Iako su dalije relativno otporne i izdržljive biljke, nisu imune na napade raznih bolesti i štetočina koje mogu ugroziti njihov rast, smanjiti kvalitet cvetova, a u težim slučajevima i dovesti do propadanja cele biljke. Prepoznavanje prvih simptoma i pravovremena reakcija su od presudnog značaja za uspešnu zaštitu. Najbolji pristup u borbi protiv ovih problema je prevencija, koja podrazumeva stvaranje optimalnih uslova za rast i jačanje prirodne otpornosti biljaka. Redovan pregled useva, održavanje higijene u bašti i primena adekvatnih mera zaštite, bilo bioloških ili hemijskih, pomoći će ti da tvoje dalije ostanu zdrave, bujne i lepe tokom cele sezone.
Zdravlje dalija počinje od samog starta, odnosno od odabira zdravog sadnog materijala. Prilikom kupovine ili deobe sopstvenih gomolja, neophodno je izvršiti detaljan pregled. Biraj samo čvrste, jedre gomolje bez ikakvih znakova truleži, oštećenja, fleka ili buđi. Sumnjive gomolje je najbolje odmah baciti, jer mogu biti izvor zaraze koja će se kasnije proširiti na zdrave biljke. Sadnja zdravog materijala u dobro pripremljeno zemljište je prva i najvažnija preventivna mera.
Stvaranje nepovoljnih uslova za razvoj bolesti je sledeći ključni korak. Većina gljivičnih oboljenja, kao što su pepelnica ili siva trulež, razvija se u uslovima visoke vlažnosti i slabe cirkulacije vazduha. Zato je važno saditi dalije na dovoljno velikom razmaku kako bi se omogućilo strujanje vazduha između biljaka. Takođe, zalivanje treba vršiti u jutarnjim časovima i usmeriti vodu direktno na koren, izbegavajući kvašenje listova. Redovno uklanjanje korova takođe doprinosi boljoj ventilaciji i smanjuje vlažnost oko biljaka.
Održavanje higijene u bašti je od suštinskog značaja. Redovno uklanjaj i uništavaj sve otpale listove, precvetale cvetove i bilo koje biljne delove koji pokazuju znake bolesti. Nikada ne ostavljaj zaraženi biljni materijal na zemlji ili u kompostu, jer patogeni mogu prezimiti i postati izvor zaraze sledeće godine. Alat koji koristiš za sečenje, kao što su makaze ili noževi, treba redovno čistiti i dezinfikovati alkoholom, posebno prilikom prelaska sa jedne biljke na drugu, kako bi se sprečilo prenošenje bolesti, naročito virusa.
Jačanje opšte otpornosti biljaka je takođe važan deo prevencije. Biljke koje su pod stresom usled nedostatka vode, hraniva ili neodgovarajućih uslova rasta mnogo su podložnije napadima bolesti i štetočina. Obezbeđivanjem optimalnih uslova – dovoljno sunca, pravilno zalivanje i uravnotežena ishrana – doprinosiš jačanju prirodnog imuniteta dalija, čineći ih manje privlačnim za patogene. Zdrava biljka je otporna biljka.
Najčešće gljivične bolesti
Pepelnica je jedna od najrasprostranjenijih gljivičnih bolesti koja napada dalije, posebno u drugoj polovini leta. Prepoznaje se po karakterističnoj beloj, praškastoj prevlaci koja se javlja na listovima, stabljikama, a ponekad i na cvetnim pupoljcima. Bolest se najbrže širi u uslovima toplog i vlažnog vremena sa slabom cirkulacijom vazduha. Iako obično ne ubija biljku, snažan napad može značajno oslabiti fotosintezu, dovesti do sušenja i opadanja listova i smanjiti kvalitet cvetanja.
Prevencija pepelnice uključuje sve ranije navedene mere: pravilan razmak pri sadnji, izbegavanje kvašenja listova i redovno uklanjanje zaraženih delova čim se primete. U slučaju pojave bolesti, mogu se primeniti fungicidi. Postoje efikasni preparati na bazi sumpora ili bakra, ali i ekološke alternative. Prskanje rastvorom sode bikarbone (jedna kašika sode bikarbone i nekoliko kapi tečnog sapuna na litar vode) može zaustaviti širenje bolesti ako se primeni na vreme.
Siva trulež (Botrytis) je još jedno često gljivično oboljenje koje napada dalije, naročito u kišnim i prohladnim periodima. Obično napada cvetove, pupoljke i stabljike. Zaraženi delovi postaju mekani, vodenasti, menjaju boju u smeđu i prekrivaju se gustom, sivom plesni. Cvetovi koji su napadnuti brzo propadaju i trule. Bolest se lako širi, posebno ako su biljke gusto sađene i ako se vlažnost dugo zadržava.
Borba protiv sive truleži se pre svega zasniva na prevenciji. Neophodno je redovno uklanjati precvetale i oštećene cvetove, jer oni predstavljaju idealno mesto za početak infekcije. Obezbeđivanje dobre cirkulacije vazduha je ključno. U slučaju jačeg napada, neophodno je ukloniti sve zaražene delove i primeniti odgovarajuće botriticide, fungicide namenjene suzbijanju sive truleži. Posebnu pažnju treba obratiti na gomolje tokom skladištenja, jer se siva trulež može razviti i u uslovima visoke vlage u skladištu.
Virusne bolesti i bakterioze
Virusne bolesti predstavljaju ozbiljnu pretnju za dalije jer za njih ne postoji lek. Jednom kada je biljka zaražena, ostaje zaražena doživotno i postaje izvor zaraze za druge biljke. Najpoznatiji je virus mozaika dalije (Dahlia Mosaic Virus). Simptomi mogu biti raznoliki: pojava svetlozelenih ili žutih pega i šara na listovima (mozaik), deformacija i kovrdžanje listova, zakržljao rast biljke, kao i pojava šara i promena boje na cvetovima.
Viruse najčešće prenose insekti koji se hrane biljnim sokovima, pre svega lisne vaši. Zbog toga je kontrola ovih štetočina ključna mera u prevenciji širenja virusa. Prilikom rada u bašti, dezinfekcija alata je obavezna, jer se virusi mogu preneti i mehaničkim putem. Jedina efikasna mera borbe protiv virusa je nemilosrdno uklanjanje i uništavanje cele zaražene biljke, uključujući i gomolj. Nikada ne uzimaj reznice ili ne deli gomolj sa biljke za koju sumnjaš da je zaražena.
Bakterijska trulež stabljike i gomolja je još jedan ozbiljan problem koji može izazvati propadanje biljaka. Ovu bolest izazivaju bakterije koje ulaze u biljku kroz rane nastale oštećenjem ili radom insekata. Zaražene stabljike postaju mekane, vodenaste i crne u osnovi, što dovodi do venuća i propadanja cele biljke. Gomolji u skladištu takođe mogu biti napadnuti, postaju mekani, sluzavi i imaju neprijatan miris.
Prevencija bakterijskih oboljenja se svodi na izbegavanje oštećenja biljaka i gomolja. Prilikom obrade zemljišta, budi pažljiv da ne oštetiš stabljike. Tokom deobe gomolja, koristi isključivo sterilisan alat. Obezbedi dobru drenažu zemljišta, jer vlažni uslovi pogoduju razvoju bakterija. Zaražene biljke treba odmah ukloniti i uništiti. Ne postoji efikasan hemijski tretman za bakterioze na dalijama, pa je prevencija jedini način borbe.
Najčešće štetočine
Lisne vaši su jedne od najčešćih i najdosadnijih štetočina na dalijama. Ove male insekte možeš pronaći u kolonijama na naličju listova, na mladim izdancima i cvetnim pupoljcima. Hrane se sisanjem biljnih sokova, što dovodi do slabljenja biljke, deformacije listova i cvetova. Pored direktne štete, lisne vaši su opasne i kao prenosioci virusnih bolesti. One takođe luče „mednu rosu“, lepljivu supstancu na kojoj se razvija crna čađava gljiva, dodatno ometajući fotosintezu.
Kontrola lisnih vaši može se sprovoditi na više načina. Kod slabijeg napada, možeš ih isprati jakim mlazom vode. Primena insekticidnih sapuna ili preparata na bazi ulja nima je efikasna i ekološki prihvatljiva opcija. U baštu treba privući i prirodne neprijatelje lisnih vaši, kao što su bubamare i mrežokrilke. U slučaju masovne pojave, može biti neophodna primena sistemskih insekticida, ali to treba da bude krajnja mera.
Puževi i golaći predstavljaju veliku opasnost, posebno za tek iznikle, mlade biljke dalija. Tokom noći ili kišovitih dana, oni mogu napraviti veliku štetu jedući mlade listove i izdanke, ostavljajući za sobom nepravilne rupe i sluzav trag. U stanju su da unište mladu biljku za samo jednu noć. Odrasle biljke su otpornije, ali i njihovi listovi mogu biti oštećeni.
Postoji više metoda za kontrolu puževa. Ručno sakupljanje u večernjim satima je efikasno, ali zahteva upornost. Postavljanje barijera oko biljaka od oštrih materijala kao što su drobljene ljuske od jaja, pepeo ili dijatomejska zemlja može ih odvratiti. Mogu se koristiti i razne klopke, kao što su posude ukopane u zemlju i napunjene pivom. U krajnjem slučaju, mogu se primeniti i komercijalni mamci (pužomor), ali treba biti oprezan ako u bašti borave deca ili kućni ljubimci.
Ostale značajne štetočine
Tripsi su sićušni, jedva vidljivi insekti koji mogu naneti značajnu štetu cvetovima dalija. Oni se hrane tako što buše biljne ćelije i sisaju njihov sadržaj, ostavljajući za sobom srebrnaste ili smeđe pege i deformacije, posebno na laticama cvetova. Cvetovi mogu izgledati oštećeno, a ivice latica mogu postati suve i smeđe. Tripsi su takođe poznati kao prenosioci virusa. Njihovo prisustvo je teško uočiti, ali šteta koju prave je vidljiva.
Borba protiv tripsa je izazovna zbog njihove male veličine i skrivenog načina života. Uklanjanje i uništavanje zaraženih cvetova može smanjiti njihovu populaciju. Lepljive ploče plave boje, postavljene u blizini biljaka, mogu pomoći u praćenju njihove brojnosti i hvatanju odraslih jedinki. Primena insekticida, uključujući i one na bazi spinosada, može biti efikasna, ali je potrebno ponavljati tretmane jer insekticidi često ne deluju na sve razvojne stadijume.
Paukove grinje (crveni pauk) su još jedna česta štetočina, posebno u uslovima suvog i toplog vremena. Ove sićušne grinje, srodnici paukova, hrane se na naličju listova, izazivajući pojavu sitnih žutih tačkica. Kako se populacija povećava, listovi postaju bledi, žuti ili bronzane boje, suše se i opadaju. U slučaju jakog napada, na biljci se može videti fina, paučinasta prevlaka.
Povećanje vlažnosti vazduha redovnim orošavanjem biljaka može pomoći u suzbijanju crvenog pauka, jer im ne prijaju vlažni uslovi. Primena akaricida, specijalizovanih pesticida za suzbijanje grinja, je najefikasniji način borbe u slučaju jačeg napada. Postoje i biološke mere, kao što je uvođenje predatorskih grinja koje se hrane crvenim paukom. Redovan pregled naličja listova, po mogućstvu uz pomoć lupe, omogućava rano otkrivanje i brzu reakciju.
