Zlatna ruža, naučno poznata kao Rosa xanthina, je zadivljujuće lep grm poreklom iz Kine, često nazivan i kraljicom ruža zbog svog ranog i obilnog prolećnog cvetanja. Ova sorta je posebno cenjena među baštovanima jer je jedna od prvih ruža koje cvetaju, a njene zlatnožute latice obasjavaju bašte već krajem aprila i početkom maja, pretičući većinu drugih sorti ruža. Cvetovi ne očaravaju samo svojim izgledom, već i blagim, prijatnim mirisom, privlačeći oprašivače poput pčela i bumbara. Habitus biljke je takođe izuzetno privlačan; njen lučno povijen sistem grana daje joj elegantan i prozračan izgled, pa se odlično snalazi kao soliter, ali pruža i raskošan prizor kao živa ograda ili deo žbunastih grupa.
Briga o zlatnoj ruži je relativno jednostavna, što povećava njenu popularnost i među početnicima i među iskusnim baštovanima. Dobro podnosi sušnije periode i može uspevati na širokom rasponu tipova zemljišta, iako preferira zemljišta bogata hranljivim materijama i sa dobrom drenažom. Važno je napomenuti da loše podnosi stajaću vodu, stoga je pri sadnji neophodno obezbediti odgovarajuću drenažu. Njena otpornost na bolesti je takođe vredna pažnje; izrazito je otporna na pepelnicu i crnu pegavost, bolesti koje često pogađaju ruže, što značajno pojednostavljuje poslove zaštite bilja. Ova osobina je čini posebno pogodnom za organske ili bio-bašte, gde se izbegava hemijska zaštita.
Konačna visina i širina biljke mogu dostići i dva do tri metra, stoga joj je pri sadnji potrebno obezbediti dovoljno prostora kako bi se razvila u punom sjaju. Zbog svojih lučno povijenih grana ne sme se saditi preblizu drugim biljkama ili baštenskim stazama, jer može ometati kretanje i rast drugih biljaka. Obezbeđivanje dovoljnog prostora važno je ne samo sa estetskog stanovišta, već i radi očuvanja zdravlja biljke, jer dobra cirkulacija vazduha pomaže u sprečavanju razvoja gljivičnih bolesti. Lišće Rose xanthine u jesen poprima žućkasto-narandžastu nijansu, pa ima ukrasnu vrednost i van perioda cvetanja.
Zlatna ruža je izvrsna za stvaranje mešovitih leja sa žbunjem, gde se može kombinovati sa drugim biljkama različitog vremena cvetanja i habitusa. Dobro izgleda, na primer, uz plave i ljubičaste trajnice poput lavande ili žalfije, koje pružaju kontrastnu pozadinu zlatnožutim cvetovima. Takođe se odlično može kombinovati sa prolećnim lukovicama poput lala i narcisa, čime se postiže neprestano promenljiv i šarolik prizor već od početka sezone. Posađena kao živa ograda, nije samo dekorativna, već zbog svojih trnovitih grana može imati i zaštitnu funkciju, držeći nepoželjne posetioce podalje.
Idealno mesto za sadnju i priprema zemljišta
Najidealnije mesto za zlatnu ružu je sunčana ili najviše blago polusenovita lokacija, gde je sunce obasjava najmanje šest sati dnevno. Obilje sunčeve svetlosti ključno je za bogato cvetanje; na senovitom mestu biljka se izdužuje i stvara znatno manje cvetova. Zaštita od vetra je takođe važan faktor, posebno tokom prolećnih mrazeva, jer jak, hladan vetar može oštetiti sveže izdanke i cvetne pupoljke. Sadno mesto uz zid ili ogradu okrenutu prema jugu ili zapadu može joj stvoriti idealnu mikroklimu, štiteći je od oštrijih vremenskih uslova.
Kvalitet zemljišta je ključan za uspešnu sadnju. Rosa xanthina najviše voli dobro drenirana, rahla zemljišta bogata hranljivim materijama. Glinovita, zbijena zemljišta svakako treba poboljšati pre sadnje dodavanjem peska i zrelog komposta. Kompost ne samo da poboljšava strukturu zemljišta, već i dugoročno obezbeđuje potrebne hranljive materije. Sadna jama bi trebala biti najmanje dvostruko veća od korenovog busena biljke, kako u širinu tako i u dubinu, kako bi korenje imalo dovoljno prostora za širenje.
Tokom pripreme zemljišta pre sadnje, dobro je proveriti i pH vrednost. Zlatna ruža najbolje uspeva u blago kiselom ili neutralnom zemljištu (pH 6,0-7,0). Ako je zemljište previše alkalno, pH se može korigovati dodavanjem sumpora ili kiselog treseta. Na dno jame preporučljivo je staviti sloj organskog đubriva ili komposta, a zatim ga prekriti tankim slojem zemlje kako korenje ne bi došlo u direktan kontakt sa koncentrovanom hranljivom materijom, što bi moglo izazvati opekotine. Ova zaliha hranljivih materija obezbediće dovoljno energije za početni rast.
Najbolje vreme za sadnju je proleće ili jesen, kada je zemljište još ili već dovoljno toplo, ali je biljka u stanju mirovanja. Biljke u kontejnerima mogu se saditi gotovo cele godine, osim u mraznim zimskim mesecima i najtoplijem letnjem periodu. Nakon sadnje potrebno je temeljno zalivanje kako bi se zemljište dobro priljubilo uz korenje i kako ne bi ostali vazdušni džepovi. Nakon natapanja, prvih nekoliko nedelja biljku treba redovno, ali umereno zalivati kako bi se podstaklo ukorenjivanje i sprečilo isušivanje. Pokrivanje površine zemljišta malčem (borovom korom, kompostom) pomoći će u očuvanju vlage i sprečiti rast korova.
Tajne stručne nege i orezivanja
Briga o zlatnoj ruži ne zahteva posebnu stručnost, ali je dobro pridržavati se nekoliko osnovnih pravila za zdravlje biljke i obilno cvetanje. Kod zalivanja je najvažnija umerenost; mlade, sveže posađene biljke treba zalivati redovnije, ali već dobro ukorenjeni primerci izrazito su otporni na sušu. Tokom dužih, sušnih perioda, naravno, zahvaliće na dodatnom zalivanju, koje je preporučljivo obaviti u ranim jutarnjim ili večernjim satima, direktno na koren, izbegavajući vlaženje lišća, što pogoduje gljivičnim bolestima.
Dodavanje hranljivih materija ključno je za postizanje bogatog cvetanja. U rano proleće, na početku vegetacione sezone, preporučljivo je primeniti dozu zrelog komposta ili sporo otpuštajućeg kompleksnog đubriva oko korena. Nakon cvetanja, druga, manja doza hranljivih materija može pomoći biljci da se regeneriše i stvori cvetne pupoljke za sledeću godinu. Izbegavajte prekomeran unos azota, jer on podstiče rast bujnog lišća na štetu cvetanja. Đubriva bogata kalijumom, sa druge strane, podstiču stvaranje cvetova i povećavaju otpornost biljke na mraz.
Orezivanje zlatne ruže trebalo bi se obavljati prvenstveno nakon cvetanja, jer se cvetovi razvijaju na prošlogodišnjim izdancima. Drastično orezivanje u rano proleće može rezultirati izostankom cvetanja. Nakon što cvetanje prođe, uklonite ocvale cvetove i bolesne, oštećene ili isprepletene grane. Povremeno, svakih nekoliko godina, dobro je obaviti i podmlađujuće orezivanje, pri čemu se najstariji, ostareli izdanci odseku do temelja, čime se podstiče rast novih, snažnih izdanaka i čuva lep oblik grma.
Zaštita bilja obično ne zadaje velike glavobolje, jer je Rosa xanthina prilično otporna. Lisne vaši se povremeno mogu pojaviti na svežim izdancima, ali se one obično mogu lako ukloniti jačim mlazom vode ili biološkim zaštitnim sredstvima (npr. prskanje kalijumovim sapunom). Radi prevencije, važno je pridržavati se pravilnog razmaka sadnje kako bi se obezbedila dobra cirkulacija vazduha, te sakupljati i uništavati otpalo, bolesno lišće kako bi se smanjila mogućnost prezimljavanja patogena. Uravnotežena ishrana i zalivanje takođe doprinose opštem dobrom stanju i otpornosti biljke.
Metode razmnožavanja zlatne ruže
Najjednostavniji i najrašireniji način razmnožavanja zlatne ruže je drvenastim reznicama, što se može raditi u periodu mirovanja, kasnu jesen ili zimi. Za to odaberite zdrave, jednogodišnje izdanke debljine olovke i izrežite iz njih komade duge oko 20-25 cm. Rez napravite na gornjem delu koso iznad pupoljka, a na donjem delu ravno ispod pupoljka, kako biste kasnije lako razlikovali vrh i dno. Uklonite donje listove i reznice umočite u hormon za ukorenjivanje radi uspešnijeg primanja.
Reznice umočene u hormon zabodite u pripremljeni, rahli, peskoviti supstrat, na primer u dublju saksiju ili direktno u zaštićenu, senovitu leju u bašti. Otprilike dve trećine reznice treba da bude ispod zemlje, a zemlju oko njih nežno pritisnite. Važno je da supstrat ostane stalno vlažan, ali da u njemu ne stoji voda. Saksije prekrijte prozirnom folijom ili plastičnom flašom kako biste stvorili mini staklenik sa visokom vlagom, što podstiče ukorenjivanje. Reznice u bašti dobro je zimi prekriti lišćem ili slamom radi zaštite od mraza.
Druga, iako ređa metoda je povaljenica, za koju se može koristiti jedan od dugih, savitljivih izdanaka biljke. Odabrani izdanak savijte prema tlu i na mestu gde dodiruje tlo, koru lagano zarežite ili ostružite. Taj oštećeni deo pričvrstite za tlo žičanom kukom, a zatim na njega nagrnite zemlju, ostavljajući vrh izdanka na površini. Pokriveni deo će vremenom pustiti korenje, a sledećeg proleća ili jeseni nova, samostalna biljka može se odvojiti od matične biljke i presaditi na svoje konačno mesto.
Razmnožavanje semenom je takođe moguće, iako je to dugotrajniji i složeniji proces, a potomci ne moraju nužno naslediti sve osobine matične biljke. Šipak berite u jesen, nakon sazrevanja, a zatim odvojite semenke od mesa ploda. Semenkama je za klijanje potreban hladni tretman, odnosno stratifikacija, stoga ih čuvajte pomešane sa vlažnim peskom ili tresetom u zatvorenoj kesi u frižideru nekoliko meseci. U proleće posejte semenke u posudu za sadnice i održavajte zemlju vlažnom. Isklijaale presadnice pažljivo negujte dok ne postanu dovoljno jake za sadnju na otvorenom.
