisanim uslovima pre nego što se iznesu napolje, što im daje prednost u rastu i razvoju. Seme kadifice je relativno krupno i lako za rukovanje, a klijavost mu je uglavnom veoma visoka.
Sadnja gotovih sadnica, kupljenih u rasadnicima ili na pijacama, predstavlja praktično rešenje koje štedi vreme. Prilikom kupovine, važno je birati zdrave, kompaktne biljke sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nekoliko cvetnih pupoljaka. Treba izbegavati biljke koje su prerasle, izdužene, žutih listova ili sa vidljivim znacima bolesti i štetočina. Sadnice se sade na stalno mesto takođe nakon što prođe opasnost od mraza. Ovaj metod je idealan za popunjavanje praznina u lejama ili za brze i efektne aranžmane u saksijama i žardinjerama.
Bez obzira na izabrani metod, ključ uspeha leži u pravilnoj pripremi zemljišta i odabiru adekvatne lokacije. Kadifice zahtevaju puno sunca i dobro drenirano zemljište. Pre sadnje, tlo treba dobro usitniti, prekopati i po potrebi obogatiti kompostom kako bi se osigurali optimalni uslovi za početni rast. Pravilan raspored sadnje je takođe važan kako bi se biljkama obezbedila dovoljna cirkulacija vazduha i prostor za razvoj. Uz malo pažnje i truda, kadifice će vas nagraditi obilnim i dugotrajnim cvetanjem tokom celog leta.
Setva semena u zatvorenom prostoru
Setva semena u zatvorenom prostoru je idealan način da se dobije rasad kadifica koji će biti spreman za sadnju na otvorenom čim vremenski uslovi to dozvole. Ovaj proces omogućava ranije cvetanje i daje biljkama prednost u odnosu na one koje su posejane direktno u bašti. Setvu treba započeti otprilike 6 do 8 nedelja pre poslednjeg mraza, što je obično krajem februara ili tokom marta. Za setvu su potrebne plitke posude, kontejneri za rasad ili čak čaše od jogurta sa probušenim dnom za drenažu. Važno je koristiti sterilan supstrat za setvu, kako bi se smanjio rizik od bolesti koje napadaju mlade biljke.
Supstrat treba navlažiti pre setve, tako da bude vlažan, ali ne i natopljen vodom. Seme kadifice se polaže na površinu supstrata i lagano prekriva tankim slojem zemlje, ne debljim od pola centimetra, jer im je za klijanje potrebna svetlost. Nakon setve, posudu treba prekriti prozirnom folijom ili staklom kako bi se održala visoka vlažnost vazduha, što pospešuje klijanje. Posude se zatim smeštaju na toplo i svetlo mesto, ali bez direktne sunčeve svetlosti. Optimalna temperatura za klijanje je između 21 i 24 stepena Celzijusa. U ovim uslovima, seme će proklijati za 5 do 10 dana.
Kada mlade biljčice niknu, poklopac se uklanja kako bi se omogućila cirkulacija vazduha i sprečila pojava plesni. Biljkama je u ovoj fazi potrebno obezbediti što više svetlosti. Idealno je postaviti ih na južni prozor, a ukoliko prirodnog svetla nema dovoljno, može se koristiti veštačko osvetljenje. Kada biljke razviju prvi par pravih listova (ne kotiledone), vreme je za pikiranje, odnosno presađivanje u pojedinačne, veće saksije. Ovo se radi pažljivo, kako se ne bi oštetio nežan korenov sistem. Pikiranje omogućava svakoj biljci dovoljno prostora za dalji razvoj korena i nadzemnog dela.
Pre iznošenja na stalno mesto u bašti, mlade biljke je potrebno postepeno privikavati na spoljašnje uslove, procesom koji se naziva kaljenje. Kaljenje traje 7 do 10 dana i podrazumeva postepeno izlaganje biljaka suncu, vetru i nižim temperaturama. Prvih nekoliko dana biljke se iznose napolje na par sati u hladovinu, a zatim se postepeno povećava vreme provedeno napolju i izloženost direktnom suncu. Ovaj proces jača biljke i smanjuje šok od presađivanja, osiguravajući da se brzo i uspešno prilagode novoj sredini. Nakon perioda kaljenja, biljke su spremne za sadnju u baštu.
Direktna setva semena na otvorenom
Direktna setva semena na otvorenom je jednostavniji metod koji ne zahteva dodatni prostor i opremu za proizvodnju rasada. Ovaj način razmnožavanja je pogodan za baštovane koji ne žure sa cvetanjem i preferiraju prirodniji ciklus rasta biljaka. Setva se obavlja u proleće, nakon što prođe svaka opasnost od mraza i kada se zemljište dovoljno zagreje, obično krajem aprila ili početkom maja. Pre setve, potrebno je temeljno pripremiti leju. Zemljište treba prekopati, usitniti, očistiti od korova i po potrebi dodati kompost ili drugo organsko đubrivo kako bi se poboljšala plodnost.
Seme se seje u plitke kanale ili se jednostavno rasipa po pripremljenoj površini, a zatim se prekriva tankim slojem (oko 0.5 cm) sitne, rastresite zemlje. Nakon setve, leju je potrebno pažljivo zaliti finim mlazom vode, pazeći da se seme ne ispere. Važno je održavati zemljište konstantno vlažnim sve dok biljke ne niknu, što može potrajati od jedne do dve nedelje, u zavisnosti od temperature. Ukoliko su biljke previše gusto nikle, potrebno ih je prorediti kada razviju nekoliko pravih listova. Proređivanje je ključno kako bi svaka biljka imala dovoljno prostora za rast i razvoj.
Razmak na koji se biljke proređuju zavisi od sorte kadifice. Za niske i kompaktne sorte, ostavlja se razmak od oko 15-20 cm između biljaka, dok je za visoke i bujne sorte potrebno ostaviti 30-40 cm prostora. Iako se čini kao šteta ukloniti mlade i zdrave biljke, proređivanje je neophodno za postizanje kvalitetnih i bogato cvetajućih jedinki. Pregusta sadnja dovodi do slabijih, izduženih biljaka koje se međusobno bore za svetlost, vodu i hranljive materije, i koje su podložnije bolestima. Višak proređenih biljaka se može pažljivo presaditi na drugo mesto.
Jedna od prednosti direktne setve je što se biljke od samog početka razvijaju u uslovima u kojima će provesti ceo svoj životni vek, te nema stresa od presađivanja. Korenov sistem se razvija direktno u tlu, što može rezultirati snažnijim i otpornijim biljkama. Iako će cvetanje početi nešto kasnije u poređenju sa biljkama iz rasada, uz pravilnu negu i redovno zalivanje, ove kadifice će takođe pružiti obilje cvetova tokom leta i jeseni. Ovaj metod je posebno pogodan za kreiranje velikih, naturalističkih cvetnih površina i tepiha od kadifica.
Sadnja rasada u baštu i saksije
Sadnja gotovih sadnica kadifice je najbrži i najjednostavniji način da se unese boja u baštu ili na balkon. Idealno vreme za sadnju je sredinom proleća, nakon što prođe opasnost od poslednjih mrazeva. Pre sadnje, važno je pripremiti lokaciju. U bašti, zemljište treba prekopati i obogatiti kompostom, dok za saksije treba odabrati kvalitetan supstrat za cvetnice. Nekoliko sati pre sadnje, dobro je zaliti sadnice u njihovim originalnim posudama, jer će to olakšati njihovo vađenje i smanjiti stres za koren.
Proces sadnje je jednostavan. Potrebno je iskopati rupu koja je malo šira i dublja od saksije u kojoj se sadnica nalazi. Biljka se pažljivo izvadi iz saksije, trudeći se da se korenov busen što manje ošteti. Ako je koren previše isprepleten i formirao je „klupko“ na dnu saksije, preporučljivo je lagano ga razmrsiti prstima kako bi se podstakao rast u širinu u novom zemljištu. Sadnica se postavlja u rupu tako da gornji deo njenog busena bude u istom nivou sa okolnim zemljištem. Zatim se rupa popunjava zemljom, lagano pritisne oko biljke i obilno zalije.
Prilikom sadnje više biljaka, neophodno je poštovati preporučeni razmak. Kao što je već pomenuto, niske sorte se sade na razmaku od 15-20 cm, a visoke na 30-40 cm. Ovaj prostor je ključan za pravilan razvoj i cirkulaciju vazduha, što smanjuje rizik od bolesti. Nakon sadnje, biljkama je potrebno obezbediti redovno zalivanje tokom prvih nekoliko nedelja, dok se koren ne prilagodi novoj sredini i ne počne aktivno da raste. Ubrzo nakon sadnje, biljke će nastaviti sa rastom i cvetanjem.
Za sadnju u saksije i žardinjere, princip je isti. Važno je odabrati posudu odgovarajuće veličine sa drenažnim otvorima na dnu. Na dno se postavlja sloj šljunka ili glinenih kuglica za bolju drenažu, a zatim se sipa supstrat. Biljke se sade na odgovarajućem razmaku, a prazan prostor se popunjava supstratom. Nakon sadnje, supstrat se dobro zalije. Uzgoj u saksijama omogućava veliku fleksibilnost u aranžiranju i dekorisanju prostora, a kadifice su zbog svoje izdržljivosti i dugog cvetanja savršen izbor za ovakav vid gajenja.
Sakupljanje i čuvanje semena
Sakupljanje sopstvenog semena kadifice je veoma jednostavan i isplativ način da se osigura cveće i za narednu sezonu. Ovaj proces ne samo da štedi novac, već omogućava i selekciju semena sa najlepših i najzdravijih biljaka. Sakupljanje semena treba započeti tek kada se cvetovi potpuno osuše na samoj biljci. Zreli cvetovi postaju smeđi i hrskavi na dodir, a latice se lako odvajaju. Važno je sačekati da se proces sušenja završi prirodnim putem, jer prerano ubrani cvetovi sadrže nezrelo seme koje neće proklijati.
Kada su cvetne glavice potpuno suve, jednostavno se otkinu sa biljke. Seme se nalazi u osnovi cveta, unutar čašice. Laganim trljanjem suve cvetne glavice između prstiju, oslobađa se seme. Seme kadifice je karakterističnog izgleda, izduženo i crno, sa svetlijim, slamnatim vrhom. Nakon odvajanja, seme treba raširiti na papir ili tanjir i ostaviti ga na suvom i prozračnom mestu još nekoliko dana kako bi se potpuno osušilo. Dobro osušeno seme je ključno za sprečavanje pojave plesni tokom skladištenja.
Pre skladištenja, važno je očistiti seme od ostataka latica, čašica i drugih biljnih delova. Ovo se može uraditi laganim duvanjem preko semena ili prosejavanjem kroz sito. Čisto seme se zatim pakuje u papirne koverte, kese ili staklene teglice. Plastične kese treba izbegavati jer mogu zadržavati vlagu i dovesti do propadanja semena. Na svaku kovertu ili teglicu obavezno treba napisati naziv sorte i godinu sakupljanja, kako bi se znalo o kom semenu je reč i koliko je staro.
Seme treba čuvati na hladnom, tamnom i suvom mestu, kao što je fioka, ormar ili ostava. Optimalni uslovi za skladištenje osiguravaju da seme zadrži visoku klijavost što je duže moguće. Pravilno sakupljeno i uskladišteno seme kadifice može zadržati klijavost i do tri godine. Važno je napomenuti da seme sakupljeno sa hibridnih (F1) sorti neće nužno dati biljke identične roditeljskim. Potomstvo hibrida može varirati u boji, obliku i veličini cveta, što može biti i zanimljiv eksperiment za baštovane.
