Korenov sistem frezije je izuzetno osetljiv, a neodgovarajući uslovi mogu lako izazvati ozbiljne probleme. Prekomerno zalivanje, stajaća voda i slabo provetreno zemljište mogu doprineti razvoju truleži korena. Ova bolest se manifestuje tamnjenjem i omekšavanjem korena, što vremenom dovodi do uginuća biljke. Da bi se sprečila trulež korena, od suštinskog je značaja korišćenje dobro dreniranog supstrata za uzgoj, umereno zalivanje i redovno rastresanje zemljišta.
Pored truleži korena, fuzariozno uvenuće (koje izaziva Fusarium oxysporum f. sp. freesiae) takođe predstavlja ozbiljnu pretnju za freziju. Ova gljivična bolest može dugo da opstane u zemljištu. Usled infekcije, listovi žute, izdanci venu i na kraju biljka ugine. Teško je zaustaviti širenje bolesti, stoga glavni naglasak treba staviti na prevenciju, kao što je korišćenje dezinfikovanog alata i odmah uklanjanje obolelih biljaka.
Korenje takođe mogu oštetiti zemljišne štetočine, kao što su žičnjaci i gundelji (larve gundelja). Ove štetočine, hraneći se korenjem, slabe biljku, smanjuju njenu otpornost i mogu otvoriti put sekundarnim infekcijama. Borba protiv zemljišnih štetočina je teška, ali dezinfekcija zemljišta, plodored i metode biološke borbe mogu pomoći u rešavanju ovog problema. Tokom dezinfekcije zemljišta uništavaju se štetni organizmi prisutni u zemljištu, čime se smanjuje rizik od infekcije.
Vredi pomenuti i nematode korenovih gala, koje su sićušni organizmi, nevidljivi golim okom. Ove nematode formiraju gale na korenu, čime ometaju usvajanje vode i hranljivih materija. Zaražene biljke zaostaju u rastu, slabije se razvijaju, a i njihovo cvetanje može biti slabije. Za borbu protiv nematoda, stručnjaci preporučuju dezinfekciju zemljišta i sadnju otpornih sorti.
Bolesti koje napadaju listove frezije
Listovi frezije takođe mogu biti izloženi brojnim bolestima, od kojih je možda najčešća rđa frezije. Ovu gljivičnu bolest izazivaju vrste gljiva koje pripadaju rodu Uromyces. Simptomi infekcije su male, narandžaste ili rđasto-smeđe pege na listovima, koje kasnije postaju vidljive i na naličju listova. Kako bolest napreduje, listovi se suše i opadaju, što značajno umanjuje ukrasnu vrednost biljke, kao i njenu sposobnost cvetanja.
Freziju takođe može napasti siva plesan, koju izaziva gljiva Botrytis cinerea. Ova gljiva se posebno brzo širi po vlažnom, prohladnom vremenu. Na listovima, stabljikama i cvetovima pojavljuje se sivkasto-smeđa, plesniva prevlaka, koja dovodi do truljenja delova biljke. Osnova borbe protiv sive plesni je obezbeđivanje dobre ventilacije, izbegavanje prekomerne vlažnosti i odmah uklanjanje obolelih delova biljke.
Pegavost lista takođe može biti čest problem kod frezija. Ovu bolest mogu izazvati različite vrste gljiva, pa i simptomi mogu varirati. Obično se na listovima pojavljuju male, žućkaste, smećkaste ili crnkaste pege, koje se vremenom mogu spojiti i dovesti do odumiranja lista. Da bi se sprečila pegavost lista, važna je pravilna nega biljaka, uravnotežena ishrana i provetravanje.
Iako ređe, kod frezija se mogu javiti i virusne bolesti. Simptomi virusnih bolesti mogu biti veoma raznoliki, na primer mozaične pege, deformacija lista, patuljast rast. Protiv virusnih infekcija se ne može direktno boriti; najvažnija je prevencija, korišćenje sadnog materijala bez virusa i zaštita od insekata vektora virusa. Biljne vaši, tripsi i grinje, sisajući biljne sokove, mogu širiti viruse.
Faktori koji oštećuju cvetove frezije
Prelepi cvetovi frezije takođe mogu biti oštećeni, što značajno umanjuje ukrasnu vrednost biljke. Prerano venjenje i deformacija cvetova mogu biti uzrokovani neodgovarajućim uslovima sredine, kao što su prekomerna toplota, suv vazduh, nedostatak svetlosti ili nedostatak hranljivih materija. Ovi faktori slabe biljku i čine je podložnijom bolestima i štetočinama.
Prethodno pomenuta siva plesan (Botrytis) takođe može napasti cvetove, posebno po vlažnom i prohladnom vremenu. Sivkasto-smeđa, plesniva prevlaka koja se pojavljuje na cvetovima brzo se širi i dovodi do truljenja i sušenja cvetova. U borbi protiv sive plesni na cvetovima, takođe je važna dobra ventilacija, izbegavanje prekomerne vlažnosti i odmah uklanjanje obolelih cvetova kako bi se sprečilo dalje širenje.
Cvetove mogu oštetiti tripsi. To su mali, sisajući insekti koji se hrane laticama i pupoljcima cvetova, izazivajući sitne, srebrnaste pege i deformacije. Za borbu protiv tripsa mogu se koristiti insekticidi, ali efikasna može biti i biološka borba, na primer uvođenjem predatorskih grinja.
Može se desiti da se cvetovi frezije ne otvore pravilno ili da budu deformisani. To može biti posledica nedostatka hranljivih materija, posebno bora, ali u osnovi može biti i virusna infekcija. Nedostatak hranljivih materija može se ispraviti odgovarajućim đubrenjem, dok, kao što je već pomenuto, ne postoji efikasan metod borbe protiv virusnih infekcija; prevencija je najvažnija.
Opasnosti koje prete lukovicama frezije
Lukovice frezije, koje su podzemni organi za skladištenje biljke, takođe su izložene raznim bolestima i štetočinama. Lukovice najčešće napadaju gljivične bolesti, kao što je prethodno pomenuta fuzarioza, koja izaziva trulež lukovica. Zaražene lukovice postaju meke, smećkaste i ispuštaju karakterističan, neprijatan miris. Da bi se sprečila infekcija, važno je koristiti sadni materijal bez infekcija, pravilno skladištiti lukovice i vršiti dezinfekciju zemljišta.
Lukovice takođe mogu oštetiti različite plesni, koje se mogu pojaviti tokom skladištenja, posebno ako se lukovice nalaze u vlažnom okruženju. Buđave lukovice gube klijavost i nisu pogodne za sadnju. Da bi se sprečilo stvaranje plesni, lukovice treba čuvati na suvom, prohladnom, dobro provetrenom mestu.
Lukovice mogu napasti larve lukove muve. Ove larve se hrane unutar lukovice, praveći šupljine i hodnike, čime uništavaju lukovicu. Za borbu protiv lukove muve mogu se koristiti insekticidi, ali mogu pomoći i plodored i dezinfekcija zemljišta.
Važno je pomenuti i nematode koje oštećuju lukovice, koje, slično kao i na korenu, mogu naneti štetu i u lukovicama. Nematode su sićušni organizmi, nevidljivi golim okom, koji se hraneći u lukovici izazivaju njeno uništenje. Za borbu protiv nematoda preporučuje se dezinfekcija zemljišta i sadnja otpornih sorti.
Suzbijanje štetočina frezije
Protiv štetočina frezije se može boriti na više načina. Prevencija je najvažnija, što uključuje pravilnu negu biljaka, uravnoteženu ishranu, redovno uklanjanje korova i obolelih delova biljke. Dobro negovane, zdrave biljke su otpornije na štetočine.
Biološka borba je sve popularniji metod koji koristi prirodne neprijatelje štetočina u borbi. Na primer, protiv biljnih vaši mogu se koristiti bubamare i larve zlatooke, dok se protiv tripsa mogu uvesti predatorske grinje. Biološka borba je ekološki prihvatljivo rešenje koje ne opterećuje okolinu hemikalijama.
Ako prevencija i biološka borba nisu dovoljne, može biti potrebna i hemijska borba. Dostupan je širok spektar insekticida, fungicida i akaricida, ali važno je uvek odabrati pravo sredstvo i tačno se pridržavati uputstva za upotrebu. Prilikom korišćenja hemikalija, treba voditi računa o zaštiti životne sredine i sopstvenom zdravlju.
Pored hemijske borbe, mogu se primeniti i mehaničke metode borbe. Primer je postavljanje žutih lepljivih ploča koje privlače leteće insekte, kao što su tripsi i biljne vaši. Pomoću lepljivih ploča može se smanjiti broj štetočina i na vreme uočiti zaraza. Mehaničke metode borbe uključuju i odsecanje i uništavanje obolelih, zaraženih delova biljke.
Nega frezije radi prevencije bolesti i štetočina
Ključ uspešnog uzgoja frezije je pravilna nega, koja uključuje i prevenciju bolesti i štetočina. Prevencija je mnogo efikasnija i jednostavnija od rešavanja već nastalih problema. Izbor pravog supstrata za uzgoj je prvi korak. Frezija preferira dobro drenirano, rastresito zemljište bogato hranljivim materijama. Ne podnosi stajaću vodu, pa je važno obezbediti dobru drenažu.
Pravilno zalivanje je takođe neophodno. Freziju treba zalivati redovno, ali umereno, pazeći da se zemljište potpuno ne isuši, ali ni da ne bude prekomerno zaliveno. Prekomerno zalivanje može dovesti do truleži korena, dok suša može izazvati slabljenje biljke. Za zalivanje je poželjno koristiti meku vodu i izbegavati kvašenje listova, jer to pogoduje razvoju gljivičnih bolesti.
Frezija je biljka koja voli svetlost, pa je treba saditi na sunčanom, svetlom mestu. Dovoljno svetlosti obezbeđuje snažan, zdrav rast i obilno cvetanje. Nedostatak svetlosti može rezultirati slabijim rastom, manjim cvetovima i smanjenom otpornošću na bolesti.
Frezija je biljka zahtevna u pogledu hranljivih materija, pa joj je tokom vegetacionog perioda potrebno redovno đubrenje. Đubrenjem se biljci mogu obezbediti neophodne hranljive materije za rast, cvetanje i otpornost na bolesti. Prilikom izbora đubriva, treba voditi računa da njegov sastav odgovara potrebama frezije.
