Leptir orhideja, ili kako je mnogi poznaju, Phalaenopsis, potiče iz podzemlja tropskih i suptropskih šuma, gde krošnje drveća filtriraju svetlost koja pada na nju. U svom izvornom staništu nema oštro odvojenih, hladnih zima, pa joj nije potrebno zimovanje u klasičnom smislu, kao što je to slučaj sa listopadnim drvećem. Međutim, u stanovima umerenog pojasa, zimski period sa manje svetlosti i suvim vazduhom zbog grejanja razlikuje se od njenih idealnih uslova, što opravdava svesnu promenu njene nege. Ovaj period je ključan za odmor biljke i pripremu za obilno cvetanje sledeće godine, stoga vredi obratiti pažnju na svaki detalj.
Za Phalaenopsis orhideje, zimski period predstavlja neku vrstu perioda mirovanja, iako to nije tako spektakularno kao kod drugih biljaka. Tokom ovog vremena, procesi rasta usporavaju, biljka troši manje energije i priprema se za sledeći vegetacioni ciklus. Pravilno zimovanje u osnovi znači fino podešavanje faktora okoline – svetlosti, temperature, vode i hranljivih materija – prema promenjenim uslovima. Cilj nije forsiranje rasta, već očuvanje zdravlja biljke i podsticanje sklonosti ka cvetanju. Rezultat uspešnog zimovanja je jaka, vitalna biljka koja će nas u proleće obradovati novim cvetnim stabljikama.
Najčešća greška tokom zimovanja je prekomerno zalivanje, koje zbog usporenog metabolizma lako može dovesti do truljenja korena. Važno je razumeti da se uprkos suvom vazduhu u grejanim sobama, supstrat biljke suši sporije jer se smanjuje brzina isparavanja zbog manje svetlosti i uzdržanijeg rasta. Druga kritična tačka je obezbeđivanje odgovarajućih svetlosnih uslova; tokom zimskih meseci, količina i intenzitet prirodne svetlosti drastično se smanjuju, što biljci može izazvati stres. Zimovanje stoga nije pasivan proces, već zahteva aktivnu i svesnu brigu vlasnika.
Period zimovanja obično traje od sredine do kraja jeseni (oktobar-novembar) do kraja zime (februar-mart). Tačno vreme određuju spoljni faktori okoline i unutrašnja klima stana. Kada primetimo da se dani skraćuju i počinje grejna sezona, vreme je da pređemo na zimsku rutinu nege. Ova svesna pažnja ne samo da osigurava preživljavanje biljke, već i postavlja temelje za cvetnu raskoš sledeće sezone, nagrađujući brigu. Razumevanje i pravilna primena procesa ključ su dugoročnog, uspešnog uzgoja orhideja.
Regulacija temperature i svetlosti
Za podsticanje cvetanja leptir orhideje tokom zimskog perioda, ključno je obezbediti razliku između dnevne i noćne temperature. Idealno, dnevna temperatura bi trebalo da se kreće između 20-24 Celzijusova stepena, dok bi je noću trebalo smanjiti na 15-18 Celzijusovih stepeni. Ovo smanjenje temperature od nekoliko stepeni oponaša noćno hlađenje u prirodnom okruženju, što pokreće hormonalne promene u biljci, podstičući time razvoj novih cvetnih stabljika. Da bi se to postiglo tokom grejne sezone, biljku vredi smestiti u manje grejanu sobu ili na hladniji deo prozorske daske, gde je noćna temperatura prirodno niža.
Smanjenje količine svetlosti jedan je od najvećih izazova zimskih meseci. Phalaenopsis je epifitska biljka, što znači da u prirodi živi na krošnjama drveća, pa ne voli direktnu, jaku sunčevu svetlost, ali voli svetlu, filtriranu svetlost. Zimi, kada se broj sunčanih sati drastično smanji, biljka ne dobija dovoljno svetlosti za fotosintezu. Zato je najbolje biljku smestiti na prozorsku dasku okrenutu prema istoku ili zapadu. Ako to nije moguće, a dostupan je samo prozor okrenut prema jugu, obezbedite blago zasenčenje svetlosti tankom zavesom, posebno u sunčanijim zimskim danima.
U slučaju ozbiljnog nedostatka svetlosti, posebno u tamnijim sobama okrenutim prema severu, može biti potrebna upotreba veštačkog dopunskog osvetljenja. U tu svrhu najpogodnije su posebne LED sijalice ili fluorescentne cevi razvijene za biljke, koje obezbeđuju odgovarajući svetlosni spektar. Dopunsko osvetljenje treba podesiti na 4-6 sati dnevno, čime se dopunjuje količina prirodne svetlosti. Važno je ne postavljati izvor svetlosti preblizu biljci, jer prekomerno oslobađanje toplote može opeći lišće; idealna udaljenost je obično 20-30 centimetara.
Prilikom odabira odgovarajućeg mesta, takođe treba uzeti u obzir blizinu grejnih tela. Nikada ne stavljajte leptir orhideju direktno iznad ili pored radijatora ili drugog izvora toplote. Uzlazni topli, suvi vazduh izuzetno je štetan za biljku, isušuje njeno lišće i vazdušno korenje i podstiče pojavu štetočina, poput crvenog pauka. Ako nema druge mogućnosti, obezbedite povećanje vlažnosti vazduha, na primer pomoću posude za isparavanje, kako biste neutralisali efekat sušenja grejnog tela.
Zalivanje i vlažnost vazduha u zimskim mesecima
Osnovno pravilo zimskog zalivanja je slediti načelo „manje je više“. Budući da se metabolizam biljke usporava i brzina isparavanja smanjuje, supstrat se suši mnogo sporije. Prekomerno zalivanje je najčešća greška u ovom periodu, što dovodi do gušenja i truljenja korena. Pre zalivanja uvek proverite vlažnost supstrata; gurnite prst nekoliko centimetara duboko u saksiju ili podignite saksiju kako biste procenili stepen suvoće po težini. Zalivajte tek kada je supstrat skoro potpuno suv, što zimi može značiti i 2-3 nedelje u poređenju sa letnjom nedeljnom redovnošću.
Metoda zalivanja je takođe ključna. Najbolja tehnika je metoda potapanja, kada se saksija stavi u posudu ili sudoperu napunjenu mekom vodom sobne temperature (po mogućnosti kišnicom, destilovanom vodom ili prokuvanom, a zatim ohlađenom vodom iz česme) na otprilike 15-20 minuta. To omogućava da se supstrat koji se sastoji od kore drveta i drugih labavih komponenata ravnomerno natopi vodom. Nakon potapanja, pustite da se višak vode temeljno ocedi pre nego što biljku vratite u ukrasnu saksiju, jer stajaća voda garantovano uzrokuje truljenje korena. Nikada ne ostavljajte vodu na dnu ukrasne saksije.
Suv vazduh u grejanim stanovima predstavlja ozbiljan izazov za leptir orhideje naviknute na tropsku vlažnost. Idealna vlažnost vazduha bila bi između 50-70%, što se tokom zimske grejne sezone često može spustiti ispod 30%. Postoji nekoliko metoda za povećanje vlažnosti vazduha: možete staviti veći poslužavnik ispod saksije biljke, napuniti ga glinenim kuglicama ili šljunkom i održavati ga stalno vlažnim. Isparavajuća voda povećava vlažnost mikroklime oko biljke bez da korenje stoji u vodi. Drugo efikasno rešenje je korišćenje električnog ovlaživača vazduha u sobi.
Direktno prskanje lišća je kontroverzno pitanje. Iako kratkoročno povećava vlažnost, nosi sa sobom nekoliko opasnosti, posebno zimi. Voda koja se zadržava na lišću ili u podnožju lišća teško se suši u hladnijem okruženju, što može biti plodno tlo za gljivične ili bakterijske infekcije, poput strašne truleži stabla. Ako se ipak odlučite za prskanje, učinite to u jutarnjim satima kako bi se lišće imalo vremena potpuno osušiti do večeri, i nikada ne prskajte vodu direktno u središte lisne rozete, takozvano „srce“.
Prihrana i postupci nakon perioda mirovanja
Tokom zimskog perioda mirovanja, potreba leptir orhideje za hranljivim materijama značajno se smanjuje. Budući da se procesi rasta usporavaju, biljka može apsorbovati i iskoristiti mnogo manje hranljivih materija. Prekomerno đubrenje u ovom periodu može biti izrazito štetno, jer se neiskorišćene hranljive soli mogu nakupljati u supstratu, što dovodi do „sagorevanja“ i oštećenja korena. Stoga, tokom zimskih meseci, obično od oktobra do kraja februara, đubrenje treba potpuno prekinuti ili barem drastično smanjiti njegovu učestalost i koncentraciju.
Ako vaša biljka ipak pokazuje aktivan rast – na primer, raste novi list ili cveta tokom zimskog perioda – moguće je povremeno dati veoma razređen rastvor đubriva. U tom slučaju koristite četvrtinu ili osminu uobičajene koncentracije i primenjujte ga najviše jednom mesečno, tokom jednog zalivanja. Važno je uvek đubriti na vlažan supstrat, nikada na suv, jer to takođe može oštetiti korenje. Izaberite đubrivo posebno razvijeno za orhideje, sa uravnoteženim odnosom NPK (azot-fosfor-kalijum).
Krajem zime, obično krajem februara ili početkom marta, kako se dani počinju produžavati i intenzitet svetlosti raste, leptir orhideja se polako „budi“ iz perioda mirovanja. To se često očituje pojavom novog korenja ili lišća. Tada se možete postepeno vratiti normalnoj rutini zalivanja i đubrenja. Skratite vreme između zalivanja i počnite sa đubrenjem, prvo u razređenijoj koncentraciji, a zatim polako povećavajte do doze koju preporučuje proizvođač. Ova postupnost pomaže biljci da se glatko prebaci u fazu aktivnog rasta.
Prvi zadaci nakon perioda mirovanja mogu uključivati i presađivanje, ako je to potrebno. Ako je supstrat postao veoma zbijen, kiseo ili je biljka prerasla saksiju, proleće je najidealnije vreme za presađivanje u svež supstrat. Presađivanje takođe pruža priliku za proveru stanja korenovog sistema; uklonite mrtvo, smeđe, mekano korenje sterilnim makazama ili baštenskim makazama. Uspešno zimovanje i pažljiv prolećni početak koji sledi garantuju da će vaša leptir orhideja zdravo rasti i uskoro vas nagraditi novim, prekrasnim cvetovima.
