Lavanda je biljka otporna na sušu koja voli mediteransku klimu, a najvažniji aspekt njene nege je obezbeđivanje adekvatne količine vode, posebno u prvoj godini nakon sadnje. Prekomerno zalivanje može izazvati truljenje korena, što može biti fatalno za biljku, pa su umerenost i stalna kontrola stanja zemljišta ključni. Lavanda se najbolje razvija u svom prirodnom staništu, na kamenitim, dobro dreniranim zemljištima, gde korenje ne stoji u stajaćoj vodi. Zbog toga je neophodna pravilna priprema zemljišta, jer ona postavlja temelje za dugoročno zdravlje i cvetanje biljke. Održavanje uravnotežene vodne ravnoteže prava je umetnost, ali zauzvrat, lavanda će vas nagraditi obilnim cvetanjem i mirisnim vrtovima.
Prirodne potrebe lavande za vodom
Korenov sistem lavande prodire duboko u zemlju, što joj omogućava da apsorbuje vodu i iz nižih slojeva, što doprinosi njenoj otpornosti na sušu. Međutim, mlade biljke još nemaju tako razvijen korenov sistem, pa je u prvim nedeljama i mesecima nakon sadnje izuzetno važno redovno, ali ne i preterano zalivanje. Kako biljka jača, zahtevaće sve manje spoljašnje vode i biće sposobna da preživi duže sušne periode. Vrste mediteranskog porekla, poput prave lavande, vole suva i vruća leta, a višak vlage može lako izazvati bolesti ili truljenje korena.
Ključ pravilnog zalivanja je kontinuirano praćenje sadržaja vlage u zemljištu. Pre nego što zalivate, uvek proverite gornji sloj zemlje; ako je na dodir suv, onda mu je potrebna voda. Lavanda bolje podnosi kratkotrajnu sušu nego stalno vlažno zemljište. Njena potreba za vodom zavisi i od starosti biljke, vrste zemljišta i vremenskih uslova. Na primer, na peskovitom zemljištu i po velikoj vrućini treba je zalivati češće nego na glinovitom zemljištu i po hladnijem vremenu.
Lavanda će vam dati do znanja kada je žedna: tada će njeni listovi blago klonuti i dobiti sivkastu nijansu. Ovo je svojevrsni odbrambeni mehanizam kojim smanjuje transpiraciju. Kada primetite ovaj znak, odmah obezbedite biljci vodu, ali ne preterujte, jer iznenadna velika količina vode može stresirati korenje. Najbolje je zalivati duboko, ali retko, čime se podstiče korenje da prodire dublje u potrazi za vodom.
U prvoj godini nakon sadnje, u letnjim mesecima, preporučljivo je temeljno zalivati biljke jednom nedeljno. Od druge godine, kada je biljka već ojačala, može biti dovoljno zalivati svake dve nedelje, pa čak i jednom mesečno, ako nema ekstremne suše. Lavande uzgajane u saksijama imaju veću potrebu za vodom, jer se zemljište u saksiji brže suši, pa ih treba zalivati češće, ali u manjim porcijama. S približavanjem zime, frekvenciju zalivanja treba postepeno smanjivati kako bi se biljka pripremila za zimski odmor.
Optimalna tehnika i vreme zalivanja
Prilikom zalivanja lavande, najvažnije je primeniti ispravnu tehniku. Izbegavajte zalivanje prskalicama, koje vlaže lišće i cvetove, jer to pogoduje razvoju gljivičnih bolesti. Najbolja metoda je ciljano zalivanje u podnožje biljke, isporučujući vodu direktno u zonu korena. Mlaz vode treba biti spor i ujednačen, tako da se voda ne širi po površini, već prodire u dublje slojeve zemljišta.
Idealno vreme za zalivanje je rano ujutro ili kasno poslepodne, kada sunce više nije toliko jako. Ovo je važno jer se tako voda manje isparava sa površine zemljišta, a biljka ima dovoljno vremena da upije vlagu. Zalivanje za vreme podnevne vrućine treba izbegavati, jer se kapljice vode mogu zagrejati na lišću, što može izazvati opekotine. Pored toga, topla voda može stresirati biljku, što može dovesti do usporavanja rasta.
Kvalitet vode za zalivanje takođe utiče na razvoj lavande. Meka, bez hlora voda je najbolja, ali većina vode iz slavine je takođe pogodna, ako nije previše tvrda. Lavanda preferira neutralno ili blago alkalno zemljište (pH 6,5-8,0), tako da kalcijum karbonat u tvrdoj vodi može imati blagotvoran efekat na pH vrednost zemljišta. Sakupljanje i korišćenje kišnice takođe je odlična alternativa, jer je prirodno mekana i bez hlora, a takođe je korisna za našu životnu sredinu.
Malčiranje je još jedna odlična metoda za očuvanje vlage u zemljištu. Tanak sloj šljunka ili sitne kore drveta pomaže u smanjenju isparavanja i sprečava rast korova. Međutim, sloj malča ne sme direktno dodirivati stabljiku biljke, kako bi vazduh mogao slobodno da cirkuliše, čime se sprečavaju gljivične infekcije. Na taj način voda za zalivanje isparava sporije i efikasnije je apsorbuje korenje, dok zemljište takođe ostaje toplije.
