Krompirova zlatica, naučnog naziva Leptinotarsa decemlineata, jedan je od najstrašnijih i najupornijih protivnika uzgajivača krompira širom sveta. Ovaj karakteristični, žuto-crno prugasti štetočina potiče iz Severne Amerike, ali je tokom 20. veka osvojio i Evropu i Aziju, uzrokujući ozbiljne ekonomske štete na zasadima krompira. Zbog svoje izvanredne sposobnosti prilagođavanja i brzog razvoja otpornosti na sredstva za zaštitu bilja, efikasno suzbijanje predstavlja stalan izazov koji od poljoprivrednika zahteva promišljenu strategiju zasnovanu na više stubova. Štetu prvenstveno uzrokuju larve i odrasli insekti hraneći se lišćem krompira, što u teškim slučajevima može dovesti do potpunog gubitka lišća, takozvanog goloždera, i drastično smanjiti prinos.
Životni ciklus krompirove zlatice usko je vezan za njenu biljku hraniteljku, krompir. Odrasli insekti prezimljavaju u zemljištu, na dubini do 20-40 cm, a u proleće, sa porastom temperature zemljišta, izlaze napolje, obično u vreme kada se izdanci krompira pojave iznad zemlje. Prezimele odrasle jedinke hrane se kratko vreme, zatim se pare, a ženke na naličje listova krompira polažu svoja karakteristična, narandžasta jaja u grupama. Jedna ženka tokom svog života može položiti nekoliko stotina, pa čak i hiljadu jaja, što je osnova za brzo razmnožavanje štetočine. Iz jaja se, u zavisnosti od temperature, za 5-15 dana izlegu larve.
Razvoj larvi odvija se kroz četiri stadijuma (L1-L4), a to je period najkritičniji za biljku. Mlade larve u L1 i L2 stadijumu još uvek relativno malo jedu, međutim larve trećeg, a posebno četvrtog stadijuma, izuzetno su proždrljive i odgovorne su za otprilike 75-80% ukupne štete na lišću. Po završetku razvoja, larve se povlače u zemljište gde se pretvaraju u lutke. Iz stadijuma lutke za nekoliko nedelja izlazi nova, letnja generacija odraslih jedinki koja nastavlja sa štetama i, u povoljnim uslovima, može započeti razvoj druge generacije, dodatno pogoršavajući situaciju.
Agrotehničke i preventivne metode suzbijanja
Osnovu borbe protiv krompirove zlatice čine prevencija i pravilna agrotehnika, kojima se može značajno smanjiti početni broj jedinki štetočine. Najvažniji takav element je dosledna primena plodoreda, što je najefikasniji način za remećenje životnog ciklusa zlatice. Ako se krompir iz godine u godinu sadi na istoj površini, prezimljujući insekti u proleće odmah pronalaze hranu, što podstiče njihovo masovno razmnožavanje. Prekidanjem monokulture krompira i uvođenjem useva iz drugih biljnih porodica (npr. žitarice, mahunarke), insekti koji izlaze moraju preći veću udaljenost do izvora hrane, što povećava njihovu smrtnost i odlaže polaganje jaja.
Pravilna obrada zemljišta takođe je ključan preventivni alat u rukama poljoprivrednika. Jesenje duboko oranje izbacuje značajan deo prezimljujućih odraslih jedinki na površinu, gde su izložene mrazu, predatorima i isušivanju, čime se proređuje prezimljujuća populacija. Takođe je važno koristiti sertifikovani, zdrav semenski krompir i saditi ga u optimalno vreme. Snažan, brzo rastući, zdrav usev krompira mnogo bolje podnosi početno oštećenje od zlatica i sposobniji je za regeneraciju od slabe, stresom pogođene vegetacije.
Na manjim površinama, u kućnim baštama ili na organskim farmama, mehaničke metode suzbijanja takođe se mogu efikasno primeniti kao dopuna ili zamena za hemijske tretmane. Na početku sezone, ručno sakupljanje i uništavanje odraslih jedinki, larvi i karakterističnih grupa jaja može značajno smanjiti kasniju štetu, sprečavajući eksplozivan rast populacije. Pored toga, malčiranje između redova krompira slamom ili drugim organskim materijalom ne samo da sprečava rast korova i čuva vlagu u zemljištu, već i otežava kretanje larvi i njihovo povlačenje u zemljište radi pretvaranja u lutku.
Mogućnosti biološkog suzbijanja
Jedan od osnovnih ciljeva integralne zaštite bilja je očuvanje biološke raznolikosti i podsticanje razmnožavanja prirodnih neprijatelja. Krompirova zlatica ima brojne prirodne neprijatelje, poput bubamara, mrežokrilaca, predatorskih stenica i nekih vrsta trčuljaka, koji rado konzumiraju jaja i mlade larve štetočine. Iako ti predatori sami retko mogu držati celu populaciju pod kontrolom u intenzivnom sistemu uzgoja, njihovo prisustvo ipak doprinosi smanjenju pritiska štetočine. Minimiziranjem upotrebe hemikalija i sadnjom cvetnih pojaseva ili živih ograda, možemo obezbediti stanište i hranu tim korisnim organizmima, čime podržavamo njihovu aktivnost.
Mikrobiološki preparati igraju sve važniju ulogu u ekološki prihvatljivoj zaštiti bilja. Preparati koji sadrže bakteriju Bacillus thuringiensis ssp. tenebrionis (Btt), koja specifično deluje na larve krompirove zlatice, pružaju odličnu alternativu. Ovi proizvodi sadrže proteinske kristale (toksine) koje proizvodi bakterija, a koji, dospevši u probavni sistem larve, ispoljavaju svoj efekat uzrokujući njenu smrt, dok su potpuno bezopasni za korisne insekte, sisare i ljude. Vreme tretiranja je ključno: najveća efikasnost postiže se protiv mladih larvi u L1 i L2 stadijumu, stoga prskanje treba tempirati u vreme masovnog izleganja larvi.
Dodatni elementi biološkog arsenala uključuju preparate koji sadrže entomopatogene gljivice (Beauveria bassiana, Metarhizium anisopliae). Spore ovih gljivica prianjaju na kutikulu insekta, počinju da klijaju, prodiru u telo štetočine i tamo se razmnožavaju, uzrokujući njegovu smrt. Uspešnost njihove primene uveliko zavisi od vlažnosti okoline, budući da je za klijanje potrebna visoka vlažnost, pa su najefikasnije u vlažnim, kišnim periodima. Pored toga, mogu se koristiti i proizvodi od nimovog ulja ili drugih biljnih ekstrakata, koji svojim antifeedantnim (sprečavanje ishrane) i repelentnim (odbijajućim) efektom doprinose uspehu suzbijanja.
Hemijsko suzbijanje i integralna zaštita bilja
Hemijsko suzbijanje u mnogim je slučajevima neizbežan alat u borbi protiv krompirove zlatice, posebno u velikoproizvodnji, gde prekoračenje praga ekonomske štetnosti preti ozbiljnim ekonomskim gubicima. Važno je, međutim, naglasiti da upotreba insekticida uvek treba da bude poslednji mogući korak i nikada se ne sme primenjivati preventivno, već na osnovu stvarne prisutnosti štetočine i procene nivoa štete. Prskanje treba tempirati na najosetljiviji razvojni stadijum, period masovnog izleganja mladih larvi, jer su odrasli insekti i starije larve mnogo otporniji. Prema vrsti aktivne supstance, razlikujemo kontaktne, sistemične i translaminarne preparate, od kojih treba odabrati onaj koji odgovara uslovima.
Jedan od najvećih problema u suzbijanju krompirove zlatice je izuzetno brz razvoj otpornosti na insekticide. Ako se preparat koji pripada određenoj grupi aktivnih supstanci koristi godinama, više puta u sezoni, to dovodi do brze selekcije i razmnožavanja otpornih jedinki, usled čega preparat postaje neefikasan. Da bi se to izbeglo, neophodna je sistematska rotacija aktivnih supstanci, odnosno planirano izmenjivanje preparata sa različitim mehanizmima delovanja (različiti MoA kodovi). Ovom strategijom može se značajno usporiti proces razvoja otpornosti i dugoročno sačuvati efikasnost dostupnih hemijskih sredstava.
Najefikasnija i najodrživija strategija suzbijanja je dosledna primena principa integralne zaštite bilja (IPM). IPM je holistički pristup koji kombinuje preventivne agrotehničke metode, biološko suzbijanje i pažljivo odabrane, ciljane hemijske intervencije u jedan, složen sistem. Cilj ovog sistema nije potpuno iskorenjivanje štetočine, već održavanje njene populacije ispod praga ekonomske štetnosti. Primenom IPM-a može se minimizirati opterećenje životne sredine, zaštititi populacije korisnih organizama, smanjiti rizik od razvoja otpornosti i ostvariti dugoročno održiva i ekonomična proizvodnja krompira.
