Jedna od najupečatljivijih karakteristika čičoke je njena izvanredna otpornost na niske temperature, što omogućava da njene krtole bez problema prezime u zemljištu čak i u uslovima jakih mrazeva. Ova sposobnost je čini jedinstvenom povrtarskom kulturom, jer pruža mogućnost sveže berbe tokom cele zime, sve dok zemlja nije duboko smrznuta. Pravilno upravljanje usevom u jesen i poznavanje različitih metoda prezimljavanja, bilo u zemljištu ili van njega, ključni su za očuvanje kvaliteta krtola i osiguranje sadnog materijala za narednu sezonu. Izbor metode zavisi od klimatskih uslova, tipa zemljišta i planiranog obima proizvodnje.
Priroda je čičoku obdarila mehanizmima koji joj omogućavaju da preživi zimu. Glavni izvor energije i gradivnih materija za prezimljavanje i kasniji prolećni rast nalazi se u krtolama. Tokom jeseni, biljka skladišti rezerve u vidu polisaharida inulina. Inulin deluje kao prirodni antifriz, sprečavajući formiranje kristala leda unutar ćelija krtole, što bi dovelo do njihovog oštećenja i propadanja. Zbog toga krtole mogu podneti temperature zemljišta i do -30°C bez ikakvih oštećenja, pod uslovom da su prekrivene slojem zemlje ili snega.
Nakon prvih jačih jesenjih mrazeva, nadzemni deo biljke, odnosno stabljika i listovi, odumire i suši se. Ovo je prirodan proces i znak da je vegetacija završena i da je biljka prešla u fazu mirovanja. Suve stabljike koje ostaju na parceli mogu poslužiti kao prirodna zaštita, zadržavajući sneg koji predstavlja odličan toplotni izolator i štiti zemljište od dubokog smrzavanja. Ipak, u komercijalnoj proizvodnji, stabljike se najčešće kose kako bi se olakšao pristup za zimsku berbu.
Ostavljanje krtola u zemljištu tokom zime je najjednostavniji i najprirodniji način njihovog čuvanja. Na ovaj način, krtole zadržavaju svoju optimalnu vlažnost, svežinu i hrskavost, za razliku od skladištenja van zemlje gde su sklone brzom isušivanju. Berba se može obavljati po potrebi, vadeći onoliko krtola koliko je potrebno za neposrednu upotrebu. Jedini ograničavajući faktor za ovakav način berbe je smrznuto zemljište, kada je vađenje krtola fizički nemoguće.
Pored toga što je praktično, prezimljavanje u zemljištu osigurava i reprodukciju useva za narednu godinu. Svaka krtola koja se ne izvadi tokom zime će na proleće proklijati i dati novu biljku. Upravo zbog ove karakteristike, važno je dobro isplanirati lokaciju za čičoku, jer se ona ponaša kao trajnica i može biti teško ukloniti je sa parcele jednom kada se uspostavi.
Priprema useva za zimu
Adekvatna priprema useva u jesenjem periodu ključna je za uspešno prezimljavanje krtola u zemljištu i za olakšavanje zimske berbe. Prvi korak, nakon što mraz uništi lišće i stabljike počnu da se suše, jeste uklanjanje nadzemne mase. Stabljike treba iseći ili pokositi na visinu od oko 15-20 centimetara iznad zemlje. Ovi ostaci stabljika služe kao odlični markeri koji označavaju gde se tačno nalaze grupe krtola, što je od neprocenjive pomoći prilikom traženja i vađenja tokom zime, posebno ako padne sneg.
Nakon uklanjanja glavnine stabljika, preporučljivo je parcelu očistiti od korova i biljnih ostataka kako bi se smanjio potencijalni izvor zaraze za narednu sezonu. Na biljnim ostacima mogu prezimiti spore patogenih gljiva, pa je njihovo uklanjanje važna preventivna mera. Očišćena parcela omogućava lakši pristup i manje nereda prilikom berbe po vlažnom zimskom vremenu.
U područjima sa veoma oštrim zimama i slabim snežnim pokrivačem, korisno je dodatno zaštititi zemljište od dubokog smrzavanja. To se može postići nanošenjem debelog sloja organskog malča preko redova čičoke. Za malčiranje se može koristiti slama, suvo lišće, piljevina ili kompost. Sloj malča debljine 15-20 centimetara deluje kao izolator, usporava smrzavanje zemljišta i omogućava berbu i tokom perioda blažih mrazeva.
Pre prvih jakih mrazeva, takođe je važno osigurati da je zemljište oko krtola umereno vlažno, ali ne i previše mokro. Suvo zemljište se brže i dublje smrzava, dok previše vlažno zemljište može dovesti do truljenja krtola, posebno ako se temperature kolebaju oko nule. Poslednje jesenje zalivanje, ukoliko nema dovoljno padavina, treba obaviti pre nego što temperature padnu ispod nule.
Vađenje i skladištenje krtola
Iako je prezimljavanje u zemljištu najbolja opcija za očuvanje svežine, ponekad je neophodno izvaditi krtole i uskladištiti ih van zemlje. To je slučaj kada je zemljište preteško i glinovito, sklono dugotrajnom zadržavanju vode, što povećava rizik od truljenja. Takođe, na velikim parcelama gde se planira prodaja, često je praktičnije obaviti berbu odjednom, pre nego što se zemlja smrzne. Konačno, ako se na parceli planira sadnja druge kulture u rano proleće, neophodno je ukloniti sve krtole tokom jeseni.
Berbu za skladištenje treba obaviti što kasnije u jesen, ali pre nego što se zemljište trajno zamrzne. Krtole treba vaditi pažljivo, vilama, kako bi se izbegla mehanička oštećenja. Nakon vađenja, krtole se ne peru, već se sa njih samo otrese višak zemlje. Oštećene krtole treba odvojiti i odmah iskoristiti, jer su podložne brzom propadanju. Za skladištenje se ostavljaju samo zdrave i neoštećene krtole.
Ključni izazov kod skladištenja čičoke je sprečavanje gubitka vlage, jer njena tanka pokožica ne pruža dobru zaštitu od isušivanja. Najbolji metod za dugoročno čuvanje je skladištenje u hladnom i vlažnom podrumu, na temperaturi od 0 do 4°C i sa visokom relativnom vlažnošću vazduha (oko 95%). Krtole se ređaju u sanduke ili gajbe i prekrivaju vlažnim peskom, tresetom ili piljevinom. Na ovaj način se simuliraju uslovi koje imaju u zemljištu i mogu se očuvati sveže i do nekoliko meseci.
Za manje količine, krtole se mogu čuvati i u frižideru. Treba ih staviti u perforiranu plastičnu kesu kako bi se održala visoka vlažnost, ali i omogućila cirkulacija vazduha. Na ovaj način mogu se sačuvati nekoliko nedelja, ali je važno redovno proveravati njihovo stanje. Bez obzira na metod skladištenja, važno je izbegavati izlaganje svetlosti, koja može izazvati klijanje.
Zaštita od glodara
Jedan od najvećih problema tokom zimskog perioda, bez obzira da li krtole prezimljavaju u zemlji ili su uskladištene u podrumu, jeste šteta koju mogu naneti glodari. Poljski miševi i voluharice su posebno aktivni tokom zime kada su drugi izvori hrane oskudni, a krtole čičoke za njih predstavljaju pravu poslasticu. Oni mogu uništiti značajan deo prinosa kopanjem tunela i ishranom krtolama direktno u zemljištu.
Zaštita useva u polju od glodara je veoma teška. Jedna od mera je duboko jesenje oranje na susednim parcelama, čime se uništavaju njihova gnezda i hodnici. Postavljanje kućica za ptice grabljivice, kao što su sove, može pomoći u prirodnoj regulaciji populacije glodara. Na manjim površinama, mogu se koristiti različiti repelenti (sredstva za odbijanje) ili zvučni uređaji koji emituju vibracije koje smetaju glodarima.
U skladištima, kao što su podrumi i trapovi, zaštita od glodara je nešto lakša, ali zahteva doslednost. Prostorija za skladištenje mora biti dobro obezbeđena, sa zatvorenim svim otvorima kroz koje bi glodari mogli da uđu. Redovna kontrola i postavljanje klopki ili lepljivih mamaca na strateška mesta je neophodno. Važno je izbegavati upotrebu toksičnih mamaca (rodenticida) u blizini hrane koja je namenjena za ljudsku ishranu.
Prilikom skladištenja u pesku ili piljevini, preporučuje se korišćenje sanduka sa gustim metalnim mrežama koje fizički sprečavaju pristup glodarima. Održavanje higijene u i oko skladišta, odnosno uklanjanje svih otpadaka hrane i materijala koji bi mogli služiti kao sklonište za glodare, takođe je važna preventivna mera. Kontinuirani nadzor je ključan, jer jednom kada se glodari nasele u skladište, može biti veoma teško iskoreniti ih.
