Matičnjak, ili naučno Melissa officinalis, je izuzetno zahvalna i svestrano iskoristiva višegodišnja biljka koja pripada porodici nana. Zbog svog karakterističnog, intenzivnog mirisa limuna i prijatnog ukusa, neizostavan je deo povrtnjaka i začinskih bašta, ali ga zbog lekovitih svojstava cene i ljubitelji prirodnih metoda lečenja. Osnova uspešne proizvodnje je izbor odgovarajućeg staništa i temeljno poznavanje potreba biljke, što obezbeđuje zdrav razvoj i obilan, aromatičan prinos lišća. Uz pravilnu negu, matičnjak nas iz godine u godinu raduje svežim izdancima, zahtevajući minimalan trud od baštovana.
U uzgoju matičnjaka, kvalitet zemljišta je ključni faktor koji suštinski određuje brzinu razvoja biljke i sadržaj eteričnog ulja u listovima. Biljka preferira dobro drenirana, hranljivim materijama bogata, blago krečnjačka ili neutralna zemljišta (idealno sa pH vrednošću između 6,0 i 7,5). Previše zbijena, glinovita zemljišta zbog stajaće vode mogu dovesti do truljenja korena, dok rastresita, peskovita zemljišta ne mogu da zadrže dovoljno vlage i hranljivih materija. Za postizanje optimalne strukture zemljišta, preporučljivo je pre sadnje poboljšati zemlju zrelim kompostom ili organskim đubrivom, što ne samo da povećava sadržaj hranljivih materija, već i povoljno utiče na vodni režim zemljišta.
Svetlosni uslovi takođe igraju odlučujuću ulogu u optimalnom rastu i razvoju arome matičnjaka. Biljka najviše voli sunčane ili polusenovite položaje; idealno mesto je deo bašte gde dobija najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti dnevno. U prevelikoj senci, izdanci biljke se izdužuju, lišće postaje ređe, a sadržaj eteričnog ulja u listovima, a time i njegova karakteristična aroma limuna, značajno se smanjuje. Međutim, u područjima sa toplom klimom, zaštita od popodnevnog pržećeg sunca, odnosno delimična senka, može biti korisna jer sprečava opekotine na listovima i prerano sušenje biljke.
Potreba matičnjaka za vodom je umerena, ali za uspešan uzgoj ključno je održavati zemljište ravnomerno vlažnim, posebno tokom vrućih, sušnih letnjih meseci. Biljka ne podnosi potpuno isušivanje, što dovodi do žućenja listova i zaustavljanja rasta, ali i prekomerno zalivanje i stajaća voda su štetni jer mogu uzrokovati gušenje i truljenje korena. Najbolja praksa navodnjavanja je redovna provera zemljišta i zalivanje po potrebi, po mogućstvu u ranim jutarnjim ili večernjim satima, kako bi gubitak vode bio minimalan. Pokrivanje površine zemljišta malčom (npr. slamom, korom drveta) efikasno pomaže u očuvanju vlage i suzbijanju korova.
Razmnožavanje setvom semena
Razmnožavanje matičnjaka iz semena je isplativa i relativno jednostavna metoda koja omogućava proizvodnju veće količine biljaka. Međutim, važno je znati da kod biljaka uzgojenih iz semena može doći do određene genetske varijabilnosti, a njihov početni razvoj može biti sporiji od vegetativno razmnoženih biljaka. Uspeh setve u velikoj meri zavisi od kvaliteta i svežine semena, stoga je za postizanje najbolje klijavosti uvek preporučljivo koristiti sveže seme iz pouzdanog izvora. Vreme setve je takođe ključno; uzgoj rasada preporučljivo je započeti u zatvorenom prostoru, u zaštićenim uslovima, nekoliko nedelja pre prestanka opasnosti od mraza.
Za uzgoj rasada u zatvorenom prostoru, seme treba posejati otprilike 6-8 nedelja pre poslednjih očekivanih prolećnih mrazeva. Za to koristite čiste posude za rasad ili manje saksije napunjene kvalitetnim, rastresitim supstratom za rasad. Budući da semenke matičnjaka trebaju svetlost za klijanje, seme samo lagano utisnite u površinu supstrata i nemojte ga prekrivati ili ga prekrijte samo vrlo tankim slojem (1-2 mm) supstrata ili vermikulita. Nakon setve, zemljište lagano poprskajte vodom i tokom klijanja (koje obično traje 7-14 dana) pokrijte posudu prozirnom folijom ili plastičnim poklopcem kako biste osigurali vlagu.
Čim rasad nikne i pojave se prvi pravi listovi, poklopac treba ukloniti kako bi se osigurala odgovarajuća cirkulacija vazduha i sprečile gljivične bolesti, poput poleganja rasada. Rasad u ovoj fazi treba puno svetla, stoga ga stavite na sunčanu prozorsku dasku ili koristite rasvetu za uzgoj biljaka. Kada rasad dostigne visinu od 5-7 cm i već ima nekoliko pari listova, može se pažljivo presaditi u veće saksije. Pre sadnje na otvoreno, ključno je „kaljenje“ rasada, odnosno postepeno privikavanje na spoljašnje uslove, što se postiže iznošenjem biljaka napolje na nekoliko sati dnevno tokom jedne do dve nedelje.
Direktna setva na otvorenom je još jedan mogući način razmnožavanja iz semena, koji se može obaviti nakon prolaska prolećnih mrazeva, nakon što se zemljište zagreje. Na pripremljenu, od korova očišćenu gredicu, seme posejte plitko, na dubinu od oko 0,5 cm, zatim ga lagano prekrijte zemljom i pažljivo zalijte. Nakon nicanja, čim biljčice ojačaju, potrebno ih je prorediti kako bi se stvorio odgovarajući razmak između biljaka, otprilike 30-40 cm. Ovaj razmak osigurava odgovarajuću cirkulaciju vazduha i daje biljkama dovoljno prostora za žbunast rast i zdrav razvoj, čime se smanjuje rizik od pojave bolesti.
Vegetativne metode razmnožavanja
Vegetativne metode razmnožavanja, poput deljenja busena i reznica, su izuzetno efikasne i popularne metode za matičnjak jer garantuju stvaranje potomaka koji su genetski potpuno identični matičnoj biljci. To je posebno korisno ako želimo dalje razmnožavati već postojeću, proverenu biljku, na primer, onu sa posebno aromatičnim ili snažnim rastom. Ovim metodama biljke se brže razvijaju i postaju rodne od onih posejanih iz semena, pa tako možemo ranije uživati u svežim listovima matičnjaka. Vegetativno razmnožavanje je najsigurniji put za održavanje i širenje kvalitetnog zasada.
Deljenje busena je najjednostavniji i najčešće korišćen oblik vegetativnog razmnožavanja matičnjaka, a idealno ga je obaviti u rano proleće, kada se pojave sveži izdanci, ili u jesen, na kraju vegetacione sezone. Ovaj postupak ne služi samo za razmnožavanje, već je i odličan za podmlađivanje previše gustih, starih busena. Tokom procesa, oštrom ašovom ili vilama pažljivo izvadimo ceo busen iz zemlje, a zatim korenovu balu rukama ili čistim, oštrim nožem podelimo na nekoliko manjih delova. Važno je da svaki odvojeni deo ima dovoljno korenovog sistema i barem nekoliko jakih izdanaka za uspešno ukorenjivanje.
Novodobijene biljke nakon deljenja treba što pre posaditi u pripremljenu, hranljivim materijama bogatu zemlju, na istu dubinu kao i pre. Nakon sadnje, busene temeljno zalijte kako bi se zemlja oko korena slegla i ne bi ostali vazdušni džepovi koji bi ometali razvoj korenovog sistema. U prvim nedeljama nakon deljenja, biljkama je potrebna pojačana opskrba vodom kako bi lakše prebrodile stres presađivanja i brzo razvile nove korene. Biljke podmlađene deljenjem će se u sledećoj sezoni zahvaliti snažnim rastom i obilnim prinosom lišća.
Razmnožavanje reznicama je još jedna efikasna vegetativna tehnika razmnožavanja koju je najbolje primeniti kasno u proleće ili rano leto, tokom aktivne vegetacione sezone. Za to odaberite zdrave, snažne, necvetajuće izdanke i odsecite sa njih vrhove duge otprilike 10-15 cm oštrim, sterilizovanim makazama ili nožem. Sa odsečenih reznica uklonite donja 2-3 para listova kako biste smanjili isparavanje, a reznu površinu napravite neposredno ispod lisnog čvora. Iako se matičnjak relativno lako ukorenjuje, proces se može ubrzati ako krajeve reznica umočite u prah hormona za ukorenjivanje. Reznice zatim zabodite u vlažan, rastresit supstrat, poput mešavine perlita i treseta, ili ih jednostavno stavite u čašu vode.
Nega i berba
Nega matičnjaka nakon sadnje zahteva relativno malo posla od baštovana jer je biljka prilično nezahtevna i otporna. Najvažniji zadatak je redovno, ali umereno zalivanje, posebno tokom letnjih sušnih perioda, kako se zemljište ne bi potpuno osušilo. Pokrivanje zemljišta organskim malčom ne samo da pomaže u očuvanju vlage, već i sprečava rast korova, pa ćete manje vremena provoditi plevljenjem. Matičnjak ne spada u biljke zahtevne na hranljive materije; prekomerno đubrenje, posebno korišćenje đubriva sa visokim udelom azota, može rezultirati brzim rastom lišća, ali na štetu sadržaja eteričnog ulja.
Redovno orezivanje je ključno za održavanje zdravlja i oblika matičnjaka, kao i za obezbeđivanje kontinuiranog prinosa svežih listova. Biljka ima tendenciju izduživanja i ogoljavanja donjih delova, što se može efikasno sprečiti orezivanjem. Pre cvetanja, početkom leta, preporučljivo je orezati biljku na 10-15 cm iznad zemlje, što podstiče snažno grananje i omogućava drugu, obilnu berbu kasnije u sezoni. Uklanjanje cvetova je takođe važno jer nakon cvetanja aroma listova slabi, a biljka svoju energiju usmerava na stvaranje semena umesto na proizvodnju lišća.
Vreme berbe zavisi od svrhe za koju želimo koristiti listove. Za svežu konzumaciju, listove ili izdanke možemo brati bilo kada tokom vegetacione sezone. Međutim, za sušenje, čaj ili izradu eteričnog ulja, najoptimalnije vreme je period pre početka cvetanja, idealno u sunčano jutro, nakon što se rosa osušila sa listova, ali vrućina sunca još nije isparila dragocena eterična ulja. Za berbu, oštrim makazama ili nožem odsecite izdanke, pazeći da na biljci ostane dovoljno lišća za dalji rast.
Matičnjak je generalno otporan na bolesti i štetočine, ali povremeno, posebno u vlažnom, toplom vremenu ili u nepovoljnim uslovima uzgoja, mogu se pojaviti problemi. Najčešće probleme uzrokuju pepelnica i rđe, protiv kojih je najbolja odbrana prevencija: održavanje odgovarajućeg razmaka između biljaka za dobru cirkulaciju vazduha i izbegavanje vlaženja lišća tokom zalivanja. U slučaju pojave lisnih vaši, biološka zaštita, poput naseljavanja bubamara ili prskanja ekstraktom koprive, može biti efikasna. Zimi se nadzemni delovi biljke osuše, ali korenov sistem prezimljuje; u hladnijim klimatskim područjima, preporučljivo je zaštititi busene lišćem ili malčom od mraza.
