Da bi razgranata lala (Tulipa praestans) svake godine iznova cvetala u punom sjaju, neophodno je obezbediti joj adekvatnu ishranu. Kao i sve biljke, i lale zahtevaju određene hranljive materije za svoj rast, razvoj i cvetanje. Lukovica sama po sebi predstavlja skladište energije i hranljivih materija koje omogućavaju početni rast u proleće. Međutim, te rezerve se troše tokom cvetanja i potrebno ih je obnoviti kako bi se osiguralo cvetanje i u narednim sezonama. Pravilno đubrenje igra ključnu ulogu u ovom procesu, dopunjavajući prirodnu plodnost zemljišta i pružajući biljkama sve neophodne elemente. Razumevanje kada, kako i čime prihranjivati razgranate lale je od suštinskog značaja za postizanje zdravih biljaka i raskošnih cvetova. Zanemarivanje ishrane može dovesti do postepenog slabljenja lukovica, manjih cvetova i na kraju, potpunog izostanka cvetanja.
Osnovne hranljive materije koje su lalama potrebne su iste kao i za većinu biljaka: azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). Svaki od ovih makroelemenata ima specifičnu ulogu. Azot je ključan za rast zelenih delova biljke, odnosno listova i stabljike. Fosfor igra vitalnu ulogu u razvoju snažnog korenovog sistema i, što je najvažnije za lale, podstiče formiranje cvetnih pupoljaka i sam cvet. Kalijum doprinosi opštoj otpornosti i vitalnosti biljke, pomaže u regulaciji vode i jača ćelijske zidove, čineći biljku otpornijom na bolesti, sušu i niske temperature. Pored ovih, lale zahtevaju i mikroelemente u manjim količinama, kao što su gvožđe, magnezijum i kalcijum, koje obično dobijaju iz kvalitetnog, humusom bogatog zemljišta.
Važnost plodnosti zemljišta je temelj pravilne ishrane. Pre nego što se uopšte primeni bilo kakvo đubrivo, najvažnije je osigurati da su lale posađene u zemljište bogato organskom materijom. Dodavanje zrelog komposta ili dobro zgorelog stajnjaka prilikom pripreme zemljišta za sadnju je najbolja dugoročna strategija za ishranu lala. Organska materija ne samo da polako oslobađa širok spektar hranljivih materija, već i poboljšava strukturu zemljišta, njegovu sposobnost zadržavanja vode i drenažu. U zemljištu koje je bogato humusom, potreba za dodatnim đubrenjem je manja, a biljke su generalno zdravije i otpornije. Zato se priprema zemljišta smatra prvim i najvažnijim korakom u đubrenju.
Balans hranljivih materija je ključan. Iako je azot važan za rast listova, prekomerna količina azota može biti kontraproduktivna. Previše azota podstiče bujan rast velikih, mekih listova na štetu cvetanja. Takve biljke mogu izgledati raskošno zelene, ali će imati slabe cvetove ili će cvetanje u potpunosti izostati. Pored toga, previše azota čini biljke osetljivijim na bolesti. Zbog toga, pri izboru đubriva za lale, treba tražiti formulacije koje imaju niži sadržaj azota, a viši sadržaj fosfora i kalijuma. Đubriva namenjena lukovičastim biljkama su obično formulisana upravo sa takvim odnosom hranljivih materija.
Vreme primene đubriva je od presudnog značaja za njegovu efikasnost. Đubrenje u pogrešno vreme ne samo da neće pomoći biljci, već može biti i štetno. Postoje dva ključna perioda kada je đubrenje lala najkorisnije. Prvi je u jesen, prilikom sadnje, kada se đubrivo unosi u zemljište kako bi bilo dostupno za razvoj korena. Drugi, i možda najvažniji period, je u rano proleće, čim se pojave prvi izdanci. U ovom trenutku, biljka ulazi u fazu intenzivnog rasta i potrebna joj je dodatna energija. Prihranjivanje nakon cvetanja, dok su listovi još zeleni, takođe može pomoći lukovici da obnovi rezerve. Đubrenje tokom perioda mirovanja leti je nepotrebno i treba ga izbegavati.
Priprema zemljišta i osnovno đubrenje
Najbolja prilika za obogaćivanje zemljišta hranljivim materijama je tokom njegove pripreme za jesenju sadnju. Ovaj korak postavlja temelje za zdrav rast lala u godinama koje dolaze. Pre sadnje, zemljište treba prekopati na dubinu od najmanje 30 centimetara. Tokom prekopavanja, idealno je uneti obilnu količinu organske materije. Zreli kompost je najbolji izbor jer je bogat hranljivim materijama, poboljšava strukturu tla i sadrži korisne mikroorganizme. Alternativno, može se koristiti dobro zgoreli stajnjak. Važno je da stajnjak bude potpuno razložen, jer svež stajnjak može „spaliti“ lukovice i podstaći razvoj bolesti. Količina organske materije zavisi od kvaliteta postojećeg zemljišta, ali sloj debljine 5-10 centimetara, dobro umešan u gornjih 20-30 cm zemlje, je dobra polazna tačka.
Pored organske materije, prilikom sadnje se može dodati i sporo otpuštajuće granulirano đubrivo. Ova vrsta đubriva postepeno oslobađa hranljive materije tokom dužeg perioda, obezbeđujući kontinuiranu ishranu za lukovice. Idealno je koristiti đubrivo specijalno formulisano za lukovice, koje ima visok sadržaj fosfora (P) i kalijuma (K), a nizak sadržaj azota (N). Fosfor je posebno važan u ovoj fazi jer stimuliše razvoj snažnog korenovog sistema tokom jeseni i zime. Granule đubriva se mogu posuti po dnu sadne jame pre polaganja lukovice, ili se mogu umešati u zemlju kojom se lukovice zatrpavaju. Važno je pratiti uputstva proizvođača o preporučenoj dozi kako bi se izbeglo prekomerno đubrenje.
Koštano brašno je tradicionalni organski dodatak koji se često preporučuje za lukovice. Ono je odličan prirodni izvor fosfora i kalcijuma, koji se polako razlažu u zemljištu. Prilikom sadnje, šaka koštanog brašna se može dodati u svaku sadnu jamu i pomešati sa zemljom ispod lukovice. Ovo obezbeđuje dugotrajan izvor fosfora, neophodnog za razvoj korena i cvetanje. Međutim, treba biti svestan da miris koštanog brašna može privući životinje poput pasa, veverica ili lisica, koje mogu iskopati lukovice. Ukoliko imate problema sa životinjama u vrtu, možda je bolje koristiti mineralna đubriva.
Pravilna pH vrednost zemljišta je takođe važna za dostupnost hranljivih materija. Lale preferiraju blago kiselo do neutralno zemljište, sa pH vrednošću između 6.0 i 7.0. U ovom opsegu, većina hranljivih materija je u obliku koji biljke mogu lako da apsorbuju. Ako je zemljište previše kiselo, dodavanje kreča može pomoći u podizanju pH vrednosti. Ako je previše alkalno, dodavanje sumpora ili kiselog treseta može je sniziti. Analiza zemljišta, koja se može uraditi u poljoprivrednim apotekama ili laboratorijama, pružiće tačne informacije o pH vrednosti i sadržaju hranljivih materija, omogućavajući ciljano i efikasno đubrenje.
Prolećna prihrana
Prolećna prihrana je ključna za podršku intenzivnom rastu i obilnom cvetanju razgranate lale. Prvo prolećno đubrenje treba obaviti čim se pojave prvi zeleni izdanci iz zemlje. U ovom trenutku, biljka počinje da koristi rezerve iz lukovice, ali joj je potrebna i dodatna hrana iz zemljišta kako bi razvila snažne stabljike i listove. Za ovu prihranu je najbolje koristiti izbalansirano tečno ili granulirano đubrivo. Ako se koristi granulirano đubrivo, treba ga pažljivo rasporediti po površini zemljišta oko biljaka, izbegavajući direktan kontakt sa izdancima, a zatim ga blago utrljati u zemlju. Nakon toga, potrebno je zaliti kako bi se granule počele rastvarati i hranljive materije dospele do zone korena.
Izbor đubriva za prolećnu prihranu je važan. Kao što je već pomenuto, treba izbegavati đubriva sa visokim sadržajem azota. Idealna je NPK formulacija gde su procenti fosfora (P) i kalijuma (K) viši od procenta azota (N), na primer 5-10-10 ili 10-15-10. Tečna đubriva, koja se primenjuju rastvorena u vodi za zalivanje, imaju prednost jer hranljive materije brzo postaju dostupne biljkama. Prihranjivanje tečnim đubrivom se može ponavljati na svake dve do tri nedelje od nicanja pa do početka cvetanja. Uvek se treba pridržavati preporučene koncentracije navedene na pakovanju, jer previše koncentrovan rastvor može oštetiti koren.
Drugo prolećno prihranjivanje može biti korisno odmah nakon cvetanja, dok su listovi još uvek zeleni i aktivni. Iako cvetova više nema, biljka i dalje radi – kroz proces fotosinteze u listovima stvara hranu koju skladišti u lukovici za sledeću godinu. Prihranjivanje u ovoj fazi pomaže da se lukovica „napuni“ i ojača. Za ovu svrhu je posebno važan kalijum, koji pomaže u sazrevanju lukovice i povećava njenu otpornost. Može se koristiti isto đubrivo kao i na početku proleća. Kada listovi počnu da žute, to je znak da biljka ulazi u mirovanje i svako dalje đubrenje treba prekinuti.
Organske alternative mineralnim đubrivima su takođe odličan izbor za prolećnu prihranu. Tanki sloj zrelog komposta rasut oko biljaka u rano proleće će delovati kao sporo otpuštajuće đubrivo i istovremeno poboljšati strukturu zemljišta. Tečna organska đubriva, kao što su ona na bazi algi ili kompostni čaj, takođe su veoma korisna. Ona ne samo da snabdevaju biljke hranljivim materijama, već sadrže i biljne hormone i korisne mikroorganizme koji stimulišu rast i poboljšavaju zdravlje zemljišta. Organska đubriva generalno imaju manji rizik od „spaljivanja“ biljaka i doprinose dugoročnoj plodnosti vrta.
Đubrenje lala u saksijama
Lale koje se uzgajaju u saksijama i kontejnerima imaju specifične potrebe za ishranom, jer rastu u ograničenoj količini supstrata koji se brzo iscrpljuje. Zbog toga je redovno i pravilno đubrenje još važnije nego kod lala posađenih u vrtu. Osnova dobre ishrane počinje izborom kvalitetnog supstrata za sadnju. Treba koristiti supstrat bogat hranljivim materijama, ali istovremeno i dobre drenaže. U supstrat se prilikom sadnje može umešati sporo otpuštajuće granulirano đubrivo za lukovice. Ovo će obezbediti osnovnu zalihu hranljivih materija tokom početne faze rasta.
Početkom proleća, kada se pojave prvi izdanci, treba početi sa redovnom prihranom. Za lale u saksijama, najpogodnija su tečna đubriva koja se primenjuju zajedno sa zalivanjem. Preporučuje se korišćenje izbalansiranog tečnog đubriva za cvetnice, koje se primenjuje na svake dve do tri nedelje. Važno je pratiti uputstva za doziranje i ne preterivati, jer nakupljanje soli iz đubriva u ograničenom prostoru saksije može oštetiti koren. Zalivanje čistom vodom između prihranjivanja može pomoći u ispiranju viška soli.
Prihranjivanje treba nastaviti tokom celog perioda rasta i cvetanja. Redovno snabdevanje hranljivim materijama će osigurati da biljke imaju dovoljno snage da razviju krupne i dugotrajne cvetove. Kao i kod lala u vrtu, nakon cvetanja treba nastaviti sa prihranom sve dok listovi ne počnu da žute. Ovo je poslednja prilika da se pomogne lukovici da uskladišti što više energije za sledeću sezonu. Međutim, treba imati na umu da je uzgoj lala u saksijama veoma iscrpljujuć za lukovice.
Zbog intenzivnog iscrpljivanja hranljivih materija i degradacije supstrata, često je teško održati lukovice u saksijama vitalnim za cvetanje više godina zaredom. Mnogi iskusni vrtlari tretiraju lale u saksijama kao jednogodišnje biljke, koristeći svake jeseni sveže, kvalitetne lukovice i nov supstrat. Lukovice koje su cvetale u saksiji se nakon mirovanja mogu posaditi u vrt, gde imaju bolje uslove da se oporave i ojačaju. Ako ipak želite da sačuvate lukovice u saksiji, nakon perioda mirovanja ih treba izvaditi, očistiti i uskladištiti do jeseni, kada se sade u potpuno nov, hranljiv supstrat.
Prepoznavanje nedostatka hranljivih materija
Iako pravilno đubrenje može sprečiti većinu problema, ponekad biljke mogu pokazati simptome nedostatka određenih hranljivih materija. Prepoznavanje ovih znakova može pomoći da se na vreme reaguje i koriguje ishrana. Nedostatak azota se obično manifestuje kao opšte slabljenje biljke, sporiji rast i bledo zelena do žućkasta boja listova, počevši od starijih, donjih listova. Biljke kojima nedostaje azot često imaju tanke i slabe stabljike. U tom slučaju, brza pomoć može biti primena tečnog đubriva sa nešto višim sadržajem azota.
Nedostatak fosfora može biti teže prepoznati. Simptomi uključuju slabiji razvoj korena, što nije vidljivo, ali se može manifestovati kroz usporen rast i zakržljalost biljke. Listovi mogu dobiti tamno zelenu, ponekad čak i purpurnu nijansu. Najznačajniji efekat nedostatka fosfora kod lala je slabo ili nikakvo cvetanje. Ako vaše lale godinama proizvode samo lišće, a posađene su na sunčanom mestu, nedostatak fosfora je jedan od mogućih uzroka. Dodavanje koštanog brašna ili đubriva sa visokim sadržajem fosfora može pomoći u rešavanju ovog problema.
Nedostatak kalijuma se često manifestuje na ivicama i vrhovima listova. Ivice starijih listova mogu postati žute, a kasnije i smeđe i nekrotične, kao da su spaljene. Biljke su generalno slabije, podložnije bolestima i manje otporne na stresne uslove poput suše ili hladnoće. Stabljike mogu biti slabe i lako se povijati. Primena đubriva bogatog kalijumom, kao što je kalijum-sulfat, ili korišćenje izbalansiranog đubriva sa visokim poslednjim brojem (K), može ispraviti ovaj nedostatak.
Važno je napomenuti da simptomi nedostatka hranljivih materija ponekad mogu biti slični simptomima drugih problema, kao što su bolesti, napad štetočina, prekomerno zalivanje ili neodgovarajuća pH vrednost zemljišta. Na primer, žuti listovi mogu biti znak nedostatka azota, ali i previše vode. Zato je pre primene bilo kakvih korektivnih mera važno analizirati sve aspekte nege i uslove u kojima biljka raste. Dobro pripremljeno, humusom bogato zemljište i redovno, ali umereno đubrenje su najbolja prevencija protiv nedostatka hranljivih materija.
