Različak, ili Centaurea cyanus, zaista je draga i svestrana biljka koja svojim nebeskoplavim cvetovima u našu baštu unosi atmosferu letnjih polja. Njena vrednost nije samo estetska, jer se odavno koristi u narodnoj medicini i gastronomiji, a njeni jestivi cvetovi mogu biti poseban ukras salatama i kolačima. Njen uzgoj ne zahteva posebnu stručnost, stoga se hrabro preporučuje i baštovanima početnicima, jer uz minimalnu negu uzvraća obilnim cvetanjem. Ključ uspeha leži u odabiru pravog mesta i pravilnom odabiru vremena setve, o čemu ćemo detaljnije govoriti kasnije.
Različak je izuzetno popularna jednogodišnja biljka koja pripada porodici glavočika (Asteraceae), a autohtona je u Evropi i zapadnoj Aziji. Prvobitno je bio poznat kao korov u žitnim poljima, posebno u usevima pšenice, odakle potiče i njegovo ime na mnogim jezicima. Međutim, danas su se zbog intenziviranja poljoprivrede njegove divlje populacije znatno proredile, a na mnogim mestima je i proglašen zaštićenom vrstom. Njegova popularnost kao baštenske biljke je neprekinuta, jer pored klasične plave, danas postoje i brojne oplemenjene sorte, pa tako možemo pronaći bele, ružičaste, ljubičaste i bordo varijante koje dodatno obogaćuju cvetne leje.
Važno je spomenuti i ekološku ulogu biljke, jer su njeni cvetovi izuzetno bogati nektarom i polenom, stoga predstavljaju važan izvor hrane za pčele, bumbare i druge oprašivače. Leja puna različka može stvoriti pravu zujeću oazu u bašti, čime doprinosi očuvanju lokalne bioraznolikosti i zaštiti oprašivača. Prisustvo biljke, dakle, ne pruža samo estetski doživljaj, već aktivno podupire zdravo funkcionisanje ekosistema bašte. Ta ga značajka čini posebno vrednim u biovrtovima i na posedima koji zastupaju prirodni stil.
Svestranost različka očituje se i u njegovoj upotrebi; osušene latice često se koriste kao sastojak u čajnim mešavinama, potpurijima i kozmetičkim proizvodima. Zbog protivupalnog i dezinfekcionog dejstva u narodnoj medicini koristio se i kao oblog za oči kod lečenja konjunktivitisa. U gastronomiji se ne koristi samo kao dekorativni element, već zbog blagog, začinskog ukusa i za aromatizovanje salata, deserata i pića. Sve te osobine zajedno čine različak izuzetno vrednom i omiljenom biljkom koja ima svoje mesto u gotovo svakoj bašti.
Odabir odgovarajućeg staništa
Jedan od najvažnijih osnovnih uslova za uzgoj različka je pažljiv odabir odgovarajućeg staništa. Ova biljka izrazito voli svetlost, stoga za nju odaberite sunčan, svetao deo bašte gde dobija najmanje 6-8 sati direktne sunčeve svetlosti dnevno. U senovitom ili polusenovitom mestu biljka će se izdužiti, stabljike će joj oslabiti, a cvetanje će biti znatno slabije, čak i boja cvetova može postati bleđa. Obilje sunčeve svetlosti neophodno je za kompaktan, žbunast rast i razvoj cvetova intenzivne, žive boje.
Što se tiče tipa zemljišta, različak je prilično tolerantan, ali najbolje uspeva u dobro dreniranim, rastresitim zemljištima, blago krečnjačke ili neutralne pH vrednosti. Previše zbijena, glinovita zemljišta nisu idealna za njega, jer stajaća voda može dovesti do truljenja korena, što uzrokuje propadanje biljke. Ako je zemljište u našoj bašti takvo, preporučljivo je pre setve poboljšati njegovu strukturu peskom ili sitnim šljunkom radi bolje drenaže. Srednje hranljivo zemljište je najpogodnije; u previše hranljivom, sveže đubrenom zemljištu biljka će radije razvijati lisnu masu na štetu cvetova.
Različak dobro podnosi sušu, stoga se može uspešno uzgajati i na onim delovima bašte gde se druge, na vodu zahtevnije biljke više ne osećaju dobro. Posebno je pogodan za kamenjare, kosine ili ekstenzivne cvetne leje koje zahtevaju malo nege. Međutim, važno je mladim, klijajućim biljkama osigurati stalno blago vlažno zemljište dok ne ojačaju. Kasnije, odrasle biljke puno bolje podnose kraća sušna razdoblja, a svojim dubokim korenovim sistemom sposobne su crpiti potrebnu vlagu i iz dubljih slojeva zemljišta.
S aspekta združivanja, različak se izvrsno kombinuje s drugim jednogodišnjim poljskim cvećem, kao što su bulka (Papaver rhoeas), kamilica (Matricaria chamomilla) ili neven (Calendula officinalis), čime možemo stvoriti prirodnu livadu s poljskim cvećem. Dobro izgleda i na rubovima leja s trajnicama, gde svojim živim bojama može popuniti sezonske praznine. Pazite da ga susedne biljke ne zaguše, osigurajte mu dovoljno prostora za rast kako bi vazduh mogao dobro strujati, čime se sprečava pojava eventualnih gljivičnih bolesti, poput pepelnice.
Tajne setve i uzgoja rasada
Različak se najjednostavnije razmnožava setvom semena, koju možemo obaviti direktno u otvoreno zemljište, na njegovo konačno mesto. Idealno vreme za setvu je proleće, nakon što prođu mrazevi, obično od početka aprila do kraja maja. Jesenja setva je takođe moguća i uspešna metoda, koju je preporučljivo obaviti oko septembra-oktobra; tako posejano seme će prezimiti i u proleće će niknuti ranije i snažnije, što rezultira ranijim i dužim periodom cvetanja. Jesenja setva može biti posebno korisna u sušnijim, toplijim područjima, gde prolećna suša može ugroziti mlade klijance.
Seme sejemo na dubinu od otprilike 0.5-1 cm u pažljivo pripremljeno, rastresito i od korova očišćeno zemljište. Setva se može obavljati u redove ili jednostavno rasipanjem po površini, u potonjem slučaju postići ćemo prirodniji, livadski efekat. Nakon setve, seme prekrijemo tankim slojem zemlje, a zatim lagano utisnemo zemljište, na primer daskom, kako bi seme imalo dobar kontakt sa zemljom. Nakon setve, površinu temeljno zalijemo finim mlazom vode, pazeći da ne isperemo seme s mesta. Tokom klijanja, zemljište održavamo stalno blago vlažnim.
Iako je direktna setva najčešći postupak, različak možemo uzgajati i iz rasada, što može biti osobito korisno ako želimo postići ranije cvetanje ili ako u bašti ima puno puževa koji mogu oštetiti nežne mlade biljke. Uzgoj rasada započinjemo 6-8 nedelja pre planirane sadnje, u zatvorenom prostoru ili u grejanom stakleniku. Seme sejemo u posude ili plitice napunjene rastresitom zemljom za rasad. Za klijanje, različku je potrebna svetlost, stoga seme prekrijemo samo vrlo tankim slojem zemlje ili ga samo lagano utisnemo na površinu zemlje. Rasad uzgajamo na svetlom mestu, na temperaturi od oko 15-20°C, i pre sadnje ga postepeno privikavamo na spoljne uslove.
Iznicle biljke, bilo da su iz direktne setve ili rasada, potrebno je po potrebi prorediti kako bi biljke imale dovoljno prostora za razvoj. Idealan razmak između biljaka je otprilike 15-25 cm; u gušćem sklopu biljke će se takmičiti za svetlost i hranljive materije, što dovodi do slabijeg rasta i manjeg broja cvetova. Prilikom proređivanja uklanjamo najslabije, najnerazvijenije biljke. Ovaj je postupak ključan za stvaranje bujnog, zdravog i obilno cvetajućeg nasada različka.
Nega tokom perioda cvetanja
Različak je biljka koja zahteva relativno malo nege, no s nekoliko malih trikova možemo značajno produžiti njen period cvetanja i povećati prinos cvetova. Jedan od najvažnijih zadataka je redovno uklanjanje ocvalih cvetnih glavica. Ovaj postupak, poznat kao „deadheading“, sprečava biljku u sazrevanju semena i podstiče je da stvara nove i nove cvetove. Jednostavno otkinite uvenule cvetove zajedno s njihovim stabljikama, sve do prvog para listova. Ovom metodom cvetanje može potrajati sve do jesenjih mrazeva.
Što se tiče zalivanja, različak je prilično otporan na sušu nakon što ojača. U početnoj fazi razvoja, od klijanja do formiranja pupoljaka, važno je redovno, umereno zalivanje kako bi zemljište ostalo stalno blago vlažno. Odrasle biljke dovoljno je zalivati tokom dužih, sušnih perioda. Izbegavajte prekomerno zalivanje, jer stajaća voda može uzrokovati truljenje korena i čini biljku osetljivijom na gljivične bolesti. Zalivanje obavljajte po mogućnosti u ranim jutarnjim ili večernjim satima i vodu usmeravajte direktno na podnožje biljaka, izbegavajući vlaženje lišća.
Dodavanje hranljivih materija generalno nije potrebno, posebno ako je naše zemljište srednje hranljivo. Prekomerna količina hranljivih materija, posebno korišćenje đubriva s visokim udelom azota, podstiče rast zelene mase na štetu cvetanja. Ako je zemljište vrlo siromašno, na početku perioda cvetanja možemo mu jednom dati uravnoteženu tečnu prihranu bogatiju fosforom i kalijumom, koja podstiče stvaranje cvetova. Međutim, u većini slučajeva različak lepo cveta i u siromašnijim zemljištima, štaviše, često upravo to iz njega izvuče najlepše, najintenzivnije obojene cvetove.
Različak je generalno otporan na bolesti i štetočine, no povremeno problem može predstavljati pepelnica, posebno u gustom sklopu i u vlažnom, toplom vremenu. Za prevenciju osigurajte dovoljan razmak između biljaka radi dobre cirkulacije vazduha i izbegavajte zalivanje lišća. Lisne vaši se takođe mogu pojaviti na mladim izdancima i pupoljcima; protiv njih se možemo boriti prirodnim metodama, poput prskanja rastvorom koprive ili kalijumovog sapuna. Ako želite sakupiti seme za setvu sledeće godine, pred kraj perioda cvetanja ostavite nekoliko lepih, zdravih cvetnih glavica da sazru na biljci. Seme se lako može izvaditi iz zrelih, suhih čaura.
