Zelena jabučna vaš, naučnog naziva Aphis pomi, jedan je od najrasprostranjenijih i najupornijih štetočina u gajenju jabuka, sposoban da nanese značajne ekonomske štete u voćnjacima. Ovi sićušni zeleni insekti naseljavaju vrhove izdanaka i naličje mladih listova, gde svojim sisanjem slabe biljku i uzrokuju deformacije listova. Međutim, njihova štetnost se tu ne završava; biljne vaši luče mednu rosu, lepljivu, šećernu supstancu koja pruža odličnu podlogu za gljivu čađavicu. Ovaj crni premaz ometa fotosintezu, smanjuje tržišnu vrednost ploda i generalno pogoršava stanje stabla, stoga je efikasno i pravovremeno suzbijanje neophodno za obezbeđivanje kvalitetnog roda.
Osnova borbe protiv zelene jabučne vaši je temeljno poznavanje životnog ciklusa štetočine, što omogućava ciljane i vremenski usklađene intervencije. Biljna vaš prezimljava u obliku jaja na granama drveta, u blizini pupoljaka, a sa dolaskom prolećnog otopljenja izležu se prve, takozvane osnivačice. One se partenogenezom (bespolnim razmnožavanjem) mogu izuzetno brzo, gotovo eksplozivno razmnožiti, stvarajući prve kolonije vaši na svežim izdancima. Tokom leta razvija se nekoliko generacija, a čim kolonije postanu prenaseljene, pojavljuju se i krilati oblici koji mogu zaraziti nova stabla. Poznavanje životnog ciklusa pomaže da se razume zašto je prolećno prskanje ključno za uništavanje jaja.
Direktne i indirektne štete koje nanose biljne vaši podjednako su značajne. Direktna šteta proističe iz sisanja biljnih sokova, što dovodi do zaustavljanja rasta izdanaka, deformacije i žućenja listova. U slučaju jake zaraze, opšte stanje drveta se pogoršava, što negativno utiče i na prinos. Indirektna šteta je već pomenuta proizvodnja medne rose, koja prekriva listove i plodove. Na ovaj lepljivi sloj naseljava se gljiva čađavica, koja stvara ružan, crni premaz, ometajući disanje i asimilaciju biljke. Pored toga, medna rosa privlači mrave koji štite biljne vaši od njihovih prirodnih neprijatelja u zamenu za slatku hranu, stvarajući tako svojevrsnu simbiozu.
Prevencija i agrotehničko suzbijanje
Uspešna zaštita bilja uvek počinje prevencijom, čiji je cilj da se stvori nepovoljno okruženje za štetočine u voćnjaku. Pravilno obavljeno orezivanje je od suštinskog značaja; u prozračnoj, dobro osvetljenoj krošnji biljne vaši se teže naseljavaju, a tečnost za prskanje bolje prodire u sve delove biljke. Posebno je važno redovno uklanjanje vodopija tokom vegetacione sezone, jer se biljne vaši rado razmnožavaju na ovim mladim, sočnim delovima biljke. Uravnoteženo đubrenje je takođe ključno, jer prekomerna primena azota dovodi do bujnog rasta sa rastresitim tkivom, što drvo čini idealnom metom za sisajuće štetočine.
Jedan od najefikasnijih elemenata preventivnog suzbijanja je zimsko ili rano prolećno prskanje, koje se mora obaviti u periodu mirovanja, pre pupoljenja. Ovaj zahvat se sprovodi uljanim preparatima koji stvaraju tanak film na prezimljujućim jajima vaši na granama i uništavaju ih gušenjem, sprečavajući disanje. Ovom metodom možemo drastično smanjiti prolećnu osnovnu populaciju, sprečiti kasnije masovno razmnožavanje i značajno pojednostaviti zadatke zaštite bilja tokom sezone. Efikasnost zimskog prskanja zavisi od vremena primene i temeljne pokrivenosti; celo drvo, stablo i grane moraju biti tretirani.
Tokom vegetacione sezone redovno praćenje je neophodno za rano otkrivanje. Preporučljivo je bar jednom nedeljno temeljno pregledati stabla, sa posebnom pažnjom na vrhove izdanaka i naličje mladih listova, gde se pojavljuju prve kolonije. Rano otkrivanje omogućava ciljanu, manju intervenciju pre nego što se zaraza proširi na celo drvo. Važno je primeniti i koncept praga štetnosti: pojava jedne ili dve manje kolonije vaši ne opravdava nužno trenutnu hemijsku intervenciju, jer prirodni neprijatelji često mogu držati populaciju pod kontrolom. Integrisani pristup zasnovan na prognozi je najefikasniji i ekološki najprihvatljiviji pristup.
Mogućnosti biološkog suzbijanja
Biološka zaštita bilja zasniva se na procesima prirodnih ekosistema i njen cilj je da reguliše populacije štetočina podržavanjem njihovih prirodnih neprijatelja. Zelena jabučna vaš ima brojne prirodne grabljivice, uključujući bubamare (i larve i odrasle jedinke), larve zlatooke (poznate kao „lavovi vaši“) i larve osolikih muva. Za ove korisne organizme možemo stvoriti privlačno stanište u voćnjaku i njegovoj okolini sadnjom cvetnih traka, površina sa divljim cvećem ili čak lekovitim biljem. Ove biljke ne samo da pružaju hranu i sklonište grabljivicama, već povećanjem biodiverziteta doprinose održavanju ekološke ravnoteže bašte.
Ako broj prirodno prisutnih korisnih insekata nije dovoljan, moguće ih je i veštački naseliti. Brojne baštenske prodavnice i kompanije koje se bave biološkom zaštitom bilja nude komercijalno dostupne biološke agense, kao što je dvotačkasta bubamara (Adalia bipunctata) ili mušica cecidomida (Aphidoletes aphidimyza). Puštanjem ovih grabljivica ili parazitoida u pravo vreme na zaražene biljke, možemo efikasno smanjiti populaciju vaši. Uslov za uspešnu primenu je izbegavanje upotrebe širokog spektra toksičnih insekticida, jer bi oni uništili i ove korisne organizme.
Biološko suzbijanje uključuje i razne ekološki prihvatljive preparate na prirodnoj bazi, koji su blaži prema okolini i korisnim organizmima. Primer je preparat na bazi kalijumovog sapuna, koji rastvara tanak voštani sloj vaši i uzrokuje njihovu dehidraciju, ili nimovo ulje, koje ima antifeedantni efekat i reguliše razvoj insekata. Ova sredstva deluju kontaktno, što znači da moraju doći u direktan kontakt sa štetočinama kako bi delovala, stoga je tokom prskanja neophodno temeljno pokriti celu površinu biljke, posebno naličje listova.
Hemijsko suzbijanje kao poslednje rešenje
Prema principima integrisane zaštite bilja (IPM), hemijska intervencija je opravdana samo kada se preventivne, agrotehničke i biološke metode više ne pokažu dovoljnim, a broj štetočina dostigne ekonomski prag štetnosti. Hemijsko suzbijanje nije prvi, već poslednji mogući korak u strategiji suzbijanja. Ako prskanje postane neizbežno, ključan je pažljiv odabir odgovarajuće aktivne supstance. Cilj je dati prednost selektivnim sredstvima koja ciljano deluju na biljne vaši, a pritom u najmanjoj mogućoj meri štete korisnim organizmima, poput bubamara i pčela oprašivača. Kako bi se sprečio razvoj otpornosti, važno je smenjivati (rotirati) aktivne supstance sa različitim mehanizmima delovanja.
Insekticidi koji se koriste protiv biljnih vaši mogu se podeliti u dve glavne grupe: kontaktni i sistemični (upijajući) preparati. Kontaktna sredstva, poput piretroida, uništavaju samo one insekte sa kojima tečnost za prskanje dođe u direktan kontakt, stoga je neophodna savršena pokrivenost. Sistemični preparati (npr. acetamiprid, flupiradifuron) ulaze u cirkulacioni sistem biljke i dospevaju u sve njene delove, čime dosežu i vaši skrivene na skrovitim mestima, poput unutrašnjosti smotanih listova. Pri korišćenju ovih sredstava posebno je važno bezuslovno se pridržavati propisa o opasnosti za pčele i karence (vreme čekanja do berbe).
Uspešnost i bezbednost hemijskog suzbijanja u velikoj meri zavise od tehnike i uslova primene. Prskanje bi trebalo obaviti, ako je moguće, u ranim jutarnjim ili večernjim satima, kada pčele više ne lete, a temperatura je niža, što smanjuje brzo isparavanje tečnosti. Prskalicu treba pravilno podesiti i kalibrisati kako bi se primenila ispravna doza i postigla optimalna pokrivenost, sa posebnim naglaskom na sveže izdanke i naličje listova. Radi bezbednosti korisnika, obavezno je nošenje lične zaštitne opreme (rukavice, maska, zaštitne naočare) i u svakom slučaju se moraju strogo poštovati uputstva na etiketi sredstva za zaštitu bilja.
📷 InfluentialPoints, CC BY 3.0, via Wikimedia Commons
