Iako azurno plava komelina važi za relativno nezahtevnu biljku, pravilna ishrana i adekvatno đubrenje su ključni za postizanje njenog punog potencijala, bujnog rasta i obilnog, dugotrajnog cvetanja. Razumevanje uloge osnovnih hranljivih elemenata i primena odgovarajućeg programa prihrane mogu značajno unaprediti vitalnost i dekorativnost ove biljke. Nedostatak, ali i višak određenih nutrijenata, može dovesti do različitih problema, od bledih listova i slabog cvetanja do povećane osetljivosti na bolesti. Stoga je cilj svakog savesnog baštovana da pronađe pravu meru i obezbedi uravnoteženu ishranu za svoje biljke.
Osnovni nutrijenti i njihova uloga
Za pravilan rast i razvoj, azurno plavoj komelini, kao i svim drugim biljkama, potrebna je uravnotežena količina makro i mikroelemenata. Tri najvažnija makroelementa, poznata kao NPK, su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K). Svaki od njih ima specifičnu i nezamenljivu ulogu u životnim procesima biljke. Njihov međusobni odnos u đubrivu je od presudnog značaja za različite faze razvoja.
Azot (N) je primarno odgovoran za vegetativni rast, odnosno za razvoj stabljika i listova. On je ključna komponenta hlorofila, koji biljkama daje zelenu boju i neophodan je za proces fotosinteze. Dovoljna količina azota osigurava bujan, zeleni i zdrav izgled lišća. Međutim, previše azota može podstaći preterani rast listova na uštrb cvetanja, a takođe može učiniti biljku osetljivijom na napad štetočina i bolesti.
Fosfor (P) igra ključnu ulogu u razvoju snažnog i zdravog korenovog sistema, kao i u formiranju cvetova, plodova i semena. On je neophodan za prenos energije unutar biljke i učestvuje u brojnim metaboličkim procesima. Adekvatna količina fosfora podstiče obilno cvetanje i doprinosi intenzitetu boje cvetova. Nedostatak fosfora se često manifestuje slabim rastom, tamnozelenom ili čak ljubičastom bojom listova i izostankom cvetova.
Kalijum (K) je poznat kao „element kvaliteta“. On jača opštu otpornost biljke na stresne uslove, kao što su suša, visoke temperature i bolesti. Kalijum reguliše promet vode u biljci, učestvuje u sintezi šećera i proteina i poboljšava čvrstinu ćelijskih zidova. Dovoljno kalijuma osigurava vitalnost, dugovečnost cvetova i bolju otpornost na nepovoljne uslove. Njegov nedostatak može se prepoznati po žućenju i sušenju ivica listova.
Priprema zemljišta i osnovno đubrenje
Najbolji pristup ishrani komeline počinje pre same sadnje, kroz adekvatnu pripremu zemljišta. Ova biljka najbolje uspeva u tlu bogatom organskom materijom, koja ne samo da obezbeđuje hranljive materije, već i poboljšava strukturu zemljišta, njegovu sposobnost zadržavanja vode i prozračnost. Pre sadnje, u zemljište treba uneti dobro zgoreli stajnjak ili zreo kompost. Ova organska đubriva sporo otpuštaju hranljive materije, obezbeđujući dugotrajnu i uravnoteženu ishranu za biljke.
Prilikom pripreme leje, rasporedite sloj komposta ili stajnjaka debljine 5-10 cm po površini i zatim ga unesite u zemljište prekopavanjem na dubinu od oko 20 cm. Na ovaj način, hranljive materije će biti dostupne korenovom sistemu biljke tokom cele sezone rasta. Ovakvo osnovno đubrenje je često dovoljno za celu sezonu, posebno ako je zemljište u startu bilo dobrog kvaliteta. Komelina nije veliki potrošač hraniva, pa preterivanje sa đubrivom može doneti više štete nego koristi.
Ukoliko sadite komelinu u saksije ili žardinjere, koristite kvalitetan, hranljiv supstrat za cvetnice. Ovi supstrati su obično već obogaćeni početnom dozom đubriva sa sporim oslobađanjem, što je dovoljno za prvih nekoliko nedelja rasta. Na dno saksije možete dodati i tanak sloj komposta pre nego što je napunite supstratom. To će stvoriti mali rezervoar hranljivih materija za kasnije faze razvoja biljke.
Analiza zemljišta, iako se retko radi za ukrasne biljke, može pružiti precizan uvid u sadržaj hranljivih materija i pH vrednost. Komelina preferira blago kiselo do neutralno zemljište (pH 6.0-7.0). Ukoliko je zemljište previše alkalno, biljka može imati problema sa usvajanjem određenih mikroelemenata, poput gvožđa, što dovodi do hloroze (žućenja listova). U tom slučaju, može biti potrebno dodati sumpor ili koristiti kisela đubriva.
Prihranjivanje tokom vegetacije
Iako je osnovno đubrenje često dovoljno, prihranjivanje tokom vegetacione sezone može pospešiti bujniji rast i obilnije cvetanje, posebno kod biljaka koje se gaje u saksijama. U ograničenom prostoru saksije, hranljive materije se brže troše i ispiraju zalivanjem, pa je njihova nadoknada neophodna. Prihranjivanje se obično započinje kada biljke dobro ojačaju i počnu sa intenzivnim rastom, otprilike mesec dana nakon sadnje.
Za prihranjivanje se najčešće koriste tečna mineralna đubriva za cvetajuće biljke. Ova đubriva imaju izbalansiran odnos hranljivih materija, sa nešto većim udelom fosfora i kalijuma, koji podstiču cvetanje. Prihranjujte biljke na svake dve do tri nedelje, prema uputstvu proizvođača. Važno je ne prekoračiti preporučenu dozu, jer to može dovesti do „sagorevanja“ korena i oštećenja biljke. Uvek prihranjujte na vlažnu zemlju, nikada na suvu, kako bi se izbeglo oštećenje korena.
Alternativa mineralnim đubrivima su organska tečna đubriva, poput onih na bazi algi, koprive ili gaveza. Ova đubriva su blaža i, pored hranljivih materija, sadrže i korisne mikroorganizme koji poboljšavaju zdravlje zemljišta. Iako deluju sporije, ona doprinose dugoročnoj plodnosti supstrata. Priprema đubriva od koprive je jednostavna: potopite koprivu u vodu i ostavite da fermentiše nekoliko nedelja, a zatim razblažite dobijenu tečnost sa vodom u odnosu 1:10 i zalivajte biljke.
Krajem leta, obično krajem avgusta, treba prestati sa prihranjivanjem. Dodavanje hranljivih materija u ovom periodu može podstaći kasni vegetativni rast koji je osetljiv na nadolazeće hladno vreme i može iscrpeti biljku. U ovoj fazi, biljka se prirodno priprema za kraj svog životnog ciklusa i usmerava energiju na proizvodnju semena. Prestanak prihrane omogućava joj da mirno završi svoj ciklus.
Prepoznavanje simptoma nedostatka i viška hraniva
Pažljivo posmatranje biljke može otkriti eventualne probleme sa ishranom. Nedostatak azota se najčešće manifestuje kroz usporen rast i bledozelene ili žućkaste listove, posebno one starije, pri dnu biljke. Biljka izgleda slabo i neugledno. U ovom slučaju, kratkotrajna primena đubriva sa većim sadržajem azota može pomoći, ali treba biti oprezan da se ne pretera.
Nedostatak fosfora se ogleda u slabom razvoju korena, što rezultira kržljavim rastom cele biljke. Listovi mogu dobiti tamnozelenu, plavičastu ili čak ljubičastu nijansu. Cvetanje je slabo ili potpuno izostaje. Ovaj problem je češći na kiselim i hladnim zemljištima. Primena đubriva bogatog fosforom, poput koštanog brašna ili specijalizovanih mineralnih đubriva, može rešiti problem.
Žućenje po ivicama listova, koje kasnije postaje smeđe i suvo (nekroza), tipičan je simptom nedostatka kalijuma. Stabljike postaju slabe, a biljka gubi svoju otpornost na stres. U ovom slučaju, pomaže primena đubriva sa visokim sadržajem kalijuma, kao što je drveni pepeo (u malim količinama) ili kalijum-sulfat. Drveni pepeo takođe blago povećava pH vrednost zemljišta.
Višak hranljivih materija, poznat kao toksičnost, može biti podjednako štetan. Previše azota dovodi do bujnog, ali vodenastog i mekog lišća, slabog cvetanja i povećane osetljivosti na bolesti. Prekomerno đubrenje generalno dovodi do nakupljanja soli u zemljištu, što oštećuje koren i ometa usvajanje vode, dovodeći do simptoma sličnih suši, poput venjenja i sušenja listova, čak i kada je zemlja vlažna. U tom slučaju, potrebno je isprati supstrat velikom količinom čiste vode.
Organski pristup ishrani
Za baštovane koji preferiraju organski pristup, postoji mnogo načina da se obezbedi adekvatna ishrana za azurno plavu komelinu bez upotrebe sintetičkih đubriva. Osnova organskog đubrenja je održavanje zdravog i živog zemljišta, bogatog organskom materijom i korisnim mikroorganizmima. Korišćenje komposta je najvažniji korak. Kompost ne samo da hrani biljku, već i poboljšava strukturu tla i podstiče biološku aktivnost.
Malčiranje organskim materijalima, kao što su pokošena trava, lišće ili slama, takođe doprinosi ishrani. Kako se malč polako razgrađuje, on otpušta hranljive materije direktno u zonu korena. Ovo je spor, ali konstantan izvor hrane koji imitira procese u prirodi. Malč takođe pomaže u očuvanju vlage i suzbijanju korova, stvarajući idealne uslove za rast.
Zelenišno đubrenje je još jedna organska tehnika. Iako se ređe primenjuje u cvetnim lejama, princip se može iskoristiti. Na primer, sadnja biljaka poput deteline u blizini može obogatiti zemljište azotom. Korišćenje tečnih đubriva napravljenih od biljaka poput koprive ili gaveza predstavlja odličan način za folijarnu prihranu ili zalivanje, obezbeđujući biljkama lako dostupne nutrijente i biostimulanse.
Na kraju, važno je zapamtiti da je umerenost ključna. Azurno plava komelina je biljka koja je prilagođena da raste u uslovima koji nisu preterano bogati hranivima. Preterana briga i previše đubriva često mogu doneti više štete nego koristi. Zdravo zemljište, adekvatno zalivanje i povremena, umerena prihrana su sve što je potrebno da bi ova prelepa biljka pokazala svu svoju raskoš.
