Japanski dren, naučnog naziva Cornus kousa, je biljka poreklom iz Istočne Azije sa impresivnom ukrasnom vrednošću, koja uživa sve veću popularnost i u našim baštama. Zbog svojih posebnih cvetova u obliku zvezde, jestivih plodova nalik malinama i spektakularne jesenje boje lišća, može postati pravi dragulj svake bašte. Međutim, da bi biljka zasijala u svom najlepšem obliku, ključno je razumeti i obezbediti joj optimalne životne uslove, od kojih je jedan od najkritičnijih faktora odgovarajuća količina svetlosti. Bez tačnog poznavanja njenih svetlosnih zahteva, razvoj biljke neće biti zadovoljavajući, cvetanje može izostati, a lišće se može oštetiti.
U svom prirodnom staništu, u planinskim šumama Japana, Koreje i Kine, japanski dren obično raste kao podrast, u senci viših stabala. Ovo okruženje određuje njegove osnovne potrebe, jer se ovde prilagodio filtriranoj, pegavoj sunčevoj svetlosti koja prodire kroz krošnje. Ne voli duboku senku, ali preferira mesto zaštićeno od jakog, direktnog sunca, gde ga sunčevi zraci direktno dotiču samo u jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. Ova filtrirana svetlost obezbeđuje mu energiju potrebnu za fotosintezu, a da mu ne spali lišće, što je najčešći problem kod nepravilnog postavljanja.
Anatomija lišća biljke takođe odražava ovu adaptaciju. Tkiva lišća su osetljiva na jako ultraljubičasto zračenje i prekomerno toplotno opterećenje uzrokovano neprestanim podnevnim suncem na južnoj ekspoziciji. U takvim uslovima, ivice lišća postaju smeđe, suše se, a biljka slabi zbog stalnog stresa, postajući podložnija bolestima i štetočinama. Stoga je prilikom sadnje u bašti ključno oponašati svetlosne uslove njenog prirodnog staništa, čime se osigurava dugoročan, zdrav razvoj i obilno cvetanje.
Idealni svetlosni uslovi u bašti
Najidealnije mesto za japanski dren u bašti je područje koje ujutru dobija nekoliko sati direktne sunčeve svetlosti, ali popodne je već u polusenci ili potpunoj senci. Istočna ekspozicija je obično savršen izbor, jer je energija jutarnjeg sunca dovoljna za stvaranje cvetnih pupoljaka i rast, ali u vrućim popodnevnim satima lišće je zaštićeno senkom zgrade ili višeg drveta. Ova uravnotežena količina svetlosti omogućava biljci da pruži svoj maksimum: cvetanje će biti obilno, a lišće će ostati gusto, zdravo i živahno zeleno.
Mnogi greše sadeći ga na potpuno sunčano mesto, na primer, u južnom delu bašte, u nadi za obilnijim cvetanjem. Iako to može funkcionisati u hladnijim klimama, u vrućim srpskim letima neprestana sunčeva svetlost gotovo sigurno će dovesti do opekotina na lišću. Pored smeđih i suvih ivica lišća, opšte stanje biljke takođe će se pogoršati, rast će se usporiti, a cvetovi mogu biti manji ili brže uvenuti. Važno je napomenuti da pravilno zalivanje i malčiranje zemljišta mogu donekle ublažiti stres uzrokovan suncem, ali pravo rešenje problema je odabir ispravne rasvete.
Drugu krajnost, preduboku senku, takođe treba izbegavati. Iako je japanski dren biljka tolerantna na senku, potpuna i stalna senka negativno utiče na njen razvoj. U takvim uslovima, izdanci se izdužuju, lišće postaje retko dok se biljka proteže prema svetlu, a taj se fenomen naziva etiolacija. Najuočljivija posledica, međutim, biće drastično smanjenje ili potpuni izostanak cvetanja, jer je za diferencijaciju cvetnih pupoljaka potrebna određena količina direktne sunčeve svetlosti. Biljka tako gubi svoju glavnu ukrasnu vrednost i ostavlja utisak slabo razvijenog, bezobličnog žbuna.
Svetlosni zahtevi u različitim životnim fazama i godišnjim dobima
Mladi, tek posađeni japanski drenovi posebno su osetljivi na stresove iz okruženja, uključujući prekomernu sunčevu svetlost. U prvoj ili dve godine, dok im se korenov sistem pravilno ne ojača i ne proširi u zemljištu, lišće im je mnogo osetljivije na opekotine. Stoga je nakon sadnje izuzetno važno obezbediti im zaštićeno mesto, gde su popodne svakako zaštićeni od sunca. Ako to nije moguće, privremena upotreba mreže za zasenjivanje takođe može dobro poslužiti u najtoplijim letnjim mesecima, pomažući biljci da se nesmetano ukoreni i ojača.
Kako biljka stari i njen korenov sistem postaje sve rašireniji, tako raste i njena otpornost. Odrasli japanski dren, koji je na svom mestu već nekoliko godina, može podneti nešto više direktnog sunca, pogotovo ako mu korenje ima pristup stalno vlažnom zemljištu, što pomaže nadoknaditi gubitak vode uzrokovan isparavanjem. Uprkos tome, u najtoplijim klimatskim područjima, čak i kod odraslih primeraka, preporučuje se popodnevno zasenjivanje kako bi se očuvala svežina lišća i vitalnost biljke. Nagrada za dobro održavane, zrele biljke biće bogatije cvetanje i spektakularnija jesenja boja lišća.
Sa promenom godišnjih doba, svetlosni zahtevi takođe se mogu menjati. U proleće, kada se pojavljuju sveži listovi, lišće je još nežno i osetljivije na opekotine od sunca, dok je za stvaranje pupoljaka neophodna dovoljna količina svetlosti. Letnji meseci su najkritičniji, tada je najveća potreba za popodnevnom senkom. U jesen se intenzitet sunčeve svetlosti smanjuje, a odgovarajuća količina sunca može doprineti stvaranju življe, crvenkasto-ljubičaste boje lišća, što je jedna od najprivlačnijih jesenjih karakteristika biljke. Jesenje sunce stoga je više prijatelj nego neprijatelj biljke.
Različiti svetlosni zahtevi sorti i praktični saveti
Važno je biti svestan da se svetlosni zahtevi različitih sorti japanskog drena mogu razlikovati. To se posebno odnosi na sorte sa šarenim lišćem (variegated), kao što su ‘Wolf Eyes’ ili ‘Samaritan’. Lišće ovih biljaka sadrži manje hlorofila, a beli ili kremasti rubovi lišća izuzetno su osetljivi na direktnu sunčevu svetlost i vrlo lako izgore. Za ove sorte, filtrirana svetlost, pegava senka, gotovo je obavezan uslov; ako se posade na puno sunce, njihovo će lišće gotovo sigurno biti teško oštećeno. Stoga je pre kupovine uvek preporučljivo informisati se o specifičnim potrebama dotične sorte.
Praktičan savet za odabir pravog mesta sadnje je posmatrati svetlosne uslove odabranog dela bašte tokom celog dana pre same sadnje. Zapišite u kojim delovima dana područje dobija direktnu sunčevu svetlost i koliko dugo. Ako sunce prži na tom mestu nekoliko sati i popodne, radije potražite zaštićeniji kutak. Ako u blizini nema prirodnog drveta ili zgrade koja pruža senku, možete sami stvoriti povoljniju mikroklimu sadnjom druge, brže rastuće, više biljke koja će kasnije pružiti senku japanskom drenu.
Ukratko, ključ uspešnog uzgoja japanskog drena je stvaranje odgovarajuće ravnoteže između svetla i senke. Najvažnije je izbegavati dve krajnosti: pržeće podnevno sunce i potpunu, duboku senku. Najbolji pokazatelj je sama biljka; stanje njenog lišća jasno pokazuje ako uslovi nisu idealni. Opekotine na lišću znak su previše sunca, dok su slab rast i nedostatak cvetanja znakovi premalo svetla. Ako pažljivo razmotrimo smeštaj, ovaj ukrasni žbun ili malo drvo izuzetne lepote biće ponos naše bašte dugi niz godina.
