Prezimljavanje predstavlja kritičan period u životnom ciklusu ozimog belog luka, od čijeg uspeha direktno zavisi potencijal za prinos u narednoj vegetacionoj sezoni. Sposobnost biljke da preživi niske temperature, smenjivanje ciklusa smrzavanja i odmrzavanja zemljišta, i da na proleće krene sa snažnim rastom, uslovljena je nizom faktora. Ovi faktori uključuju genetsku otpornost sorte, pravovremenu sadnju, adekvatnu pripremu zemljišta i primenu određenih agrotehničkih mera zaštite. Razumevanje procesa koji se odvijaju u biljci i zemljištu tokom zime ključno je za donošenje ispravnih odluka koje će osigurati zdrav i vitalan usev na proleće.
Jesenja sadnja belog luka, koja je uobičajena u našim klimatskim uslovima, ima za cilj da omogući biljci da se dobro ukoreni pre nastupanja jakih mrazeva. Formiranje snažnog korenovog sistema tokom jeseni je od presudnog značaja za usvajanje vode i hraniva, kao i za bolje „sidrenje“ biljke u zemljištu, što smanjuje rizik od izdizanja usled smrzavanja tla. Idealan scenario je da biljka u zimu uđe sa dobro razvijenim korenom i sa svega nekoliko listova, jer previše bujna nadzemna masa može biti osetljiva na izmrzavanje.
Fiziološki proces kaljenja je prirodni mehanizam kojim se biljka prilagođava niskim temperaturama. Postepeno izlaganje sve nižim temperaturama tokom jeseni inicira biohemijske promene unutar ćelija biljke. Dolazi do povećanja koncentracije šećera i drugih rastvorljivih materija u ćelijskom soku, što deluje kao prirodni antifriz, snižavajući tačku smrzavanja i štiteći ćelijske strukture od oštećenja izazvanih formiranjem kristala leda. Sorte belog luka koje su adaptirane na hladnija podneblja imaju izraženiju sposobnost kaljenja.
Niske temperature tokom zime nisu samo izazov, već i potreba za većinu sorti belog luka. Proces vernalizacije, odnosno izlaganje biljke dužem periodu niskih temperatura, neophodan je za indukciju formiranja glavice podeljene na čenove. Ukoliko ozimi beli luk ne prođe kroz adekvatan period hladnoće, može se desiti da na kraju vegetacije formira samo jednu, nedeljenu glavicu, što značajno umanjuje njegovu upotrebnu i tržišnu vrednost. Zima, dakle, igra ključnu ulogu u razvojnom ciklusu ove kulture.
Tokom zime, iako se čini da miruje, biljka belog luka je i dalje živa i njeni metabolički procesi su samo usporeni. Koren nastavlja sa sporim rastom sve dok temperatura zemljišta to dozvoljava. Važno je da biljka u ovaj period uđe zdrava i dobro ishranjena, jer će joj rezerve hranljivih materija nakupljene u jesen omogućiti da preživi nepovoljne uslove i da sa prvim prolećnim danima krene u intenzivan rast.
Priprema parcele za zimske uslove
Dobra priprema zemljišta pre sadnje je prvi korak ka uspešnom prezimljavanju. Duboko oranje i fina površinska priprema stvaraju rastresitu strukturu koja omogućava dobru drenažu viška vode. Izbegavanje depresija i mesta gde se voda može zadržavati na parceli je od izuzetne važnosti, jer stajaća voda u kombinaciji sa mrazom može dovesti do gušenja korena i propadanja biljaka. Formiranje blago uzdignutih leja je odlična praksa, posebno na težim, glinovitim zemljištima.
Optimalna dubina sadnje je ključan faktor zaštite od niskih temperatura. Čenovi posađeni previše plitko su izloženi direktnom uticaju mraza i temperaturnim kolebanjima na samoj površini zemljišta, što može dovesti do njihovog izmrzavanja ili oštećenja. Sadnja na dubinu od 5 do 7 centimetara obezbeđuje da se čen nalazi u zoni gde su temperaturne oscilacije manje izražene, a zemljište pruža dovoljnu izolaciju. Preduboka sadnja, s druge strane, otežava nicanje u proleće.
Balansirano đubrenje u jesen, sa naglaskom na fosforu i kalijumu, jača otpornost biljaka na niske temperature. Fosfor podstiče razvoj snažnog korenovog sistema, dok kalijum reguliše promet vode u biljci i doprinosi jačanju ćelijskih zidova. Treba izbegavati prekomernu primenu azota u jesen, jer on stimuliše bujan rast nadzemne mase koja je vodenasta i osetljiva na mraz. Pravilna ishrana u jesen priprema biljku za stresne zimske uslove.
Odabir odgovarajuće parcele takođe igra ulogu u prezimljavanju. Parcele koje su zaklonjene od jakih, hladnih vetrova pružaju povoljnije uslove za prezimljavanje. Vetar, pored toga što dodatno snižava temperaturu (wind chill efekat), može isušivati zemljište i oštetiti nadzemne delove biljaka. Parcele sa blagim južnim nagibom brže se zagrevaju u proleće, ali mogu biti podložnije ranijem kretanju vegetacije, što nosi rizik od oštećenja od kasnih prolećnih mrazeva.
Mere zaštite tokom zime
Malčiranje je jedna od najefikasnijih mera za zaštitu belog luka tokom zime. Nanošenje sloja organskog materijala, kao što su slama, seno, lišće ili agrotekstil, nakon sadnje, pruža višestruke koristi. Malč deluje kao izolator, ublažavajući ekstremne temperaturne promene u zemljištu i štiteći koren od dubokog smrzavanja. Takođe, sprečava izdizanje biljaka iz zemljišta usled ciklusa smrzavanja i otapanja, i čuva vlagu u zemljištu.
Debljina sloja malča je važna; pretanak sloj neće pružiti dovoljnu zaštitu, dok predebeo sloj može otežati nicanje u proleće i stvoriti povoljne uslove za razvoj glodara. Preporučuje se sloj slame debljine od 10 do 15 centimetara, koji će se tokom zime slegnuti. U proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva, deo malča se može skloniti sa redova kako bi se omogućilo brže zagrevanje zemljišta i nesmetan rast biljaka.
Snežni pokrivač predstavlja najbolji prirodni izolator i zaštitu za usev belog luka. Sloj snega štiti biljke od ekstremno niskih temperatura i hladnih vetrova, održavajući relativno stabilnu temperaturu na površini zemljišta. Zime bez snega, a sa jakim mrazevima („goli mraz“), predstavljaju najveći rizik za prezimljavanje useva. U takvim uslovima, značaj malčiranja ili pokrivanja agrotekstilom dodatno dolazi do izražaja.
Praćenje stanja useva je važno i tokom zime, ukoliko vremenski uslovi to dozvoljavaju. Potrebno je proveriti da li je došlo do izdizanja biljaka iz zemljišta, posebno nakon perioda otapanja. Ukoliko se primeti da su čenovi ili mlade biljke izbačene na površinu, treba ih pažljivo vratiti u zemlju. Takođe, treba kontrolisati prisustvo glodara, kao što su poljski miševi ili voluharice, koji mogu praviti štetu hraneći se biljkama ispod sloja malča ili snega.
Uticaj niskih temperatura na razvoj
Niske temperature, iako predstavljaju rizik, imaju i pozitivan uticaj na razvoj belog luka, pre svega kroz proces vernalizacije. Izloženost temperaturama između 0°C i 10°C tokom određenog broja sati je neophodna da bi se u biljci pokrenuli procesi koji vode ka diferencijaciji čenova unutar glavice. Nedovoljna vernalizacija, što se može desiti tokom izuzetno blagih zima, može rezultirati formiranjem jedinstvene, okrugle glavice umesto željene, složene strukture.
Otpornost belog luka na mraz je sortna karakteristika, ali generalno, dobro ukorenjen i kaljen usev može podneti temperature i do -15°C, pa čak i niže, posebno ako je zaštićen snežnim pokrivačem ili malčem. Oštećenja od mraza se najčešće manifestuju smrzavanjem i propadanjem listova. Iako biljka može regenerisati lisnu masu iz podzemnog dela, ovo troši dragocenu energiju i može usporiti prolećni razvoj.
Fenomen izdizanja biljaka iz zemljišta je čest problem na težim, zbijenim zemljištima. Tokom dana, površinski sloj se otapa, a noću se ponovo smrzava. Voda u zemljištu se širi prilikom smrzavanja, podižući pri tom i biljke. Višestruko ponavljanje ovog ciklusa može dovesti do toga da koren izgubi kontakt sa zemljištem, što dovodi do njegovog sušenja i propadanja biljke. Dobra struktura zemljišta i malčiranje značajno smanjuju ovaj rizik.
Nakon zime, sa porastom temperature u proleće, usev belog luka ulazi u fazu intenzivnog rasta. Biljke koje su uspešno prezimile, sa zdravim korenovim sistemom, imaju veliku prednost u odnosu na prolećne useve, jer koriste rane prolećne padavine i niže temperature za razvoj lisne mase. Uspešno prezimljavanje je, dakle, temelj za ostvarivanje punog genetskog potencijala sorte i postizanje visokog prinosa.
