Svetlost je osnovni pokretač života za većinu biljaka, a čičoka, kao pripadnik porodice suncokreta, nije izuzetak. Količina i intenzitet sunčeve svetlosti kojoj je biljka izložena direktno utiču na njen rast, razvoj i, što je najvažnije, na prinos krtola. Iako je čičoka poznata po svojoj prilagodljivosti i može opstati i u uslovima delimične senke, za ostvarivanje punog genetskog potencijala neophodno joj je obezbediti lokaciju sa obiljem direktne sunčeve svetlosti. Razumevanje uloge svetlosti u fiziologiji čičoke omogućava pravilan izbor parcele i optimalno pozicioniranje useva, što je preduslov za uspešnu i profitabilnu proizvodnju.
Sunčeva svetlost je fundamentalni izvor energije za proces fotosinteze, tokom kojeg biljke koriste ugljen-dioksid i vodu da bi stvorile organska jedinjenja, pre svega šećere, koji su im neophodni za rast. Kod čičoke, efikasnost fotosinteze direktno određuje koliko će se „viška“ energije, odnosno hranljivih materija, stvoriti i uskladištiti u krtolama u vidu inulina. Što je biljka izloženija suncu, to je proces fotosinteze intenzivniji, što rezultira bujnijim rastom i, posledično, krupnijim i brojnijim krtolama.
Intenzitet svetlosti utiče i na samu morfologiju biljke. Na osunčanim mestima, čičoka razvija snažne, debele stabljike, krupne listove i ima tendenciju da bude niža i kompaktnija. S druge strane, u uslovima nedovoljne osvetljenosti, biljka će se „izduživati“ u pokušaju da dosegne svetlost. Ovaj fenomen, poznat kao etiolacija, rezultira tankim, slabim i izduženim stabljikama koje su podložne lomljenju, kao i manjim i bleđim listovima. Takve biljke troše svu svoju energiju na vertikalni rast, ostavljajući malo resursa za razvoj podzemnih organa, odnosno krtola.
Dužina dana, odnosno fotoperiod, takođe igra ulogu u razvoju čičoke. Formiranje krtola je stimulisano skraćivanjem dužine dana, što se prirodno dešava u kasno leto i jesen. Ovo je razlog zašto se krtole najintenzivnije razvijaju na kraju vegetacione sezone. Iako je fotoperiod prirodno dat i na njega ne možemo uticati, važno je osigurati da biljka tokom dugih letnjih dana, kada je fotosinteza najintenzivnija, dobije maksimalnu količinu svetlosti kako bi akumulirala dovoljno energije za kasniju fazu formiranja prinosa.
Kvalitet svetlosti, odnosno njen spektar, takođe ima uticaja, mada je ovo manje značajno u uslovima prirodnog osvetljenja. Biljke najbolje koriste crveni i plavi deo svetlosnog spektra za fotosintezu. U uslovima gajenja na otvorenom, sunčeva svetlost obezbeđuje idealan spektar za sve fiziološke procese. Problemi sa kvalitetom svetlosti mogu se javiti jedino u uslovima gajenja u zatvorenom prostoru pod veštačkim osvetljenjem.
Odabir idealne osunčane lokacije
Pravilan izbor lokacije za sadnju čičoke je prva i najvažnija odluka koja će definisati uspeh celokupne proizvodnje. Idealna lokacija je ona koja je izložena direktnoj sunčevoj svetlosti najmanje 6 do 8 sati dnevno. To su najčešće otvorene površine, bez senke drveća, zgrada ili drugih prepreka. Parcele okrenute ka jugu ili jugozapadu obično primaju najviše sunčeve svetlosti tokom dana, te predstavljaju najbolji izbor.
Prilikom planiranja rasporeda u bašti, važno je uzeti u obzir impresivnu visinu koju čičoka dostiže. Kako ne bi zasenjivala druge, niže povrtarske kulture koje takođe zahtevaju puno sunca (kao što su paradajz, paprika ili tikvice), čičoku treba saditi na severnoj strani bašte. Na taj način, ona formira visok zeleni zid koji ne pravi senku ostalim biljkama. Ovaj strateški raspored omogućava maksimalno iskorišćenje sunčeve svetlosti za sve useve.
Treba izbegavati sadnju u blizini visokog drveća sa gustom krošnjom ili pored visokih zidova i ograda koji stvaraju celodnevnu ili dugotrajnu senku. Iako će čičoka verovatno preživeti i na takvim mestima, njen rast će biti usporen, biljke će biti izdužene i slabe, a prinos krtola će biti zanemarljiv ili će potpuno izostati. Konkurencija za svetlost je jedan od najjačih limitirajućih faktora za ovu biljku.
Pored količine svetlosti, prilikom odabira lokacije treba uzeti u obzir i druge faktore kao što su kvalitet zemljišta i drenaža. Ipak, nedostatak svetlosti se ne može nadoknaditi ni najboljim zemljištem ni optimalnim đubrenjem ili navodnjavanjem. Svetlost je primarni resurs od kojeg zavise svi ostali procesi, te je osiguravanje osunčane pozicije apsolutni prioritet pri zasnivanju zasada čičoke.
Posledice nedostatka svetlosti
Gajenje čičoke u uslovima nedovoljne osvetljenosti, odnosno u polusenci ili punoj senci, dovodi do niza negativnih posledica koje se manifestuju na celokupnoj biljci. Najočiglednija posledica je već spomenuta etiolacija – biljke postaju abnormalno visoke, sa tankim i slabim stabljikama koje se lako lome pod uticajem vetra ili kiše. Lišće je manje, bleđe zelene boje zbog smanjene produkcije hlorofila, a razmak između listova na stabljici (internodije) je povećan. Ovakve biljke imaju znatno smanjenu sposobnost fotosinteze.
Smanjena fotosintetska aktivnost direktno vodi do najvažnije negativne posledice – drastično smanjenog prinosa krtola. Biljka koja se bori za svetlost troši svu svoju energiju na rast nadzemnog dela, ne ostavljajući gotovo nimalo rezervi za skladištenje u podzemnim organima. Kao rezultat, krtole ili se uopšte ne formiraju, ili ostaju izuzetno sitne, malobrojne i lošeg kvaliteta. Stoga, gajenje čičoke radi prinosa krtola na senovitim mestima je potpuno neisplativo i besmisleno.
Nedostatak svetlosti takođe povećava osetljivost biljaka na bolesti. Zbog slabijeg provetravanja i dužeg zadržavanja vlage na listovima u senovitim uslovima, stvara se idealna mikroklima za razvoj gljivičnih oboljenja, pre svega pepelnice. Etiolirane, nežne biljke su generalno slabije i imaju manju otpornost na napad patogena. Cela biljka je pod stresom i njen imuni sistem je narušen, što je čini lakom metom.
Još jedna posledica je izostanak cvetanja. Iako cvetanje nije presudno za proizvodnju krtola (čak se preporučuje uklanjanje cvetova), ono je pokazatelj opšteg zdravlja i vitalnosti biljke. U dubokoj senci, čičoka retko kada uspe da formira cvetne pupoljke. Ukupno gledano, nedostatak svetlosti pretvara ovu inače robusnu i produktivnu biljku u slabu, neuglednu i neproduktivnu jedinku.
Prilagođavanje uslovima delimične senke
Iako je puno sunce idealno, čičoka pokazuje određeni stepen tolerancije na uslove delimične senke, pod kojom se podrazumeva lokacija koja dobija između 3 i 6 sati direktne sunčeve svetlosti dnevno. U takvim uslovima, još uvek je moguće ostvariti kakav-takav prinos, mada će on uvek biti manji u poređenju sa biljkama gajenim na punom suncu. Da bi se maksimalno iskoristili ovakvi uslovi, potrebno je primeniti nekoliko strategija prilagođavanja.
Prvo, u uslovima delimične senke, potrebno je biljkama obezbediti više prostora. Sadnju treba obaviti na nešto većem razmaku nego što je uobičajeno, kako bi se smanjila međusobna konkurencija za dostupnu svetlost. Ređa sadnja omogućava bolju cirkulaciju vazduha i prodor svetlosti do donjih listova, što može delimično kompenzovati njen generalni nedostatak.
Drugo, nega useva u polusenci zahteva posebnu pažnju. Redovno uklanjanje korova je od presudnog značaja, jer oni predstavljaju dodatnu konkurenciju za svetlost i druge resurse. Takođe, treba biti umeren sa đubrenjem, posebno sa azotom. Previše azota će podstaći još jače izduživanje stabljika u potrazi za svetlom, što će dodatno oslabiti biljku. Fokus treba biti na đubrivima bogatim fosforom i kalijumom, koji jačaju biljku i podstiču razvoj podzemnih delova.
Treće, važno je optimizovati izloženost svetlosti. Ako je senka uzrokovana granama drveća, njihovo selektivno orezivanje može značajno poboljšati osvetljenost. Ako je moguće, treba odabrati poziciju koja dobija jutarnje sunce, jer je ono manje intenzivno i biljke ga bolje koriste, a istovremeno pomaže u brzom sušenju rose sa listova, smanjujući rizik od bolesti.
Iako ove mere mogu pomoći, važno je imati realna očekivanja. Prinos čičoke u delimičnoj senci nikada neće dostići nivo onog sa osunčane lokacije. Gajenje u takvim uslovima može biti opcija za baštovane koji imaju ograničen prostor i žele da iskoriste svaki kutak, ali za ozbiljniju proizvodnju, izbor osunčane parcele ostaje nezaobilazan uslov.
