Svetlost je jedan od fundamentalnih faktora koji određuju zdravlje, rast i, pre svega, obilnost cvetanja anđeoske trube. Kao biljka koja potiče iz sunčanih, suptropskih regiona Južne Amerike, ona je po prirodi heliofilna, što znači da voli i zahteva veliku količinu svetlosti. Nedostatak svetlosti je jedan od najčešćih razloga zašto anđeoska truba ne cveta ili cveta veoma slabo. Pravilno pozicioniranje biljke, kako u bašti tako i u saksiji na terasi, ključno je za postizanje njenog punog potencijala. Razumevanje njenih specifičnih potreba za svetlošću tokom različitih godišnjih doba i faza razvoja omogućava svakom uzgajivaču da joj pruži optimalne uslove i uživa u njenim spektakularnim cvetovima i opojnom mirisu.
Optimalna količina svetlosti za anđeosku trubu je najmanje šest sati direktnog sunca dnevno. Idealna pozicija je ona koja biljci pruža obilje jutarnjeg i prepodnevnog sunca, dok je tokom najtoplijeg dela dana, posebno u vrelim letnjim mesecima, zaštićena blagom senkom. Prejako podnevno sunce, naročito u područjima sa veoma toplom klimom, može izazvati ožegotine na velikim i nežnim listovima, kao i prekomerno isušivanje supstrata. Stoga, istočna ili jugoistočna ekspozicija se često smatra idealnom.
Biljka će vam jasno pokazati da li dobija dovoljno svetlosti. Ukoliko je svetlost adekvatna, listovi će biti krupni, zdravi, tamnozelene boje, a rast će biti kompaktan i snažan. Najvažniji pokazatelj je, naravno, cvetanje. Biljka koja dobija dovoljno svetlosti formiraće veliki broj cvetnih pupoljaka i cvetaće obilno tokom cele sezone. U takvim uslovima, njeni cvetovi će imati intenzivniju boju i jači miris, koji je posebno izražen u večernjim satima.
Sa druge strane, nedostatak svetlosti se manifestuje nizom negativnih simptoma. Biljka će rasti izduženo, sa velikim razmakom između listova (internodija), težeći da se „izvuče“ ka izvoru svetlosti. Ovaj fenomen se naziva etiolacija. Listovi će biti manji, bleđi i žućkasti. Najprimetniji simptom je izostanak cvetanja. Čak i ako biljka formira nekoliko pupoljaka, oni će verovatno otpasti pre nego što se otvore. Stoga, ako vaša anđeoska truba ne cveta, prva stvar koju treba proveriti je da li dobija dovoljno sunčeve svetlosti.
Uticaj svetlosti na cvetanje
Svetlost igra direktnu i presudnu ulogu u procesu cvetanja anđeoske trube. Fotosinteza, proces u kojem biljka koristi sunčevu energiju za stvaranje hrane (šećera), najintenzivnija je pri visokom nivou osvetljenosti. Višak energije proizveden tokom fotosinteze biljka skladišti i koristi za reproduktivne procese, odnosno za formiranje cvetova. Bez dovoljne količine svetlosti, biljka jedva uspeva da proizvede dovoljno energije za održavanje osnovnih životnih funkcija i vegetativni rast, pa joj ne preostaje „višak“ za cvetanje.
Pored intenziteta, i dužina dana, odnosno fotoperiod, utiče na cvetanje. Anđeoska truba je biljka dugog dana, što znači da je za inicijaciju cvetanja potreban određeni broj sati svetlosti dnevno. Zato ona najobilnije cveta tokom leta, kada su dani najduži. Smanjenje dužine dana u jesen je jedan od signala koji biljci govore da uspori rast i pripremi se za period mirovanja, što dovodi i do prestanka cvetanja.
Pravilan odnos svetlosti i drugih faktora, kao što su voda i hranljive materije, takođe je bitan. Biljka koja je na jakom suncu ima mnogo veće potrebe za vodom i hranom. Ako joj se ovi resursi ne obezbede u dovoljnoj meri, može doći do stresa, što će se takođe negativno odraziti na cvetanje. S druge strane, previše đubriva, posebno azota, u uslovima nedovoljne svetlosti, dovešće do bujnog rasta lišća na uštrb cvetova. Zato je važno uskladiti sve aspekte nege.
Za podsticanje cvetanja, ključno je pronaći najsunčaniju moguću poziciju u vašoj bašti ili na balkonu. Ako primetite da biljka stagnira i ne cveta, pokušajte da je premestite na lokaciju sa više direktnog sunca. Često je i mala promena u poziciji dovoljna da napravi veliku razliku. Redovno uklanjanje precvetalih cvetova takođe pomaže, jer se na taj način energija biljke usmerava na stvaranje novih pupoljaka umesto na proizvodnju semena.
Prilagođavanje na različite uslove osvetljenja
Iako anđeoska truba voli sunce, ona poseduje i određeni stepen prilagodljivosti na različite uslove osvetljenja. U veoma toplim i suvim klimatskim područjima, gde letnje sunce može biti nemilosrdno, anđeoska truba će često bolje uspevati u polusenci. Zaštita od najjačeg podnevnog sunca (između 12 i 16 časova) može sprečiti ožegotine na listovima i smanjiti stres od vrućine i prekomernog gubitka vode. U takvim uslovima, pozicija koja pruža jutarnje sunce i popodnevnu šarenu senku je idealna.
Sorte sa tamnijim listovima i cvetovima obično bolje podnose jako sunce od sorti sa svetlijim, panaširanim (šarenim) lišćem. Panaširano lišće ima manje hlorofila i osetljivije je na ožegotine. Stoga, ako imate sortu sa šarenim listovima, obavezno joj obezbedite zaštitu od direktnog podnevnog sunca. Boja cvetova takođe može biti pod uticajem intenziteta svetlosti; na jakom suncu boje mogu biti intenzivnije, ali cvetovi mogu kraće trajati.
Prilikom premeštanja biljke sa jedne lokacije na drugu, ili prilikom iznošenja iz zimovnika na proleće, neophodno je postepeno je prilagođavati na promenu uslova osvetljenja. Biljka koja je provela zimu u zatvorenom prostoru ima listove koji nisu naviknuti na jako UV zračenje. Naglo izlaganje direktnom suncu će sigurno izazvati ožegotine, koje se manifestuju kao bele ili smeđe, suve mrlje na listovima. Proces kaljenja, odnosno postepenog privikavanja, traje jednu do dve nedelje i ključan je za zdrav početak nove sezone.
Ukoliko gajite anđeosku trubu u uslovima koji ne pružaju idealnu količinu svetlosti, postoje načini da se situacija donekle poboljša. Postavljanje biljke uz beli zid može pomoći, jer će zid reflektovati svetlost i toplotu, stvarajući povoljniju mikroklimu. Takođe, važno je redovno rotirati saksiju kako bi sve strane biljke dobile podjednaku količinu svetlosti, što će obezbediti ravnomeran i simetričan rast.
Svetlosni uslovi tokom prezimljavanja
Potrebe za svetlošću anđeoske trube se drastično menjaju tokom zimskog perioda mirovanja. Kada se biljka unese u prohladnu prostoriju, njen metabolizam se značajno usporava i prestaje sa aktivnim rastom. U ovim uslovima, potrebe za svetlošću su minimalne, ali nisu nepostojeće. Idealna prostorija za prezimljavanje je ona koja je svetla, ali hladna, sa temperaturom od 5 do 12°C. Svetlost omogućava biljci da održi osnovne fiziološke procese i da ostane u boljoj kondiciji.
Biljka koja prezimljava na svetlom mestu često će zadržati deo svojih listova tokom zime. Ovo može biti korisno, jer će na proleće brže krenuti sa vegetacijom. Međutim, važno je da temperatura ostane niska, jer kombinacija svetlosti i više temperature može prevariti biljku i podstaći je na prerani rast. Takav rast je obično slab, etioliran i samo iscrpljuje biljku.
Anđeoska truba može prezimiti i u potpunom mraku, na primer u podrumu bez prozora, pod uslovom da je temperatura dovoljno niska. U mraku će biljka sigurno odbaciti sve svoje listove i ući u stanje potpune dormantnosti. Ovakav način prezimljavanja je takođe uspešan, ali biljci će na proleće biti potrebno nešto više vremena da se „probudi“ i krene sa rastom. Prilikom iznošenja iz mraka, privikavanje na svetlost mora biti izuzetno postepeno.
Ukoliko ste primorani da anđeosku trubu prezimljavate u toploj sobi, onda je situacija potpuno drugačija. U tom slučaju, biljka ne ulazi u mirovanje, već nastavlja da raste. Da bi taj rast bio zdrav, neophodno je obezbediti joj maksimalnu moguću količinu svetlosti. Treba je postaviti tik uz najsvetliji, po mogućstvu južni prozor. Čak i tada, zbog kratkih zimskih dana, svetlost često nije dovoljna, pa biljka može postati izdužena i slaba. U takvim situacijama, korišćenje veštačkog osvetljenja (lampi za rast biljaka) može biti od velike pomoći.
Simptomi prekomerne izloženosti suncu
Iako je anđeoska truba ljubitelj sunca, previše dobrog može biti štetno. Prekomerna izloženost jakom, direktnom suncu, posebno u kombinaciji sa visokim temperaturama i nedostatkom vode, može izazvati ozbiljan stres i oštećenja na biljci. Najočigledniji simptom su opekotine na listovima, poznate kao solarna nekroza. Na listovima se pojavljuju velike, suve, papiraste mrlje, obično beličaste ili smeđe boje. Najviše su pogođeni listovi koji su direktno izloženi suncu.
Pored opekotina, listovi mogu postati izbledeli, žućkasti ili čak dobiti crvenkastu nijansu, što je znak stresa. Ivice listova se mogu uvijati i sušiti. Usled prekomernog isparavanja vode (transpiracije) kroz veliku površinu listova, biljka može brzo dehidrirati. To se manifestuje naglim venućem, čak i ako je supstrat vlažan. Ako se biljka često nalazi u stanju venuća tokom najtoplijeg dela dana, to je jasan znak da pati od toplotnog stresa i prevelike izloženosti suncu.
Cvetovi su takođe osetljivi na prejako sunce. Mogu brže da uvenu i opadnu, a njihova boja može izbledeti. Ponekad, ekstremna toplota i jako sunce mogu izazvati i opadanje cvetnih pupoljaka pre nego što se otvore. Biljka ulaže svu svoju energiju u preživljavanje i borbu sa nepovoljnim uslovima, pa joj ne preostaje snage za cvetanje.
Ako primetite ove simptome, potrebno je hitno reagovati. Prvi korak je da biljku premestite na lokaciju koja pruža zaštitu od najjačeg podnevnog sunca, ili da joj obezbedite veštačku senku pomoću mreže za zasenjivanje ili suncobrana. Povećajte učestalost zalivanja kako biste nadoknadili gubitak vode. Redovno orošavanje listova u večernjim satima takođe može pomoći da se biljka osveži. Praćenje biljke i prilagođavanje njenog položaja u skladu sa intenzitetom sunca tokom leta je ključno za izbegavanje ovih problema.
