Kada se govori o orezivanju, mnogi baštovani prvo pomisle na drveće, žbunje ili ruže, gde je rezidba ključna za oblikovanje, podmlađivanje i podsticanje cvetanja. Međutim, kod zeljastih trajnica poput plemenite jetrenke, pojam „orezivanja“ ima potpuno drugačije značenje i svrhu. Ovde se ne radi o oblikovanju krošnje ili usmeravanju rasta, već o sanitarnim merama i uklanjanju starih delova biljke kako bi se oslobodio prostor za novi rast i očuvalo zdravlje. Orezivanje jetrenke je jednostavan, ali važan deo nege koji, ako se obavi pravilno i u pravo vreme, doprinosi ne samo estetskom izgledu biljke, već i njenoj vitalnosti i prevenciji bolesti. Ovaj postupak ne zahteva posebne veštine, već samo malo pažnje i razumevanja životnog ciklusa ove prelepe biljke.
Osnovni princip orezivanja plemenite jetrenke svodi se na uklanjanje starih listova iz prethodne sezone. Listovi ove biljke su često zimzeleni ili poluzimzeleni, što znači da ostaju na biljci tokom zime, pružajući joj određenu zaštitu. Međutim, do kraja zime, ovi listovi su često oštećeni od mraza, vetra i snega, mogu imati tamne mrlje ili biti delimično suvi. Iako nisu preterano ružni, njihovo prisustvo može umanjiti lepotu novih cvetova koji izbijaju direktno iz zemlje, često pre pojave novih listova. Uklanjanjem starog lišća, omogućavamo cvetovima da dođu do punog izražaja i da budu lakše uočljivi.
Pored estetskog razloga, uklanjanje starih listova ima i važnu sanitarnu funkciju. Na oštećenom i odumirućem biljnom tkivu tokom vlažnog prolećnog vremena lako se mogu razviti spore gljivica, kao što su uzročnici sive plesni ili lisne pegavosti. Uklanjanjem ovog materijala pre početka nove vegetacije, značajno se smanjuje potencijalni izvor zaraze za mlade, osetljive izdanke i cvetove. Na taj način, jednostavno orezivanje postaje važna preventivna mera u zaštiti biljke od bolesti.
Važno je naglasiti šta se kod jetrenke nikada ne orezuje. Listove koji se razviju nakon cvetanja ne smete uklanjati tokom leta ili jeseni. Ovi listovi su vitalni za biljku jer obavljaju fotosintezu i stvaraju rezerve hrane neophodne za preživljavanje zime i cvetanje naredne godine. Njihovo prerano uklanjanje bi ozbiljno oslabilo biljku i moglo bi dovesti do njenog propadanja. Orezivanje se odnosi isključivo na listove iz prethodne vegetacione sezone.
Takođe, kod jetrenke se ne vrši pinciranje ili skraćivanje vrhova radi podsticanja grananja, kao kod nekih drugih biljaka. Ona prirodno raste u formi kompaktnog busena i svako takvo orezivanje bi bilo kontraproduktivno i štetno. Orezivanje jetrenke je, dakle, minimalistički postupak fokusiran isključivo na čišćenje i higijenu biljke u specifičnom, uskom vremenskom okviru.
Pravo vreme za orezivanje
Odabir pravog trenutka za uklanjanje starih listova je od suštinskog značaja. Ako se to uradi prerano, biljka ostaje bez zimske zaštite koju joj staro lišće pruža. Ako se uradi prekasno, postoji rizik od oštećenja novih cvetnih pupoljaka i izdanaka koji su već počeli da izbijaju iz zemlje. Idealan vremenski prozor za ovaj posao je kasna zima ili najranije proleće, obično krajem februara ili u martu, u zavisnosti od klimatskih uslova. Najbolji pokazatelj je sama biljka – treba pratiti kada novi pupoljci u osnovi biljke počnu da bubre i da se pripremaju za rast.
Postupak treba obaviti po suvom vremenu, kako bi se smanjio rizik od širenja bolesti preko vlažnih rezova. Treba sačekati dan bez kiše i snega. Posmatrajte pažljivo središte busena. Videćete male, često dlakave pupoljke koji se kriju među starim lišćem. Kada ti pupoljci postanu jasno vidljivi i počnu da se izdužuju, to je znak da je vreme za akciju. U ovom trenutku, stari listovi su već obavili svoju zaštitnu funkciju tokom najhladnijeg dela zime.
U nekim slučajevima, posebno nakon blagih zima, stari listovi mogu izgledati sasvim dobro i zeleno. Čak i tada, preporučuje se njihovo uklanjanje. Iako izgledaju zdravo, oni će postepeno početi da propadaju kako novi listovi budu rasli, a njihovo uklanjanje će i dalje doprineti boljoj preglednosti cvetova i boljoj cirkulaciji vazduha oko novih izdanaka. Ako se zakasni sa orezivanjem i novi cvetovi i listovi su već značajno porasli, posao postaje mnogo teži i rizičniji.
Ukoliko se ipak zakasni, bolje je ostaviti stare listove nego rizikovati lomljenje novih, krhkih cvetnih drški. U tom slučaju, stari listovi se mogu ukloniti kasnije, nakon što cvetanje prođe i novi listovi se potpuno razviju. Međutim, tada se gubi estetski efekat „čistog“ cvetanja i povećava se rizik od bolesti, pa je pravovremeno delovanje uvek najbolja opcija.
Tehnika orezivanja
Samo orezivanje plemenite jetrenke je veoma jednostavno i ne zahteva poseban alat. Najčešće su dovoljne oštre i čiste makaze, vinogradarske makaze manjih dimenzija ili čak oštar nož. Pre početka rada, važno je dezinfikovati alat alkoholom ili nekim drugim dezinfekcionim sredstvom, kako bi se sprečilo prenošenje eventualnih patogena sa jedne biljke na drugu. Ovo je posebno važno ako u bašti imate biljke koje su pokazivale znake bolesti.
Postupak je sledeći: lisnu dršku starog lista treba uhvatiti jednom rukom, a drugom rukom je odseći što je moguće bliže osnovi biljke, odnosno zemlji. Treba biti izuzetno pažljiv da se pri tome ne oštete novi pupoljci koji se nalaze tik uz osnovu starih listova. Zbog toga je potrebno raditi polako i precizno, list po list. Ne treba pokušavati odseći više listova odjednom, jer se tako lako mogu oštetiti skriveni pupoljci.
Ponekad su stare lisne drške toliko suve i krte da se mogu jednostavno ukloniti i rukom, blagim povlačenjem u stranu. Međutim, ako drška pruža otpor, ne treba je čupati na silu, jer to može oštetiti rizom i koren biljke. U tom slučaju je uvek bolje koristiti makaze. Cilj je ukloniti sve prošlogodišnje listove, ostavljajući čistu osnovu iz koje će nesmetano izrasti nova generacija cvetova i lišća.
Sav biljni materijal koji je uklonjen treba odmah pokupiti i skloniti iz leje. Ako su listovi pokazivali znake bolesti (pege, plesan), obavezno ih treba uništiti, odnosno baciti u smeće, a ne na kompostnu gomilu, kako se bolesti ne bi širile. Ako su listovi bili zdravi, mogu se kompostirati. Nakon završenog orezivanja, prostor oko biljke je čist i spreman da u punom sjaju dočeka prolećne cvetove.
Uklanjanje precvetalih cvetova
Pitanje da li treba uklanjati precvetale cvetove jetrenke, poznato kao „deadheading“, nema jednoznačan odgovor i zavisi od ciljeva baštovana. Sa biološke tačke gledišta, nakon što cvetovi uvenu, biljka počinje da ulaže energiju u formiranje semena. Uklanjanjem precvetalih cvetova pre formiranja semena, teoretski se ta energija preusmerava na jačanje korena i listova, što bi moglo doprineti boljoj kondiciji biljke za narednu sezonu.
Međutim, kod jetrenke, koja je skromna i štedljiva biljka, količina energije koja se utroši na proizvodnju semena nije toliko velika da bi značajno oslabila zdravu i dobro uspostavljenu biljku. Mnogi iskusni uzgajivači uopšte ne uklanjaju precvetale cvetove i njihove biljke cvetaju obilno svake godine. Stoga, uklanjanje cvetova nije neophodna mera za zdravlje biljke. Najčešće se radi iz estetskih razloga, jer uvele cvetne glavice mogu narušiti uredan izgled biljke.
Ako se odlučite za uklanjanje, cvetnu dršku treba odseći makazama što niže, pri osnovi, pazeći da se ne oštete listovi. Ovaj posao se obavlja nakon što su sve latice otpale i cvet je očigledno završio svoju funkciju. Ne treba žuriti, jer čak i cvetovi koji blede mogu biti dekorativni još neko vreme.
S druge strane, ostavljanje cvetova da formiraju seme ima i svojih prednosti. Jetrenka se može sama zasejati po bašti, stvarajući nove biljčice na neočekivanim mestima i doprinoseći prirodnom, spontanom izgledu bašte. Iako je proces od semena do cvetanja dugotrajan (traje nekoliko godina), ovo je način da se populacija jetrenki u bašti postepeno povećava. Takođe, sakupljanje zrelog semena može biti zanimljivo za one koji žele da se oprobaju u generativnom razmnožavanju. Konačna odluka, dakle, zavisi od ličnih preferencija.
Orezivanje kao dijagnostička mera
Proces orezivanja starih listova u rano proleće pruža savršenu priliku za detaljan pregled zdravstvenog stanja biljke. Dok pažljivo uklanjate list po list, možete izbliza osmotriti osnovu biljke, krunu i pupoljke. Ovo je vreme kada možete uočiti prve znake potencijalnih problema koji bi kasnije mogli postati ozbiljni. Na primer, možete primetiti tragove aktivnosti štetočina koje su prezimele u busenu ili prve znake truleži u osnovi biljke ako je zima bila previše vlažna.
Pregledajte stare listove koje uklanjate. Da li na njima ima mnogo tamnih pega? To može ukazivati na prisustvo gljivične infekcije koja je bila aktivna prethodne sezone. Ako je tako, ove godine treba obratiti posebnu pažnju na preventivne mere, kao što je osiguravanje dobre cirkulacije vazduha i izbegavanje kvašenja listova prilikom zalivanja. Takođe, uklanjanje ovakvih listova je od još većeg sanitarnog značaja.
Pogledajte nove pupoljke. Da li su zdravi, čvrsti i brojni? To je dobar znak da je biljka dobro prezimela i da ima dovoljno energije za rast. Ako su pupoljci malobrojni, slabi ili ako ih uopšte nema, to može biti znak da je biljka pod stresom, da joj ne odgovaraju uslovi ili da je iscrpljena. Možda joj je potrebno malo komposta ili je lokacija postala previše senovita.
Takođe, ovo je prilika da proverite da li je biljka „izdignuta“ iz zemlje usled zimskih mrazeva. Ako je korenski vrat previše izložen, možete oko njega pažljivo dodati malo komposta ili kvalitetne zemlje. Orezivanje, dakle, nije samo mehanički posao, već i važan trenutak za „razgovor“ sa biljkom i razumevanje njenih potreba, što omogućava pravovremeno reagovanje i unapređenje nege.
