Svetlost predstavlja osnovni izvor energije za život biljaka i jedan je od ključnih faktora koji direktno utiču na uspešnost gajenja brekinje (Sorbus torminalis). Kao heliofitna, odnosno svetloljubiva vrsta, brekinja zahteva obilje direktne sunčeve svetlosti za pravilan tok fotosinteze, procesa kojim stvara organsku materiju neophodnu za rast, razvoj, cvetanje i plodonošenje. Razumevanje i zadovoljavanje njenih potreba za svetlošću, od izbora lokacije za sadnju do pravilnog formiranja krošnje, presudno je za postizanje optimalnog zdravlja, vitalnosti i rodnosti ovog dragocenog drveta.
Optimalna osunčanost tokom celog dana osigurava maksimalnu efikasnost fotosinteze. U uslovima dovoljne svetlosti, listovi brekinje proizvode velike količine ugljenih hidrata (šećera) koji služe kao gorivo za sve životne procese. Ova energija se koristi za formiranje snažnog korenovog sistema, jakog debla i grana, kao i za razvoj cvetnih pupoljaka, koji su osnova za rod u narednoj godini. Adekvatna osvetljenost direktno utiče i na kvalitet plodova; plodovi koji su tokom sazrevanja bili izloženi suncu su krupniji, slađi i imaju intenzivniju boju i aromu.
Nedostatak svetlosti, odnosno uzgoj u senci, ima višestruke negativne posledice po brekinju. U takvim uslovima, drvo teži da se izdužuje, formirajući tanke, slabe i retke grane u pokušaju da dohvati svetlost, što dovodi do nepravilnog i estetski neprivlačnog oblika krošnje. Listovi su bleđi, a fotosinteza je smanjena, što rezultira slabijim opštim stanjem biljke i smanjenom otpornošću na bolesti i štetočine. Najznačajnija posledica nedostatka svetlosti je izostanak ili veoma slabo cvetanje i plodonošenje, jer biljka nema dovoljno energije za formiranje reproduktivnih organa.
Zbog toga je izbor lokacije za sadnju brekinje od presudnog značaja. Treba birati otvorene, osunčane položaje, idealno sa južnom, jugoistočnom ili jugozapadnom ekspozicijom, gde će drvo biti izloženo direktnom suncu najmanje šest do osam sati dnevno. Potrebno je izbegavati sadnju u blizini visokih objekata, kao što su zgrade ili gusto drveće, koji bi stvarali zasenu i ograničavali pristup svetlosti, posebno tokom ključnih delova dana. Pravilno planiranje rasporeda sadnje u voćnjaku takođe je važno kako stabla, kada porastu, ne bi zasenjivala jedno drugo.
Uticaj svetlosti na rast i formiranje krošnje
Svetlost igra ključnu ulogu u morfologiji i arhitekturi krošnje brekinje. Prirodna težnja drveta je da raste ka izvoru svetlosti, a unutrašnja raspodela svetlosti unutar krošnje direktno utiče na razvoj i raspored grana. Grane koje su dobro osvetljene su bujnije, imaju kraće internodije (razmak između listova) i formiraju veći broj cvetnih pupoljaka. Nasuprot tome, grane u unutrašnjosti krošnje i na donjim etažama, koje su u senci, postaju slabe, izdužene i na kraju se suše jer ne dobijaju dovoljno svetlosti da bi opstale.
Pravilno orezivanje je agrotehnička mera kojom se direktno utiče na osvetljenost svih delova krošnje. Cilj orezivanja je da se formira otvorena, prozračna krošnja (najčešće u obliku vaze ili piramide) koja omogućava prodor svetlosti i do najdubljih delova. Uklanjanjem suvišnih, pregustih grana i onih koje rastu ka unutrašnjosti, otvara se put sunčevim zracima. Ovo ne samo da podstiče rodnost na unutrašnjim granama, već i poboljšava cirkulaciju vazduha, smanjujući vlažnost i rizik od pojave gljivičnih bolesti.
U uslovima nedovoljne svetlosti, drvo pati od pojave poznate kao etiolacija. Izdanci postaju dugi, tanki i slabi, sa malim, bledozelenim listovima. Ovakvi izdanci su veoma osetljivi na lomljenje i napad patogena. Cela krošnja postaje retka i neugledna. Zbog toga je važno reagovati na vreme i, ukoliko je moguće, ukloniti izvor zasene ili presaditi drvo na pogodniju lokaciju dok je još mlado. Kod odraslih stabala, jedina opcija je intenzivnije orezivanje kako bi se maksimalno iskoristila dostupna svetlost.
Prilikom podizanja zasada, neophodno je voditi računa o pravilnom razmaku sadnje. Gusta sadnja dovodi do toga da stabla brzo počinju da konkurišu jedno drugom za svetlost, što rezultira zasenjivanjem donjih delova krošnje i „bežanjem“ roda ka vrhovima. Optimalan razmak sadnje zavisi od bujnosti podloge i sorte, kao i od uzgojnog oblika, ali mora osigurati da svako stablo ima dovoljno prostora da razvije punu, dobro osvetljenu krošnju i u fazi pune rodnosti.
Uticaj svetlosti na cvetanje i rodnost
Intenzitet i trajanje svetlosti su presudni faktori za formiranje cvetnih (generativnih) pupoljaka kod brekinje. Proces diferencijacije pupoljaka, odnosno prelazak iz vegetativne u generativnu fazu, odvija se tokom leta i rane jeseni i direktno zavisi od količine ugljenih hidrata proizvedenih fotosintezom. Ukoliko je drvo bilo dobro osvetljeno tokom ovog perioda, ono će stvoriti dovoljno energetskih rezervi za formiranje velikog broja cvetnih pupoljaka, što je preduslov za obilan rod naredne godine.
Svetlost je neophodna i tokom samog cvetanja i oplodnje. Dobra osunčanost podstiče aktivnost pčela i drugih insekata oprašivača, čime se poboljšava procenat oplođenih cvetova. U senci, cvetanje je često slabo, a i ono cveća što se formira je slabijeg kvaliteta i manje privlačno za oprašivače. Nedostatak svetlosti u ovoj fazi može dovesti do masovnog opadanja tek zametnutih plodova, jer drvo nema dovoljno energije da ih ishrani.
Kvalitet plodova je direktno srazmeran količini svetlosti koju dobijaju tokom svog razvoja. Plodovi na osunčanim delovima krošnje imaju veći sadržaj šećera, bolji odnos šećera i kiselina, intenzivniju boju i izraženiju aromu. Svetlost je neophodna za sintezu antocijana, pigmenata koji daju crvenkastu boju plodovima, kao i za sintezu drugih jedinjenja koja utiču na ukus. Plodovi iz unutrašnjosti krošnje ili sa zasenjenih stabala često ostaju sitniji, bleđi i kiseliji.
Da bi se maksimizirala rodnost i kvalitet, sve agrotehničke mere treba da budu usmerene ka poboljšanju svetlosnih uslova. To uključuje, pre svega, pravilno orezivanje, ali i druge mere poput letnje rezidbe (uklanjanje vodopija) kojom se eliminišu nerodni izdanci koji nepotrebno zasenjuju plodove. Pravilno upravljanje svetlošću u krošnji je jedan od najefikasnijih načina da se utiče na redovnost rađanja i postizanje visokog kvaliteta plodova brekinje.
Prilagođavanje na različite svetlosne uslove
Iako je brekinja svetloljubiva vrsta, ona pokazuje određeni stepen prilagodljivosti na različite svetlosne uslove, posebno u svom prirodnom staništu. U gustim šumama, mlada stabla brekinje mogu opstati i rasti u polusenci viših stabala, čekajući da se otvori prostor u sklopu krošanja koji će im omogućiti pristup svetlosti. Ova sposobnost da podnosi određeni stepen zasene u mladosti čini je konkurentnom u šumskim ekosistemima. Međutim, za plodonošenje joj je uvek potrebna direktna svetlost.
Listovi brekinje pokazuju morfološke i anatomske adaptacije na uslove svetlosti. Listovi na periferiji krošnje, koji su izloženi jakom suncu, obično su manji, deblji i imaju deblju kutikulu kako bi se zaštitili od prekomernog zračenja i gubitka vode. S druge strane, listovi u unutrašnjosti krošnje, u uslovima slabije svetlosti, su veći i tanji, sa većom površinom kako bi „uhvatili“ što više dostupne svetlosti. Ova plastičnost omogućava drvetu da maksimalno efikasno iskoristi svetlosnu energiju u različitim delovima krošnje.
U uslovima izrazito jakog sunčevog zračenja, posebno u kombinaciji sa visokim temperaturama i nedostatkom vode, može doći do pojave fotoinhibicije, odnosno oštećenja fotosintetičkog aparata. U ekstremnim slučajevima, može doći i do ožegotina na plodovima i lišću. Iako je brekinja relativno otporna, obezbeđivanje dovoljne količine vlage tokom letnjih meseci pomaže biljci da se hladi transpiracijom i lakše podnese jake insolacije. Sadnja na lokacijama sa dobrom vazdušnom drenažom takođe pomaže u ublažavanju toplotnog stresa.
U pejzažnoj arhitekturi, brekinja se može koristiti na različite načine u zavisnosti od svetlosnih uslova. Kao soliterno stablo na otvorenom travnjaku, dobiće maksimalnu količinu svetlosti i razviti punu, simetričnu krošnju i obilno cvetati. Može se saditi i u manjim grupama ili kao deo mešovitih drvoreda, pod uslovom da se obezbedi dovoljan razmak. U polusenovitim delovima vrta, može se gajiti prvenstveno zbog svoje lepe strukture i atraktivnog jesenjeg kolorita lišća, ali se u tom slučaju ne može očekivati značajno plodonošenje.
