Jedna od najcenjenijih osobina bodljikave ruže je njena izvanredna otpornost na niske temperature, što je čini pouzdanim stanovnikom bašta čak i u oštrijim klimatskim uslovima. Ova ruža nosi u sebi genetsko nasleđe divljih vrsta koje su se prilagodile surovim zimama, pa stoga u većini slučajeva ne zahteva komplikovane mere zimske zaštite. Ipak, razumevanje procesa kroz koji biljka prolazi tokom zime i primena nekoliko jednostavnih pripremnih koraka u jesen mogu joj pomoći da lakše prebrodi period mirovanja i dočeka proleće u punoj snazi, spremna za novi ciklus rasta i cvetanja. U ovom vodiču, proći ćemo kroz sve što treba da znaš o uspešnom prezimljavanju ove otporne lepotice.
Prirodna otpornost i priprema za mirovanje
Bodljikava ruža poseduje urođenu sposobnost da se aklimatizuje na niske temperature. Kako dani postaju kraći i temperature opadaju, u biljci se pokreću složeni fiziološki procesi. Ona postepeno usporava rast, a sokovi postaju gušći, sa većom koncentracijom šećera, što deluje kao prirodni antifriz i sprečava stvaranje kristala leda koji bi oštetili ćelije. Ovaj proces postepenog „kaljenja“ je ključan za njenu sposobnost da preživi zimu bez oštećenja. Zbog toga nagli, rani mrazevi mogu biti opasniji od konstantno niskih temperatura tokom zime.
Da bi se ovaj prirodni proces odvijao neometano, važno je da joj pomognemo odgovarajućim postupcima u kasno leto i jesen. Jedan od najvažnijih koraka je prestanak svake vrste prihrane, posebno one bogate azotom, najkasnije do početka avgusta. Azot podstiče rast novih, nežnih izdanaka koji ne bi imali dovoljno vremena da sazru i odrvene pre dolaska mraza. Takvi izdanci su izuzetno osetljivi na izmrzavanje i mogu predstavljati ulaznu tačku za bolesti.
Takođe, izbegavaj jače orezivanje u jesen. Orezivanje signalizira biljci da pokrene novi rast, što je upravo ono što želimo da izbegnemo pred zimu. Jedino što treba uraditi je ukloniti eventualno polomljene ili bolesne grane. Glavno orezivanje se ostavlja za kraj zime ili rano proleće. Puštanje da se na grmu formiraju šipurci nakon cvetanja je takođe koristan signal za biljku da je vreme da završi vegetacioni ciklus i pripremi se za mirovanje.
Poslednja važna pripremna mera je adekvatna hidratacija. Ukoliko je jesen izuzetno suva, važno je obilno zaliti ružu pre nego što se zemlja zamrzne. Biljke i tokom zime gube vodu kroz grane, posebno tokom vetrovitih i sunčanih dana bez snežnog pokrivača (fiziološka suša). Dobro hidrirana biljka mnogo lakše podnosi ovaj zimski stres. Jedno temeljno, dubinsko zalivanje u kasnu jesen može napraviti veliku razliku.
Još članaka na ovu temu
Jesenje čišćenje i sanitarna zaštita
Jednostavna, ali izuzetno važna mera u pripremi bodljikave ruže za zimu jeste temeljna sanitarna higijena prostora oko grma. Mnogi uzročnici bolesti, kao što su spore gljivica crne pegavosti ili pepelnice, kao i jaja nekih štetočina, prezimljavaju upravo u opalom lišću i drugim biljnim ostacima na tlu. Ostavljanje ovog materijala ispod grma preko zime je kao da ste ostavili otvoren poziv za infekciju čim se za to stvore uslovi na proleće. Zato je neophodno biti temeljan.
Nakon što prvi jači mrazevi izazovu opadanje većine lišća, uzmi grabulje i pažljivo pokupi svo lišće ispod i oko grma. Ne zaboravi ni lišće koje se možda zadržalo na donjim granama. Sakupljeni materijal nikako ne treba stavljati u kompost, jer temperature u kućnom kompostištu često nisu dovoljno visoke da unište sve patogene. Najsigurnije je ovaj biljni otpad spaliti ili ga odložiti u kesu za smeće.
Ovaj postupak ne samo da smanjuje rizik od bolesti u narednoj sezoni, već i eliminiše potencijalno skrovište za glodare poput miševa i voluharica. Oni tokom zime mogu praviti gnezda u debelom sloju lišća i hraniti se korom na osnovi stabla ruže, nanoseći ozbiljna oštećenja koja mogu biti fatalna za biljku. Čist prostor oko grma čini ga manje privlačnim za ove štetočine.
Nakon čišćenja, neki baštovani praktikuju i jesenje „plavo prskanje“ preparatima na bazi bakra. Ovo prskanje, koje se obavlja po suvom vremenu kada je biljka potpuno bez lišća, ima za cilj da uništi preostale spore gljivica na kori i pupoljcima. Iako za otpornu bodljikavu ružu ovo često nije neophodno, u baštama gde su bolesti bile problem tokom sezone, ovo može biti korisna dodatna preventivna mera koja osigurava da biljka uđe u zimu „čista“.
Još članaka na ovu temu
Zaštita mladih biljaka i specifični slučajevi
Iako su odrasli, dobro ukorenjeni grmovi bodljikave ruže izuzetno otporni i obično ne zahtevaju nikakvu zimsku zaštitu, mlade biljke posađene te godine zaslužuju malo dodatne pažnje. Njihov korenov sistem još uvek nije dovoljno razvijen i dubok, pa su osetljivije na niske temperature i isušivanje. Zaštita tokom prve zime može značajno povećati šanse za njihov opstanak i dobar start na proleće.
Najjednostavniji i najefikasniji način zaštite mladih biljaka je zagrtanje ili malčiranje osnove. Nakon što se tlo blago zamrzne (da se izbegne privlačenje glodara), oko osnove stabla nagrni brdašce od zemlje, komposta, piljevine ili suvog lišća, visine oko 15-20 cm. Ovaj sloj izolacije štiti najosetljiviji deo biljke – koren i eventualno kalemljeno mesto – od ekstremnih temperaturnih kolebanja. U proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva, ovaj zaštitni materijal treba pažljivo ukloniti.
U ekstremno hladnim klimatskim zonama sa jakim, suvim vetrovima i malo snežnog pokrivača, čak i odrasle biljke mogu pretrpeti oštećenja od isušivanja. U takvim uslovima, ceo grm se može uviti u agrotekstil (agril foliju) ili jutane vreće. Važno je izbegavati korišćenje plastične folije, jer ona ne diše, što dovodi do kondenzacije, vlaženja biljke i potencijalnog razvoja bolesti. Zaštita se postavlja nakon što temperature padnu ispod nule i skida se u rano proleće pre kretanja vegetacije.
Bodljikave ruže posađene u saksijama zahtevaju posebnu pažnju, jer je njihov koren mnogo izloženiji hladnoći nego kod biljaka u zemlji. Zemlja u saksiji se može potpuno smrznuti, što može uništiti koren. Saksiju treba zaštititi tako što će se uviti u jutane vreće, stiropor ili foliju sa mehurićima. Još bolje rešenje je ukopati saksiju u zemlju u bašti ili je smestiti u negrejanu prostoriju poput garaže ili podruma, gde će temperature biti niske, ali iznad tačke smrzavanja.
Šta očekivati na proleće
Kada prođe zima i sneg se otopi, vreme je da se proceni stanje u kojem je bodljikava ruža preživela. Normalno je da vrhovi nekih tanjih grana budu smeđi i osušeni usled izmrzavanja. Ovo nije razlog za brigu i lako se rešava prolećnim orezivanjem. Sačekaj da prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva i da pupoljci jasno krenu, kako bi mogao tačno da vidiš koji delovi grana su živi, a koji su oštećeni.
Prvi korak u proleće, pre orezivanja, jeste uklanjanje zimske zaštite, ukoliko si je primenjivao. Pažljivo odgrni zemlju ili kompost sa osnove biljke, kako bi omogućio da se taj deo zagreje i osuši. Ukoliko si koristio agrotekstil, skini ga i omogući biljci da se postepeno privikne na jače prolećno sunce. Naglo izlaganje suncu nakon zimskog „mraka“ može izazvati ožegotine na kori.
Nakon uklanjanja zaštite, sledi prolećno orezivanje. Oštrim i čistim makazama oreži sve grane koje su oštećene mrazom (suve, smežurane, crne). Reži do zdravog, zelenog drveta, neposredno iznad zdravog pupoljka okrenutog ka spolja. Ovo je takođe prilika da se uklone sve slabe, tanke grančice i da se proredi unutrašnjost grma kako bi se poboljšala cirkulacija vazduha.
Nakon orezivanja, vreme je za prvu prolećnu prihranu. Rasporedi tanak sloj zrelog komposta oko osnove biljke i blago ga umešaj u zemlju. Ovo će obezbediti neophodne hranljive materije za snažan početak nove vegetacione sezone. Uz pravilnu zimsku pripremu i adekvatnu prolećnu negu, tvoja bodljikava ruža će brzo razviti novo lišće i pripremiti se da te ponovo obraduje svojim prelepim, mirisnim cvetovima.
📷No machine-readable author provided. Svdmolen assumed (based on copyright claims)., CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons
