Različak, sa naučnim nazivom Centaurea cyanus, jedna je od najpoznatijih i najomiljenijih njivskih korovskih biljaka, koja je ujedno i vredna ukrasna i lekovita biljka. Njeni ekološki zahtevi su relativno skromni, međutim, za uspešno gajenje i obilno cvetanje ključno je obezbediti odgovarajuću količinu svetlosti. Ova biljka je izrazito fotofilna, odnosno voli svetlost, i zahteva puno sunca u svim fazama rasta, od klijanja do sazrevanja semena. Svetlost nije neophodna samo za fotosintezu koja obezbeđuje izvor energije, već reguliše i brojne morfogenetske i fiziološke procese koji određuju habitus biljke, intenzitet boje cvetova i njenu opštu vitalnost. Na svojim prirodnim staništima, na ivicama žitnih polja ili na ugarima, različak se najgušće javlja na mestima gde ga ne zasenjuju više biljke. Usled zasenjivanja, biljke se izdužuju, etioliraju, njihova stabla postaju slaba i krhka, što smanjuje prinos cvetova i opštu ukrasnu vrednost biljke. Neodgovarajući svetlosni uslovi mogu prouzrokovati i kašnjenje cvetanja ili čak njegovo potpuno odsustvo, što sa ekonomskog stanovišta predstavlja značajan gubitak u usevima koji se gaje za rezani cvet ili kao sirovina za lekovite biljke. Zbog toga, prilikom planiranja tehnologije gajenja, izbor lokacije koja obezbeđuje maksimalno sunčevo zračenje mora biti primarni kriterijum.
Uticaj spektralnog sastava svetlosti
Sunčeva svetlost je za razvoj različkа presudna ne samo po količini, već i po kvalitetu, odnosno spektralnom sastavu. Biljke za fotosintezu najefikasnije koriste svetlosne zrake u crvenom (640-700 nm) i plavom (430-490 nm) opsegu, koje apsorbuju molekuli hlorofila. Plava svetlost je posebno važna u regulaciji vegetativnog rasta, podstiče razvoj zdepastog, snažnog izbojnog sistema i očuvanje tamnozelene boje listova. Nasuprot tome, odnos crvene i daleke crvene (700-800 nm) svetlosti, putem fitohromskog pigmentnog sistema, reguliše indukciju cvetanja i rast u dužinu. Kod različkа, osvetljenje sa visokim udelom plave svetlosti doprinosi kompaktnom obliku rasta i intenzivnijoj pigmentaciji cvetova, posebno podsticanjem sinteze antocijana koji su odgovorni za karakterističnu plavu boju. Spektralni sastav prirodne sunčeve svetlosti je idealan za različak, pa se najviše preporučuje gajenje na otvorenom. U zatvorenim uslovima gajenja, pri primeni dopunskog osvetljenja, neophodna je upotreba izvora svetlosti punog spektra koji imitiraju prirodnu sunčevu svetlost za harmoničan razvoj.
Spektar svetlosti direktno utiče i na morfologiju biljke. Već pomenuta plava svetlost inhibira izduživanje stabla, što rezultira jačom, stabilnijom biljkom koja je otpornija na vetar i padavine. Nasuprot tome, prekomerna crvena i daleka crvena svetlost, ili okruženje bogatije zelenom svetlošću karakteristično za senku, dovodi do etiolacije, izduživanja stabala. Ovaj fenomen je mehanizam preživljavanja kojim biljka pokušava da se izdigne iz senke i dosegne direktnu sunčevu svetlost. U praksi to znači da previše gusta setva ili zasenjivanje usled zakorovljenosti rezultira slabim, izduženim jedinkama sa malo cvetova. Obezbeđivanje odgovarajućeg razmaka sadnje je stoga kritično ne samo sa aspekta snabdevanja hranljivim materijama i vodom, već i za minimiziranje konkurencije za svetlost. Kod različkа se razmak od 15-20 cm generalno smatra optimalnim za postizanje adekvatne osvetljenosti i dobrog prinosa.
Proces cvetanja, odnosno fotoperiodizam, kod različkа takođe reguliše svetlost. Centaurea cyanus je fakultativna biljka dugog dana, što znači da je za formiranje cvetova i početak cvetanja povoljno da dužina perioda osvetljenja prelazi kritičnu vrednost, obično 14-16 sati dnevno. Iako može da cveta i tokom kraćih dana, cvetanje će biti obilnije i ranije u uslovima dugog dana. Ova karakteristika objašnjava zašto vrhunac prirodnog cvetanja različkа pada u kasno proleće i rano leto, kada su dani najduži. U proizvodnji, veštačkom regulacijom fotoperioda, na primer dopunskim osvetljenjem tokom zimskih meseci, moguće je programirati vreme cvetanja i proizvoditi rezani cvet van sezone. Ova metoda je od posebnog značaja u modernom stakleničkom gajenju.
Intenzitet svetlosti, odnosno jačina zračenja, takođe je ključni faktor. Različak preferira visok intenzitet svetlosti, što je direktno povezano sa fotosintetičkom stopom. Pri jakom suncu, biljka je sposobna da sa maksimalnom efikasnošću asimiluje ugljen-dioksid, što omogućava obilnu proizvodnju energije i organskih materija za rast i cvetanje. Tačka zasićenja svetlošću – intenzitet svetlosti iznad kojeg se brzina fotosinteze više ne povećava – kod različkа je relativno visoka. Nizak intenzitet svetlosti, na primer tokom dugotrajnog oblačnog perioda ili zasenjivanja, značajno smanjuje fotosintetičku aktivnost. Kao rezultat toga, biljka proizvodi manje šećera, što dovodi do usporavanja rasta, smanjenja broja i veličine cvetova, kao i bledila boja. Izbor odgovarajućeg staništa, koje je tokom celog dana izloženo obilnoj, direktnoj sunčevoj svetlosti, neophodan je za kvalitetno gajenje različkа.
Uloga svetlosti u klijanju i ranom razvoju
Uloga svetlosti u klijanju semena različkа je složeno i interesantno pitanje. Semena Centaurea cyanus su u osnovi fotoblastično neutralna, što znači da im za klijanje nije neophodna svetlost; mogu klijati i u mraku. Ovo je važna ekološka adaptacija koja omogućava uspešno klijanje i semenima koja su dospela ispod površine tla. Međutim, istraživanja pokazuju da svetlost, posebno crvena svetlost, može imati stimulativni efekat na proces klijanja, povećati procenat klijavosti i ubrzati tok klijanja. Zato se pri setvi preporučuje da se seme prekrije samo tankim slojem zemlje, debljine najviše 0.5-1 cm, kako bi filtrirana svetlost i dalje mogla da dopre do njega. Preduboko posejano seme teže klija ili uopšte ne klija, ne samo zbog nedostatka svetlosti, već i zbog nepovoljnijih temperaturnih i kiseoničkih uslova.
Nakon klijanja, svetlost ima nedvosmisleno kritičnu ulogu u razvoju mladih sejanaca. Po pojavi prvih kotiledona, biljčica odmah započinje fotosintezu i za dalji rast je neophodna obilna sunčeva svetlost. U ovoj ranoj, osetljivoj fazi, zasenjivanje je posebno štetno, jer se sadnice u borbi za svetlost izdužuju, njihova stabla se stanjuju i mogu se poleći. Ovaj fenomen, poznat kao „poleganje rasada“, ne samo da uzrokuje fizičku nestabilnost, već čini mlade biljke podložnijim raznim gljivičnim oboljenjima. Za uspešno gajenje rasada, stoga je neophodno obezbediti puno sunca i dobru cirkulaciju vazduha kako bi se izbegla prekomerna vlažnost. Tehnologija direktne setve, gde se seme seje direktno na svoje konačno mesto, često je povoljnija jer se izbegava stres presađivanja sadnica i nagla promena svetlosnih uslova.
Svetlost indirektno utiče i na razvoj korena. Iako se koren razvija u zemlji, u mraku, asimilati (šećeri) proizvedeni fotosintezom u nadzemnom delu obezbeđuju energiju potrebnu za rast i funkcionisanje korenovog sistema. Snažan, dobro razvijen nadzemni sistem, izložen obilnoj svetlosti, sposoban je da proizvede dovoljno energije za održavanje obimnog i efikasnog korenovog sistema. Taj korenov sistem je neophodan za adekvatnu apsorpciju vode i hranljivih materija, što povratno utiče na rast nadzemnog dela. Smanjena fotosintetička aktivnost usled niskog intenziteta svetlosti stoga ne dovodi samo do slabijeg razvoja nadzemnih delova, već i korena, što pogoršava vitalnost cele biljke i smanjuje njenu otpornost na stres, na primer na sušu.
Ritam rasta različkа i njegov dnevno-noćni ciklus takođe reguliše svetlost. „Unutrašnji sat“ biljke, cirkadijalni ritam, prilagođava se smeni svetlosti i tame. Ovaj ritam reguliše pokrete listova, otvaranje i zatvaranje stoma (pukotina), kao i vremensko usklađivanje procesa fotosinteze i disanja. Stome se otvaraju danju, u prisustvu svetlosti, kako bi biljka mogla da unese ugljen-dioksid neophodan za fotosintezu, dok se noću zatvaraju kako bi se smanjilo isparavanje i gubitak vode. Poremećaj prirodnog ciklusa svetlosti, na primer neprekidnim osvetljenjem, može izazvati stres kod biljke i poremetiti njenu fiziološku ravnotežu. Zato je čak i u gajenju sa veštačkim osvetljenjem važno obezbediti najmanje 6-8 sati mračnog perioda za regeneraciju biljaka i neometan tok noćnih metaboličkih procesa.
Praktični saveti za gajenje u svetlu svetlosnih zahteva
Osnova uspešnog gajenja različkа je izbor odgovarajućeg staništa. Treba izabrati deo bašte ili poljoprivredne površine koji tokom dana dobija što duže, najmanje 6-8 sati, direktnu sunčevu svetlost. Treba izbegavati područja zasenjena zgradama, drvećem ili drugim visokim biljkama. Južne padine su posebno idealne, jer dobijaju najviše sunčevog zračenja. Prilikom planiranja setve treba uzeti u obzir i susedne biljke, kako one ni u kasnijim fazama vegetacionog perioda ne bi zasenile usev različkа. Treba izbegavati i previše gustu sadnju, jer biljke u senci jedna drugoj konkurišu za svetlost, što rezultira slabijim, izduženim jedinkama. Poštovanje optimalnog razmaka u redu i među redovima je neophodno za postizanje kvalitetnih cvetova i visokog prinosa.
Vreme setve takođe utiče na snabdevanje biljke svetlošću. Rana prolećna setva (mart-april) omogućava da biljka dostigne vrhunac rasta u periodu najdužih dana i najjačeg sunčevog zračenja, u maju-junu. Time se obezbeđuje maksimalna fotosintetička aktivnost i obilno cvetanje. Moguća je i druga setva sredinom leta, koja će rezultirati jesenjim talasom cvetanja, ali tada treba računati sa kraćim danima i slabijim intenzitetom svetlosti, što može rezultirati nešto skromnijim prinosom cvetova. Jesenja setva (septembar-oktobar) je takođe proverena praksa, tada biljke prezimljavaju u stanju lisne rozete i sledećeg proleća rano i snažno kreću sa rastom, koristeći prolećnu sunčevu svetlost, i često se razvijaju u robusnije jedinke sa više cvetova.
U stakleniku ili pri gajenju u zatvorenom prostoru, veštačko osvetljenje je ključno. Različak spada u biljke koje zahtevaju visok intenzitet svetlosti, pa su potrebne lampe za rast biljaka velike snage i punog spektra. LED tehnologija je posebno efikasna, jer omogućava fino podešavanje spektralnog sastava svetlosti prema potrebama biljke, a istovremeno je energetski efikasna i proizvodi manje toplote od tradicionalnih HPS (natrijumovih sijalica visokog pritiska) lampi. Period osvetljenja treba podesiti na 14-16 sati dnevno kako bi se podstaklo cvetanje u skladu sa zahtevima dugog dana. Važno je i postavljanje lampi na odgovarajuću visinu, kako bi biljke dobile dovoljno svetlosti, ali da ne dođe do opekotina na listovima. Sa rastom biljaka, visinu lampi treba stalno prilagođavati.
Na kraju, i pri nezi biljaka treba voditi računa o svetlosnim zahtevima različkа. Redovno plevljenje je neophodno, jer korovi nisu samo ozbiljni konkurenti različkа za hranljive materije i vodu, već i za svetlost. Brzorastuće vrste korova mogu lako potisnuti i zaseniti mlade sadnice različkа, značajno ih usporavajući u razvoju. Malčiranjem se ne samo može kontrolisati zakorovljenost, već i sačuvati vlažnost zemljišta, što indirektno takođe pomaže zdravom razvoju biljke i efikasnom korišćenju svetlosti. U slučaju pojave bolesti ili štetočina, brza intervencija je važna i zato što je oštećena, oslabljena biljka manje sposobna za fotosintezu, što dodatno pogoršava njeno stanje. Zdrav usev bez stresa može najbolje iskoristiti raspoloživu sunčevu svetlost.
